Izvor: Politika, 18.Mar.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Književna žurka bez prestanka
Prvi dan Lajpciškog sajma knjiga protekao u znaku laureata Đerđa Daloša, brojnih promocija, a prijemu na srpskom štandu prisustvovalo više od stotinu gostiju iz sveta knjige i izdavaštva
Od našeg specijalnog izveštača
Lajpcig – Prvi izlagački dan Sajma knjiga u Lajpcigu protekao je u znaku upoznavanja sa autorima koji su osvojili glavne nagrade smotre. Đerđu Dalošu, dobitniku ovogodišnje međunarodne nagrade Lajpciškog sajma za evropsko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razumevanje (koju su, pored ostalih, dobili i Aleksandar Tišma i Bora Ćosić), juče su se pridružili dobitnici nagrada za najbolje nemačke knjige iz oblasti beletristike, publicistike i prevodilaštva.
Srpski štand, u otmenom crno-belom dizajnu Filipa Zarića, od samog otvaranja bio je predmet uzdaha u internacionalnom delu hale 4, gde su smešteni strani izlagači, a najglasniji u pohvalama, kako nam je rekao LasloVegel, bili su Mađari i Splićani. Na štandu koji izdaleka privlači pažnju ogromnim, dinamičnim printovima fotografija pisaca koji zvanično predstavljaju Srbiju u organizaciji Ministarstva kulture Srbije – a koji su sedeli i uživo ispod njih – Laslo Blašković, Vladislav Bajac, Mirjana Novaković, Vladimir Pištalo, Radoslav Petković, SretenUgričić... u ranim popodnevnim časovima okupilo se stotinak zvanica na prijemu u okviru kampanje promocije srpske književnosti u Nemačkoj. Vida Ognjenović,predsednica programskog odbora za nastup Srbije na Lajpciškom sajmu knjiga, na kome će upravo Srbija biti zemlja počasni gost 2011, impresionirana je, kaže nam, pažnjom koju ovaj sajam posvećuje autorima. Ona je okupljenima predstavila pisce učesnike iz Srbije, dok je Oliver Cile, direktor Lajpciškog sajma, podsetio da je ova smotra poslednjih godina posvećena promociji savremenih književnosti iz jugoistočne Evrope. Na našem štandu pojavili su se najugledniji nemački slavisti, prevodioci i izdavači srpskih autora – tu je bio i Austrijanac Lojze Vizer, zatim ambasador Hrvatske u Nemačkoj Miro Kovač, te Bora Ćosić, Stevan Tontić, Dragoslav Dedović, i predstavnica izdavačke kuće Viktora Kalinke koji se za sledeću godinu, posle poezije Miloša Crnjanskog, sprema da objavi još dva prevoda njegovih romana na nemački. Angela Rihter, profesorka srbistike na Univerzitetu u Haleu, za sledeći Lajpciški sajam prevešće Antologiju nove srpske proze, kaže. Bila je tu i Antje Kontijus, predsednica udruženja Traduki, grupe prevodilaca posvećenih isključivo promovisanju pisaca srpskog jezičkog područja.
Alida Bremer, slavistkinja i prevodilac iz Minstera, kaže za „Politiku” da bi Srbija trebalo da ima na umu tri bitne stvari u pripremama za nastup 2011 – da pripreme i osmišljavanje nastupa svakog pojedinog pisca počne odmah, da u cilju promocije prevedenih naslova na sajmu 2011. angažuje najuglednije nemačke kritičare i potrudi se da prevodi naših pisaca budu do tada što prisutniji u svim mogućim novinama i časopisima. Mirko Prlja, iz Privredne komore, koja je izvršni organizator ovogodišnjeg nastupa Srbije u Lajpcigu, bio je u prilici da neprestano razmenjuje iskustva sa svojim kolegom iz Hrvatske komore Nenadom Vranickim.
Raspoloženje srpskih učesnika pokvarila je vest da je jedan od njenih članova, pisac Vladimir Arsenijević, od juče u bolnici, zbog zdravstvenih problema, i da mu, posle akutnog napada bolova u bubregu, možda predstoji operacija.
U hali 4, koja je uz halu 5 žarište najvažnijih sajamskih događanja, na štandu „Kafe Evropa”, predstavio se juče pre podne i Đerđ Daloš.On je bio zvezda i preksinoćnjeg gala otvaranja sajma upriličenog u novom zdanju lajpciškog Gevandhausa (uz prigodan koncert Bahove muzike), na kome su dobrodošlicu učesnicima poželeli Burkhard Jung, gradonačelnik Lajpciga, Stanislav Tilih, ministar – predsednik Slobodne države Saksonije.
Đerđ Daloš, istaknuti mađarski intelektualac, književnik i istoričar – disident iz ere komunizma, koji decenijama živi u Berlinu, evocirao je uspomene na vreme provedeno s obe strane gvozdene zavese, svoje lične veze sa nemačkom kulturom i njenim piscima koji su ga prihvatili i pomogli mu da počne književnu karijeru u Berlinu. Njegova knjiga „Gvozdena zavesa se diže: Kraj diktatura u Istočnoj Evropi”, za koju je nagrađen, opisuje godine promene, tranzicije, u zemljama nekadašnjeg istočnog bloka. Nagrada mu je uručena, pored ostalog, za njegov „poluvekovni doprinos rušenju Zida, za povezivanje Mađarske i Nemačke, Istoka i Zapada, religija, književnosti i istorije, prošlosti i budućnosti”.
Ovogodišnji sajam knjiga u Lajpcigu odvija se na prostoru od 65.000 kvadratnih metara, učestvuje blizu 2100 izlagača iz Nemačke i sveta, 1500 gostujućih autora iz Nemačke, Evrope, Afrike. Azije... i više od 2000 novinara. Stotinak književnih događaja upriličeno je juče na štandovima i čuvenoj „Plavoj sofi”, a isti maraton nastavlja se sve do nedelje – pod kupolama pet dvorana i velelepne lučno zasvođene „staklene sale”.
Tome treba dodati i stotine drugih manifestacija: jer uporedo sa sajmom i širom Lajpciga do kraja sedmice traje najveća književna „žurka bez prestanka” – gotovo sve knjižare, biblioteke, univerzitetske sale, crkve, radio-stanice, pozorišne dvorane i drugi javni prostori domaćini su piscima koji čitaju uživo svoju prozu i stihove pred publikom, u okviru festivala „Lajpcig čita”.
Vesna Roganović
[objavljeno: 19/03/2010.]
