Izvor: Objava, 26.Jul.2019, 10:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЈОВАН МУШKАТИРОВИЋ

Kњижевник Јован Мушкатировић, рођен у Сенти 1743. године у угледној породици, потомак је српских граничара. Током 1764-1766. године похађа протестантски лицеј у Пожуну, па студира права у Пешти. Студије завршава 1773. године поставши први српски правник. Био је адвокат у Новом Саду, заступао је Епархију сремску. Kасније је био сенатор пештанске општине. Утицао је на рад темишварског сабора 1790. године. После смрти Јосифа II политички се определио за сарадњу Срба са Мађарима. Био је један од првих српских рационалиста и следбеника Доситеја Обрадовића, борећи се писаним делима, правним ангажовањем и реформама против заосталости, сујеверја и незнања у народу, истовремено унапређујући културу и ширећи научну дисциплину. Припадао је великој нацији просветитеља и том настојању посветио је цео свој живот. Први се бавио сакупљањем народних умотворина, изрека и приповетки, али се истовремено бавио и историјом Срба у Угарској. Писао је и студије привредног садржаја. Главна су му дела поучна књига "Kраткоје размишљеније о праздници", збирка народних пословица, изрека и умотворина "Причте илити по простому пословице" (први и други део) и историјски спис "Черте серпског живота у Унгарији". Знао је немачки, латински и мађарски језик. Са супругом Kатарином имао је петоро деце. Преминуо је 26. јула 1809. године у Пешти и сахрањен је у порти православне цркве.