Izvor: Politika, 08.Avg.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako spasiti kulturna dobra
Opština Novi Pazar više puta bezuspešno pokušala da zaštiti zgrade ugostiteljskog preduzeća „Lipa”, koje je nedavno privatizovano
Privatizovano ugostiteljsko preduzeće „Lipa”, koje u svom sastavu ima 14 objekata, ukupne površine 11.500 kvadratnih metara, u posedu ima i četiri objekta za koje je opština Novog Pazara procenila da su kulturno dobro. Ova nekada ugledna firma prodata je nedavno za 127 miliona dinara, a opštinske vlasti sada pokušavaju da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povrate zgrade za koje smatraju da, kao u slučaju beogradske kafane „Znak pitanja”, treba zaštititi od neizvesne sudbine.
Prema rečima Meha Mahmutovića, šefa odborničke grupe „Za evropski Novi Pazar” opština je slala više dopisa Agenciji za privatizaciju da se četiri objekta izuzmu iz prodaje firme, jer predstavljaju kulturne spomenike.
– To su objekti „Amiragin han”, kafana „Granata”, restoran „Lipa” u centru grada i restoran „Bezistan”. Taj restoran se nalazi na bedemu koji je deo celine istorijskog spomenika kula Motrulja. Skupština opštine Novi Pazar je već dva puta jednoglasno donela odluku da se ti objekti izuzmu iz privatizacije i moguće je da sledeći korak bude i tužba – kaže Meho Mahmutović.
Istovremeno, porodica Adema Murtezića iz Novog Pazara zahteva da joj se vrati Amiragin han, koji je nacionalizovan 1959. godine. Amiragin han izgrađen je u 17. veku, kao važna trgovačka stanica na starom trgovačkom drumu Istanbul–Dubrovnik i pod zaštitom je države.
Mahmutović kaže da bi, ukoliko bi Agencija za privatizaciju prihvatila izuzeće pomenutih zgrada, opština mogla da se dogovori sa porodicom Murtezić.
– Za Amiragin han mogao bi da se primeni Zakon o denacionalizaciji, ili da se dogovorimo da postane društveno preduzeće – kaže Mahmutović i napominje da je sedam dana pre same privatizacije novopazarska opština uputila dopis Agenciji, ali da su zatim dobili objašnjenje da tekst dopisa nije bio formalnopravno dobro sročen.
Pored kulturnih dobara, Mahmutović navodi i da je još jedna zgrada, na mestu na kojem se nalazila stara medicinska škola, takođe sporno privatizovana. Ona, objašnjava naš sagovornik, nije bila u vlasništvu društvenog preduzeća „Lipa”, nego ju je ova firma zakupila, da bi im služila kao upravna zgrada, ali se i ona našla na spisku za prodaju. Zbog toga su, navodi Mahmutović, opštinske vlasti tužile „Lipu”.
Aukcijskom prodajom, preduzeće „Lipa” je, kako su preneli mediji, sada u vlasništvu Hasnije Šemsović, koja je ugostiteljsko preduzeće kupila za 127 miliona dinara. Početna cena iznosila je 97,5 miliona dinara.
Početkom februara, ugostiteljsko preduzeće „Lipa” se, posle više neuspešnih pokušaja prodaje, ponovo pojavilo u aukcijskoj ponudi Agencije za privatizaciju. Ovo najznačajnije novopazarsko preduzeće, koje postoji 36 godina, gazdovalo je hotelom „Vrbak” (4.500 kvadrata), hotelom „Raj” (935), restoranom „Bor” (560), kafanom „Centar” (100) i novopazarskom banjom sa kupatilom. Početna cena „Lipe” tada je procenjena na 137,3 miliona dinara (oko 1,4 miliona evra). Hotel „Vrbak” u centru Novog Pazara bio je jedan od najboljih u Jugoslaviji u vreme kada je otvoren, 1976. godine.
U javnosti je u to vreme pominjano i to da je realna ukupna vrednost „Lipe” oko 20 miliona evra. Praktično od prve najave aukcijske prodaje „Lipe”, digla se prašina u javnosti, ali je javni poziv ostao nepromenjen, koji je budućem kupcu ponudio i Amiragin han, staru zgradu novopazarske banje i kafane „Granata” i „Bezistan”.
S. Stamenković
-----------------------------------------------------------
Država nema vremena za kulturne spomenike
Dragan Milunović, pravnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika, kaže da konkretno nije upoznat sa prodajom kulturnih spomenika u okviru preduzeća „Lipa”, ali da je briga o zaštiti kulturnih spomenika generalno veliki problem države.
– Nije bitno da li je vlasnik privatnik ili država, suština je u tome da se sprovodi zakon, a to se često ne dešava. Radili smo do sada tri puta na Zakonu o kulturnim dobrima, ali izgleda da za njega nije bilo suviše interesovanja. Treba definisati efikasniju kaznenu politiku, kao i obaveze vlasnika kulturnih dobara – ističe Milunović, i napominje da i sada postoje zakoni koji mogu da spreče nemar, ali se zbog sporosti sudova, policije i inspekcije ne primenjuju.
Milunović kaže da Republička građevinska inspekcija ima samo nekoliko zaposlenih, i da na nivou Republike nema dovoljno saradnje.
– Novi Zakon o planiranju i izgradnji je brzo usvojen u Vladi Srbije, meni izgleda da je to zbog toga da bi uslovi za gradnju postali još blaži. Sve je učinjeno da se prostor što brže proda, da bi se uvećavao kapital. Ide se i na to da se inspekcijama na lokalnom nivou prenese nadležnost, što opet nije dobro, jer i ovako ima suviše korupcije. Oko novog Zakona o planiranju i izgradnji nas niko nije kontaktirao, kao ni Ministarstvo kulture. Znam da proučavanje arhiva, starih planova, i arheoloških uslova iziskuje vreme, a investitoru je najvažnije da on što pre izgradi podzemnu garažu. Kao i državi da prizove investitore. Sve je to u redu, ali postoji i izreka: „Što je brzo, to je i kuso”. Nije bitno ko je u pitanju, država, ili crkva, ili neko treći ko brine o kulturnim dobrima. Na svim nivoima vlasti, od opštine, do grada i Republike krši se zakon, to je problem – izričit je Dragan Milunović.
S. B. S.
[objavljeno: 09/08/2009]
