Izvor: Politika, 19.Apr.2015, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Književnost koja pokorava tišinu
Ne bih se bavio pričom koja je isključivo politička, ali ne vidim razlog da zapostavljam aspekt političkog, koji ima tako snažan uticaj na naše živote, govorio je Ginter Gras
Izdavačka kuća „Laguna” objavila je u okviru Odabranih dela Gdanjsku trilogiju Gintera Grasa (1927–2015) koju čine: roman „Limeni doboš”, novela „Mačka i miš”, kao i roman „Pseće godine”. Centralna tema ovih dela je iskustvo Nemačke u Drugom svetskom ratu, kao i kritika nacističke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ideologije. U romanu „Pseće godine”, u prevodu sa nemačkog Ivana Ivanjija, nalazi se napomena Gintera Grasa u kojoj se nemački nobelovac radovao novim generacijama čitalaca kod nas. Poruku je napisao prošle godine: „Veoma me je obradovalo to što su posle isuviše dugačkog prekida, moje knjige ponovo našle izdavača u Srbiji. Možda je snaga književnosti baš u tome. Ona ume da savlada i podugačko vreme tišine, i da posle nje, uprkos svim smutnjama, ponovo podseti na sebe.”
Roman „Limeni doboš” (za „Lagunu” prevela ga je s nemačkog Olga Trebičnik) proslavio je Grasa širom sveta, a zatim je usledila filmska adaptacija knjige u režiji Volkera Šlendorfa.
To je ispovest čovečuljka Oskara Macerata, koji je kao dete dobio limeni doboš i odlučio da nikada ne odraste. Macerat, menjajući perspektive pripovedanja, kao starmalo dete koje posmatra svet oko sebe, dočarava uspon i pad nacizma, nenametljivo postavljajući pitanja o moralnosti, bolesti i zdravlju. Oskarov glas, od čije snage puca staklo, i njegov doboš, dokazi su njegovog postojanja: „Dokle god sam pevanjem razbijao staklo, postojao sam, dokle god je moj vizirajući dah oduzimao staklu njegov dah, postojao je još život u meni.” Neretko je i Ginter Gras upečatljivo obznanjivao svoje ideje, pa i kritiku ujedinjenja Nemačke, nizom predavanja i tekstova početkom devedesetih godina.
U intervjuu za časopis „Paris rivju”, Gras je svojevremeno izjavio da su za njega pisanje, crtanje i politički aktivizam tri različita stremljenja, podjednake snage.
„Moje pisanje, kao i crteži, imaju veze sa mojim političkim stavovima, hteo to ili ne. Nikada zapravo ne nameravam da se bavim nekim političkim sadržajem, već dok pišem otkrivam stvari koje je istorija potisnula. Ne bih se bavio pričom koja je isključivo politička, ali ne vidim razlog da zapostavljam aspekt političkog, koji ima tako snažan uticaj na naše živote”, izjavio je Gras.
Za Šlendorfovo tumačenje „Limenog doboša” imao je reči hvale, ali je ukazivao na razlike između skokovitog pripovedanja u knjizi, od linearnog rediteljskog pristupa.
Posle više od dve decenije naši čitaoci mogu da čitaju Grasovu novelu „Mačka i miš”, koja prikazuje Gdanjsk tokom Drugog svetskog rata. Glavni junak je još jedan neobičan lik, tinejdžer Joakim Malke, koji i uprkos tome što poseduje vidljivu telesnu manu, upeva da svojom superiornom inteligencijom izbori za sebe mesto u društvu i postane cenjen, da od klovna postane heroj. Ali, time njegovim nevoljama nije kraj...
Roman „Pseće godine” Gras je unekoliko smatrao čak i važnijim od „Limenog doboša”. Ova priča prikazuje prijateljstvo polu-Jevrejina Edija Amzela i arijevca Valtera Materna, u Gdanjsku, dvadesetih godina prošlog veka. (Ivan Ivanji naglašava da se Gras ne može zamisliti bez Gdanjska, kao što se Andrić ne može zamisliti bez Bosne). Slikoviti naslov ove knjige metafora je za nacističko vreme, ali i aluzija na priču o firerovom psu Princu, koji je naposletku od njega pobegao. „Beše jednom jedan pas… on je napustio svoga gospodara i prevalio dugačak put. Osmoga maja hiljadu devet stotina četrdeset pete, ujutru u četiri sata i pet minuta, iznad Magdeburga, gotovo neviđen preplivao je Elbu i zapadno od reke potražio sebi novog gospodara.” (Ivanji ovaj pasus tumači kao Grasovo mišljenje o tome da je Hitlerova ideologija po završetku rata prešla u Zapadnu Nemačku). U posleratnim godinama Matern sa psom koji se sada zove Pluton (pakleni pas) kreće u potragu za počiniocima nacističkih zlodela. Ivan Ivanji u pogovoru ovog romana, koji je prevodio odmah pošto se 1963. godine knjiga pojavila, ističe da su i u originalu njene metafore bile teške za odgonetanje. Stoga je u ovom tekstu objasnio složene Grasove simbole crnog psa ovčara, strašila, piščeva jezička nijansiranja, podsmeh nemačkoj idealističkoj filozofiji, koju su nacisti zloupotrebili.
„Gras u ’Psećim godinama’ kreće od Gdanjska, čak još uže od njegovog predgrađa Langfur, u susret nemačkim, kao i svetskim, svečovečanskim problemima. Da bi mogao da govori o izdaji, o dijalektičkom jedinstvu ljubavi i mržnje, o pojavi varvarstva u dvadesetom veku, i o mnogim drugim mukama današnjeg čoveka, on detaljno opisuje situaciju tog poljsko-nemačkog grada Gdanjska – Danciga, kao i njegove okoline”, piše Ivanji. On je, takođe, primetio da je diskutabilno Grasovo ćutanje u trajanju od šezdeset godina, povodom kratkog učešća u esesovskim jedinicama krajem rata, kao i njegova podrška NATO bombardovanju Srbije i Crne Gore 1999. godine, iako se nemački nobelovac kasnije ogradio od toga.
M. Vulićević
objavljeno: 20.04.2015.
