Izvor: Politika, 21.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Japan kroz mit i predanja
Uoči ovogodišnjeg Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, u izdanju „Rada”, pojaviće se prvi srpski prevod najstarijeg japanskog klasičnog književnog dela – „Kođikija”
Veliki projekat prvog prevoda na srpski jezik najstarijeg književnog dela napisanog na japanskom jeziku – „Kođiki, zapisi o događajima iz starine”, privodi kraju i prilaže neizostavne napomene profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Hiroši Jamasaki Vukelić, sa svojim asistentima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa Grupe za japanski jezik i književnost i već iskusnim prevodiocima, magistrima Danijelom Vasić, Daliborom Kličkovićem i Divnom Tomić. Japan će na ovogodišnjem Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga biti zemlja počasni gost, a „Kođiki” će biti kapitalno delo i knjiga najveće vrednosti objavljena uoči ove kulturne manifestacije, u izdanju „Rada”.
– Čitanje i prevođenje „Kođikija” započeli smo još pre više godina i već smo završili prvu verziju prevoda. Sada doterujemo tekst i približavamo se konačnoj verziji, istovremeno pišući napomene, koje su vrlo važne za ovakvu knjigu koju čak i Japanci ne mogu čitati bez njih – napominje Hiroši Jamasaki Vukelić.
„Kođiki” je svojevrsna mitološka knjiga o postanku Japana, o nekim istorijskim događajima, kao i o japanskim carevima, a obiluje drevnim pričama i pesmama koje, kako kaže profesor dr Jamasaki Vukelić, svaki Japanac zna napamet i uči ih odmalena. „Kođiki” je tako i jedna važna „narodna” knjiga.
Profesor Jamasaki Vukelić poznat je i kao prevodilac „Gorskog vijenca” na japanski jezik, a kod nas, kao i u Japanu, uskoro će se pojaviti i njegov prevod Njegoševe „Luče mikrokozme”, nastajao tokom četiri godine u saradnji sa profesorom Kazuo Tanakom.
– Na žalost, profesor Tanaka preminuo je pre godinu dana, tako da neće moći da vidi prevod „Luče mikrokozme” koji će kod nas biti objavljen u izdanju Njegoševe zadužbine iz Beograda, kaže Hiroši Jamasaki Vukelić, dodajući:
– Kao što je „Gorski vijenac” u srpskoj književnosti knjiga koju čitav narod deli kao svoje blago, tako je „Kođiki” narodno blago japanske književnosti koje će, nadam se, približiti naša dva naroda.
Ipak, naš sagovornik napominje da drevna vrednost ovog dela ujedno predstavlja i teškoću za prevodioce, jer je jezik „Kođikija” veoma star i mnogi naučnici se spore oko značenja pojedinih reči. Tako će ovo srpsko izdanje pored predgovora i objašnjenja biti upotpunjeno i mapom starog Japana, jer sadašnji nazivi mesta ne odgovaraju ondašnjim.
– „Kođiki” obuhvata veoma dugi period po mitologiji, čak od postanka sveta, a istorijski se bavi periodom do sedmog veka. Autorstvo pripada priređivaču Ono Jasmaru, podaniku koji je po nalogu carice Gemei sastavio „Kođiki” na osnovu kazivanja dvorskog sluge izvanredne memorije, kao i na osnovu nekih dokumenata. Knjiga je nastala u osmom veku, 712. godine, a u 14. veku pronađeni su njeni prepisi. U japansku književnost pismenost je ušla relativno rano, prva sačuvana knjiga datira iz osmog veka. Tada je zapravo odumrla i usmena književnost. Inače, u svetu „Kođiki” nije mnogo prevođeno delo, zbog veoma teškog klasičnog jezika. Postoji nekoliko engleskih prevoda, zatim prevod na ruski, i na poljski – objašnjava profesor Hiroši Jamasaki Vukelić.
Prema profesorovim rečima, ova knjiga još uvek živi u savremenom Japanu, jer „Kođiki” je izvor svih kasnijih dela japanske književnosti. Značajan deo ove knjige čine i pesme, koje su kasnije prepevavane u umetničkom stilu.
„Kođiki” je napisan da bi dokazao neprekidnost postojanja dinastije careva u Japanu, a tako i neprekidnost postojanja Japana od davnina, od vremena u kojem su bogovi sišli sa neba i stvorili današnji Japan, do vladavine njihovih potomaka. Taj mit o neprekidnosti državnosti, jedna je od najvažnijih poruka ove knjige koja je podeljena u tri dela, ističe profesor Jamasaki Vukelić, uz preciznije objašnjenje strukture i sadržaja tog klasičnog dela:
– Prvi tom odnosi se na doba bogova, koji su svojim svetim venčanjem stvorili i sve druge bogove na zemlji. Drugi deo knjige odnosi se na doba heroja i počinje potomkom nebeske boginje Sunca, koji postaje prvi car Japana. Tu se pojavljuje jedan junak koji umnogome podseća na Kraljevića Marka. Zbog toga što mitovi imaju sličnu strukturu, ova knjiga zanimljiva je i za strane čitaoce. Treći tom prikazuje doba ljudskih careva i mnogo više podseća na istorijsku knjigu, ali istoriju prikazuje onako kako su je ondašnji ljudi shvatali – kao mešavinu mitova, predanja i dokumenata. Istorijski događaji protumačeni su mitovima.
Naš sagovornik napominje da je u svojoj istoriji ova knjiga bila zloupotrebljavana u svrhu političke propagande. Pre Drugog svetskog rata, kada se Japan naglo razvijao u imperijalističku silu, sve je bilo objašnjavano mitovima „Kođikija”. Ali, mitovi postoje odvajkada i danas je „Kođiki” koristan izvor informacija za one koji žele da saznaju nešto više o japanskoj kulturi i civilizaciji.
Marina Vulićević
[objavljeno: 22/03/2008]
