Izvor: Politika, 28.Sep.2012, 13:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ja sam sanjar bez osećaja za vreme
Komentari mojih prijatelja koji su videli film „Arbitraža” bili su: „Osećam se loše što mi se ovaj momak dopada”
60. SAN SEBASTIJAN
San Sebastijan – Uvek intrigantni glumac Ričard Gir (63), najslavniji američki budista, zvezda filmova „Američki žigolo”, „Oficir i džentlmen”, „Koton klub“, „Zgodna žena” i mnogih drugih, dugo nije imao tako veliku i snažnu ulogu kao što je ona u filmu „Arbitraža” Nikolasa Džareckog, sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojim je svečano otvoren 60. San Sebastijan festival.
Gir iskreno i veoma ubedljivo tumači moralno sumnjivi lik volstritovskog „proroka”, investitorskog multimilijardera, čiji je život prava spirala van kontrole, pokazujući da je opet u vrhunskoj formi...
Ovo je najbolja uloga koju ste imali u poslednje vreme?
Zato što je ovo zaista dobar scenario. Sedamdesetih i osamdesetih godina bilo je dosta filmova kao što je ovaj, u nekima od njih sam i igrao. Oni su bili dobro napisani, povezani sa našim životima i našim vremenom, veoma karakterno orijentisani. Ali sada je takva vrsta filmova retkost.
Zašto?
Pokušajte to vi meni da objasnite. Pre nekoliko godina moji prijatelji su ponudili jednom studijskom čelniku da učestvuje u njihovom malom, jeftinom projektu koji ima veliki potencijal, napomenuvši mu da on ništa time ne bi izgubio, čak bi nešto i zaradio. On im je odgovorio: „ Mi nismo u poslu malih zarada”. To je njegova tačka gledišta i ja mogu to da razumem. On je u poslu sa filmovima koji mogu da zarade i do 400 miliona dolara širom sveta i zašto bi ga interesovalo da pomogne nastanak malog nezavisnog filma. Tako stvari danas funkcionišu i zato su kvalitetni filmovi danas retkost.
„Arbitraža” je budžetski mali film?
Jeste, on je nezavisan film. Novac za njega se skupljao malo ovde, malo onde, nije čak postojao ni distributer pre nego što je snimljen.
To znači da su i honorari svih glumaca, pa i vaš, bio mali?
Da, to je bio naš način da pomognemo da film Nikolasa Džareckog nastane, jer je njegov scenario izvrstan.
Da li je rad u ovakvom filmu veće zadovoljstvo od učešća u visokobudžetskom projektu?
Nikada nisam bio u visokobudžetskom filmu. Voleo bih da jesam, ali nisam. Nikada.
Priželjkivali ste karijeru kao što je ima, recimo, Harison Ford?
Nikada nisam želeo da budem neko drugi.
U vremenu volstritovskih intriga „Arbitraža” je veoma aktuelan film, koliko je to važno?
Mislim da ljudi trebada se zabave filmom, kako bi na trenutke zaboravili na ono što se dešava u njihovim životima. Volim filmove koji nas odvode negde drugo u neki imaginativni svet, ali mislim da je veoma važno gledati i filmove kao što je ovaj, jer korenspondiraju sa našim životima, sa našim gradovima i mestima u kojima živimo, govore o moralnim odlukama koje nisu konceptualne već su deo stvarnosti i svakodnevice.
Sa stanovišta morala vaš Robert Miler je veoma sumnjiv lik, a ipak izaziva simpatije?
Komentari mojih prijatelja koji su videli film bili su u stilu: „Osećam se loše što mi se ovaj momak dopada”. Ali, pretpostavljam da je to moj posao i da je u redu identifikovati se sa njim iako je on iz sveta odlučivanja u okviru finansijskog sistema, banaka, investicionih fondova, dakle iz sveta koji nije blizak ogromnoj većini. Međutim, u svemu tome postoji i emotivna strana njegovog života i njegove porodice, poslovni i privatni odnosi u okviru onoga što ljudi poput njega smatraju „svojim plemenom”. Zatim, tu su i trenuci kada on ne pronalazi rešenja, kada otkriva slabosti i pretpostavljam da je to ono što ljudi dobro razumeju i mogu zato da saosećaju.
Vaš Miler je manje pohlepan od Daglasovog Geka u Stonovom „Volstritu”?
Jasno je da je reč o veoma pametnom momku, ali ne i prepametnom u smislu moralne i etičke odgovornosti i ne mnogo pametnom u odnosima sa porodicom. On je realan lik, napisan sa ljudske tačke gledišta i zato nije filmski portret čudovišta.
Ne mislite da je on ipak „loš momak”?
Ne mislim da je on loš. Postoji oholost, arogancija, ali postoji i velika skala odluka koje on mora da donese u životu većem i drugačijem od našeg. U tom smislu Miler je gotovo operski lik. Svako od nas prolazi kroz svakodnevna moralna iskušenja, samo što to krijemo. Želeo sam da ovaj lik načinim relevantnim likovima iz današnjih novinskih napisa, onima koji su van dodira sa većinom naroda, ljudima koji su rođeni u novcu, kojima je on čitav univerzum zajedno sa „ajkulama” sličnim njemu, koje bi ga pri prvoj grešci proždirale.
Šta žene koje vas obožavaju treba da znaju o vama?
Hrčem! I to je zaista loše!
I šta još?
Moja žena bi vam rekla: „On uvek kasni!”. I to je tačno. Nemam osećaj za vreme, ja sam sanjar.
Dubravka Lakić
objavljeno: 28.09.2012
