Izvor: Politika, 03.Dec.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javna rasprava protekla bez rasprave
Na skupu u Narodnoj biblioteci, održanom povodom izmena Zakona o kulturi istaknuto je da je neverovatno da Srbija nema strategiju o kulturi, a pogubno je što se zakoni ne poštuju
Brojni umetnici, predstavnici umetničkih i stručnih udruženja, direktori i pravnici institucija kulture imali su juče priliku da tokom javne rasprave u Narodnoj biblioteci Srbije, treće po redu nakon Novog Sada i Niša, iznesu svoje zamerke na predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Većina govornika složila se u oceni da prave javne rasprave nije bilo, već se pre radilo o tribini, pošto predstavnici ministarstva nisu vodili zapisnik o tome šta se govorilo niti su davali obrazloženja na iznete primedbe, ali je razgovor ipak održan.
Kako je u više navrata ponovljeno, loše su terminološki definisane kulturne delatnosti, nedovoljna pažnja posvećena je zaštiti i prezentaciji kulturnog nasleđa i baletu, u zakonu nije predviđen mehanizam kojim bi lokalne samouprave mogle da budu naterane da zaista ispunjavaju svoje obaveze prema samostalnim umetnicima i njihovim doprinosima, zakonski predlog nije u skladu sa postojećim zakonima koji pojedinačno regulišu oblasti u kulturi...
Posebno su istaknute dve činjenice: da je neverovatno da Srbija još uvek nema strategiju u kulturi, a da je pogubno to što se ni zakoni koji postoje, kakvi god da su, ne poštuju.
Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke, osvrnuo se na brisanje odrednice kinematografija sa spiska kulturnih delatnosti i njene zamene odrednicom audio-vizuelno stvaralaštvo, i kazao:
– Pitam se ko je prvi došao na ideju da izbaci film iz Zakona o kulturi i da li je možda trebalo prvo se pozabaviti zakonima za pojedine oblasti, pa tek onda krovnim zakonom ili obrnuto, jer se ti zakoni razlikuju. Ne bih se složio da je reč kinematografija izbačena iz zakonskih rešenja u mnogim zemljama, a i da jeste zašto mi ne bismo imali neku svoju osobenost. To nije tehničko, već etičko pitanje. Unesko razmišlja da filmska traka postane kulturna baština, a mi iz zakona izbacujemo kinematografiju. Podsetiću da je jednom jedan zakon do te mere poštovan da su nam bioskopi postali najveći tranzicioni gubitnik i sada su zgarišta.
Glumac Vojislav Brajović je dodao da se nada da priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi ipak neće biti ukinuta.
– Kada smo uvodili to priznanje bio sam ponosan na to. Mi to ne smemo da ukinemo, to je stvar prestiža i pridavanja značaja ljudima koji su to zaslužili, a svako od nas na izust može da kaže ko su ljudi kojima bi to trebalo dodeliti. Druga je stvar što se kriterijumi tumače slobodno, pa je bilo dodeljivanja i onima koji to nisu zaslužili. Osim toga, smatram da bi više pažnje trebalo obratiti zaštiti jezika i pisma – napomenuo je Brajović.
Iz Ministarstva kulture „Politici” je objašnjeno da je, kada su nacionalne penzije u pitanju, brisanje člana zakona koji se time bavi samo jedan od modela o kojem se razmišlja. Ako to bude prihvaćeno, priznanje se ubuduće ipak neće dodeljivati, ali će oni koji su pravo na njega stekli to pravo i zadržati.
– Napominjem, pored toga, u članu 13. Zakona o kulturi postoji institut nagrade za podsticanje kulturnog stvaralaštva, koji ostaje i dalje u zakonu – dodao je Predrag Blagojević, viši savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja.
– On je pojasnio i da će pitanje ustanova od nacionalnog značaja biti posebno razmatrano. Jedan od mogućih modela je i ukidanje ovog statusa, s obzirom na mnoge nelogičnosti koje su vezane za dosadašnju primenu dela zakona, a naročito imajući u vidu da pitanje njihovog prioritetnog finansiranja nije bilo ni moguće primeniti u praksi.
Što se tiče unošenja termina audio-vizuelno stvaralaštvo, Blagojević je kazao:
– Ovo pitanje je terminološke prirode, jer pojam audio-vizuelnog stvaralaštva u sebi obuhvata i kinematografsku delatnost. Nikako se ne radi o ukidanju kinematografije kao kulturne oblasti. Posebno napominjem da se ovaj zakon trenutno nalazu u fazi javne rasprave, što omogućava zainteresovanima da nam dostavljaju svoje predloge za njegove izmene i dopune. To mogu da učine i putem mejla, na adresi koja je objavljena na sajtu ministarstva. Nakon završene javne rasprave, ovaj tekst se šalje na mišljenje nadležnim ministarstvima, nadležnim institucijama u Evropskoj komisiji, pa na usvajanje Vladi Srbije, koja ga nakon toga šalje u skupštinsku proceduru.
M. Dimitrijević
objavljeno: 03/12/2014
