Izvor: Politika, 18.Mar.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgubili smo smer
U ozbiljnim medijima u svetu ne možete videti u istim novinama fotografije Majkla Lija ili Vanese Redgrejv, i, recimo, Viktorije Bekam koja je čak elita te treš kulture, kaže glumica Mirjana Karanović
Ne, nemam slobodno vreme! Stalno imam planove da drugačije organizujem život, da uskočim u životni ritam koji je malo dosadniji: da ustajem u to i to vreme, da idem na vežbe, kuvam, šetam... Međutim, neprekidno stižu nove i nove obaveze. I tako iz meseca u mesec. Započneš >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neke poslove, poznanstva koja ne možeš tek tako da ostaviš. Ne možeš da ih sečeš..., kaže glumica Mirjana Karanović.
Samo što se pre dvadesetak dana vratila iz Meksika gde je sa svojim matičnim Jugoslovenskim dramskim pozorištem gostovala sa predstavom „Fedrina ljubav” Sare Kejn u režiji Ive Milošević, Mirjana Karanović je zablistala na sceni nacionalnog teatra na svečanosti priređenoj njoj u čast povodom uručenja nagrade „Žanka Stokić”. Neposredno posle toga junakinji naše priče stigao je poziv da bude predsednik žirija 40. pozorišnog festivala „Dani komedije” koji će biti održan od 20. do 27. marta u Jagodini. Karanovićeva je, da podsetimo, na „Danima komedije” u dva navrata nagrađivana statuetom „ćurana”. U međuvremenu igra svoje predstave koje su na redovnom repertoaru JDP-a, druži se sa svojim studentima glume na Akademiji umetnosti čiji je i aktuelni dekan. Svoje studente, kaže, uči da rade na sebi, da ne dozvole da budu pasivni u životu, da imaju inicijativu.
Mirjana Karanović voli ljude koji otvoreno iznose svoju tugu i smeh. Takve su, uostalom i njene junakinje, obično negde sa margine društva. Svoje heroine od Petrije, Dunje, Mare, Feme, Ane, Mirjane..., gradila je sa puno emocija, studiozno i strpljivo. Zato se u njenoj riznici nalaze najveća domaća filmska i pozorišna priznanja.
– Za mene je najveće uživanje kada dobijem lik koji nije društveno važan, neka krajnje beznačajna osoba. Izazovno mi je da u nekome ko je običan pronađem nešto što ga čini posebnim i specifičnim, jer verujem u ljudsku individualnost. Čeprkanje po nekoj ličnosti, traženje njene posebnosti je moje veliko zadovoljstvo. Desilo mi se da sam igrala i neke istorijske ličnosti. Tada sam radila obrnutu stvar, u njihovoj izuzetnosti sam tražila nešto u čemu su oni obični ljudi, slični svima ostalima – kaže naša sagovornica.
Tragajući za posebnostima svojih junakinja Karanovićeva je iz svake ličnosti u koju je transformisala izvlačila i nešto za sebe.
– Volimo darovite ljude dok rastu, razvijaju se, a onda smo spremni da ih isečemo. Ljudi koji ne mogu da dostignu određeni nivo kvaliteta trude se da ono što je iznad njih bace u blato. Nisu problem ti ljudi, već što postoji atmosfera kod nas da se takav odnos podržava. Neki put pomislim da to liči na tajni plan, zaveru, da se srozamo na nivo primitivaca, divljaka. Danas su u medijima i na javnoj sceni prisutne uglavnom osobe koje nemaju osnovnu kulturu ponašanja i komunikacije. U drugim sredinama postoji medijski prostor koji zauzimaju ljudi koji su dokazali vrhunske kvalitete u svom domenu. Tabloidne osobe, ili one koje žude za slavom imaju svoj prostor, ali se to ne meša jedno sa drugim. Ne možete videti u istim novinama fotografije Majkla Lija ili Vanese Redgrejv, i, recimo, Viktorije Bekam koja je čak elita te treš kulture. Zato se ja danas osećam kao da je najbolje da se u toj gužvi sklonite i pustite da cirkus prođe.
A na pitanje zašto je zauzela takav stav, naša sagovornica odgovara:
– Mislim da kao društvo nemamo viziju. U novoj vladi nema Ministarstva za kulturu. Ono je pripojeno koliko sam obaveštena Ministarstvu za informisanje i informaciono društvo. Šta možemo da očekujemo u domenu kulture ako znamo da su mediji kod nas postale tabloidne pojave, od raznih televizija do dnevnih i nedeljnih novina. Za mene je to prilično poražavajuće. Kao da su ideje o demokratiji izgubile svoju snagu. To vam je po principu priče kako polomiti snop grančica. Dok su u snopu ne možete im ništa, ali ako ih rastavite lako ih polomite. Mi smo se kao društvo rasuli. Zgaženi smo! Izgubili smo smer. Stižu nam nove generacije, stasale uz nove zahteve za obrazovanjem, vaspitanjem. Te generacije više nemaju istu duhovnu glad za knjigama. Nekada smo ljude koji ne čitaju prezirali. Ako zađete u srednje škole, pojedinci koji ne čitaju imaju isti društveni status kao i oni koji to prate.
Mirjana Karanović nikada nije umela da pogne glavu kada je neko proziva na ulici. Za sebe tvrdi da ume da u nekim situacijama bude veoma netolerantna, odnosno da je to jedna od njenih mana.
– Volela bih da jednoga dana budem jako smirena kada razmišljam ili se susrećem sa stvarima koje me duboko vređaju. Sa kojima se ne slažem ili koje me ugrožavaju. Divim se ljudima koji to imaju u sebi, kojima je to u ranom vaspitanju usađeno. Nisam takva! Burno reagujem na ono što me ugrožava. Što mi preti. Imam problem sa autoritetima koji me ugrožavaju, iako neki put nisam u pravu. Imam potrebu da kažem šta mislim, da se izborim za ono što želim i za šta mislim da imam pravo. Spremna sam da se suočim sa posledicama takvog odnosa prema životu i ljudima. Nikada ništa nisam krila, nisam radila u zavijenoj formi. Jednostavno nisam taktičar – kaže umetnica.
Borka G. Trebješanin
objavljeno: 19.03.2011
