Izvor: Politika, 27.Dec.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgledaj što bolje, budi što gori
Na vlasti su lepo obučeni ljudi koji su stekli formalno obrazovanje, ali daleko od pravog znanja i vrline, kaže Branislav Gojković iz „Platoa”
Živeti u skladu sa istinitim, dobrim i lepim znači zaista razumeti smisao humanosti i vrline, koji su isti od antičkog doba do danas, međutim, ključni pojmovi iz mudrih knjiga izmiču nam sve više iz vidokruga neprepoznati i nenaučeni. Umnim ljudima i te kako je jasno da je vrlina u naše vreme sasvim potisnuta i obezvređena. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Stoga je izdavačka kuća „Plato” u svojoj poznatoj knjižari „Ilegala”, kod Filozofskog fakulteta u Beogradu (od kojeg su u vreme protesta devedesetih kretale mirne šetnje akademskih građana) odnedavno pokrenula subotnje tribine u podne pod nazivom „Škola ilegalnih pojmova”.
Prema rečima direktora „Platoa” Branislava Gojkovića, ideje vrline, istine, pravde, radosti, osećajnosti postale su zapravo „ilegalne”i zbog toga ih je potrebno, kao u antičkoj školi, iznova otključati i spoznati. Svaka knjiga može da bude svedena na jedan ključni pojam koji odražava duh i suštinu tog dela, kako kaže Gojković, pa je tako, pre nekoliko subota, prvi razgovor u vidu grčkog simposiona u „Školi ilegalnih pojmova” bio posvećen pojmu istorijske istine, počev od primera romana „Praško groblje” Umberta Eka.
Ovakav model diskusija u „Platou” sazrevao je dugo, a Branislav Gojković objašnjava njegove uzroke:
– Počeli smo od vrline zbog toga što je u našem društvu svakim danom raspad etičkih vrednosti sve izraženiji. Hvalimo se da su nepravde svuda oko nas, da je srozani sistem vrednosti posledica materijalne krize, međutim, upravo je obrnuto – duhovna beda pravi je uzrok fizičke oskudice, naša predstava o životu kreira našu sudbinu. Ljudi koji se bave kulturom uviđaju da su gurnuti u kraj, a da na površinu izlazi samo ono što sa vrhunskim kulturnim vrednostima nema baš nikakve veze. Setite se Sokrata i njegovog učenja o znanju kao vrlini. Uprkos tome, danas vidimo da država, crkva, kao i obrazovni sistem, nagrađuju samo ono što je bezvredno. Pa i sama država ponaša se vrlo nemoralno, imajući različite kriterijume za drugačije stvari i ličnosti.
Povodom „Škole ilegalnih pojmova” Branislav Gojković ukazuje prevashodno na preovlađujuća kvaziznanja i mnjenja, površno shvatanje stvari, poluintelektualizam, koji su prava opasnost za sve sfere društva.
– Na silu se zatiru velike ideje da bi se na mala vrata uvele vrednosti potrošačkog društva, sve što je suprotno čovekovoj duhovnoj harmoniji. U najgorem vidu kapitalizma, koji je kod nas aktuelan, ključna je vrednost: „Izgledaj što bolje, budi što gori”. Na vlasti su lepo obučeni ljudi koji su stekli formalno obrazovanje, takozvani „diplomirani primitivci”, kako ih je davno nazvao Slobodan Jovanović, ali i ljudi daleko od pravog znanja i vrline, primetio je Gojković, pojasnivši:
– Zbog toga u „Ilegali” pokušavamo da razumemo neke važne reči kako bismo došli do saznanja o njima, i kako bismo se i sami promenili. U ovoj školi zajedno sa prijateljima i saradnicima razgovaramo o ključnim idejama istine, poštenja, osećajnosti, radosti. O svim onim pozitivnim ljudskim osobinama koje su u suštini zaboravljene, diskutujemo na osnovu onoga što smo do sada pročitali. Naši gosti i domaćini, istoričari, pisci, profesori, književni kritičari, od mnoštva znanja, koje često čini da se „od drveta ne vidi šuma”, izdvajaju ključne reči za razumevanje određenih fenomena i društvenih pojava.
Govoreći posebno o važnosti da se mostovi znanja izgrade prema mladim ljudima, koji su u haosu društva izgubili putokaz, Gojković ističe duhovni preobražaj starijih:
– Kada sami postanemo bolji lakše ćemo odškolovati mladu generaciju. Danas je skoro zabranjeno reći da je ideologija važna, međutim, naročito mladim ljudima potrebno je da se okupe oko neke velike ideje, kakve su pravda ili istina, kako im na dnevnom nivou ne bi bile servirane informacije o bitnosti pojedinih afera ili događaja sa estrade. Da se ne bi desilo da na kraju, kada se podvuče crta, svako manje-više uvidi da je ono što je bilo važno, a to je život dostojan čoveka – propušteno.
Prošle subote razgovor u pomenutoj školi bio je posvećen pojmovima radosti i smeha, povodom „Platoovog” izdanja „Tim Talir ili Prodati smeh” klasika nemačke književnosti za mlade Džejmsa Krisa. Jedno od objašnjenja smeha odnosilo se na njegovu terapeutsku ulogu nadmoći nad nedaćama života. Ipak, nadmoć je najrazumnija udružena sa razumevanjem i znanjem, što je pravi razlog čitanja i vođenja i ovih razgovora u „Ilegali”, koji su otvoreni i za nove „diskutante” u narednim mesecima.
Marina Vulićević
objavljeno: 28.12.2011.
