Izvor: B92, 13.Mar.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JAY-Z - American Gangster
Samo-mitologizacija je pola puta do mitologizacije (to zna svaki krimos)
Ne znam da li ste gledali prenos ovogodišnje dodele Oskara, ali kada je Denzel „ćelavi" Washington izašao da nam saopšti ko je dobio Oskara za najbolji film, prvi red je lagano na prstima prešao u drugi red, a više niko nije imao ništa protiv ni ako nam Denz saopšti pobednika, a da ni ne otvori kovertu. Jer brat je ledeniji od lednika koji je pocepao Titanik.
Kada Jayev album >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << počne semplom Denzelovog monologa iz filma American Gangster, koji je poslužio kao inspiracija ovom izdanju, mala je verovatnoća da ćete čuti nešto toliko zastrašujuće i moćno do kraja albuma. A, složićete se, za album i umetnika koji želi da se načini američkim gangsterom to nekako nije najbolji intro?...
Film Ridleya Scotta o brutalnom krimosu Francu Lucasu podmirio je potrebe, ali nije premašio očekivanja, kada je u pitanju gangsterska tematika. Sedamdesete su verno dočarane, Washington je jeziv (ali bukvalno!), dok se Russell Croweova gluma može definisati kao autističnija verzija Bate Živojinovića. U samom tretmanu priče nije bilo skoro ničega što već nismo videli. American Gangster je po svemu zidan kao veliki film- tri Oskarovca renomiranih karijera, zahvalna istinita priča, još zahvalnija vremenska era (poslednji put da su muškarci hodali sa isukanim kurčevima)... Ali, AG nije postao Godfather, ni Scarface, ni Good Fellows, pa čak je i Casino, iako dramski neujednačen, ... življi? Tako nekako deluje i njegova slobodna muzička interpretacija.
Jay je, navodno, prisustvovao jednoj od ranih projekcija filma, i posle toga je oduševljeno odjurio u studio da se pozabavi rep verzijom onoga što je video i nekom vrstom „kreativnog sređivanja utisaka", svestan da će da se lukavo ogrebe o publicitet (zagarantovanog) Scottovog blokbastera. Na kraju je samo devet pesama (od 15), i to ne preterano konstruktivno, inspirisano filmom.
Najočiglednija veza između video i audio gangstera jeste u sličnosti renomea izvora i sledbenika, a potom u klasičnoj produkciji po kojoj sevaju Jayove rime. American Gangster je baziran na upečatljivom prisustvu „ sedamdesetih", na brižljivo doziranoj količini soula, na elegantnom mačo pristupu... Sklonite (navodni) koncept i dobićete jednu dobru Jayovu ploču, na tragu fenomenalne mešavine pevljivih refrena i tvrdih rima Blueprint albuma. A ima li boljeg načina da se povrate fanovi nakon previše neiskrenog, „povratničkog" Kingdom Come?
Vrhunac je suvi old skool Blue Magic kroz koji refren klizi kao heroin kroz vene Billie Holiday. Slede dve Kanyeovske-ne-Kanyeove pompezne produkcije- Pray (neočekivani Diddyjev doprinos) i Fallin (Jermaine Dupri), a solidan iskorak iz Jay-sveta prave Hello Brooklyn 2.0 čija podloga podseća na nešto što bi Dangermouse rado ukrao za Gnarls Barkleya i sumanuti „gangsta disco" Ignorant Shit (odrađen sa pajtosom Beanie Sigelom). Ostatak albuma uglavnom je prepoznatljivi Jay, a jedina pesma koja čačka uši pogrešnim krajem šibice je I Know koja deluje kao da su PM Dawn semplovali neku, s pravom zagubljenu, B-stranu Spandau Ballet.
SELEKTAH:
***
