Izvor: Politika, 18.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija i kultura
Enciklopedičnost "Klija" teško se može zaobići prilikom studiranja. – Sabrana dela Edgara Alana Poa u "Radu"
Beogradski "Klio" već je jasno profilisan izdavač čiji dobar deo produkcije pripada knjigama, neizostavnim kao univerzitetska literatura. Svojom enciklopedičnošću i opštecivilizacijskim temama one se teško mogu zaobići prilikom studiranja; uostalom, sa "Kliom" sarađuju naši poznati predavači na fakultetima od kojih su neki autori velikog projekta ovog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izdavača.
Mislimo, naravno, na "Privatni život na tlu srpskih zemalja od srednjeg veka do modernog doba" ne samo zato što je pionirski poduhvat kod nas, nego i zato što javnosti, svetskoj i našoj, predstavlja modernu multidisciplinarnu srpsku istorijsko-kulturološku školu.
Posle drugog dela "Privatnog života..." koji se bavio vremenom u osvit modernog doba (priređivač Aleksandar Fotić), uskoro će se pojaviti treći tom koji su priredili Nenad Makuljević i Ana Stolić a odnosi se na 19. vek. Serija će biti završena četvrtim tomom, 2007, koji će obraditi 20. vek.
Akcenat na filmu
Ovaj projekat pripada biblioteci "Polis", u kojoj su se posle "Likova baroka" pojavili i "Likovi starog Egipta" (priredio Serđo Donadoni a prevodioci su Đorđe Trajković, Mila Samardžić, Vladimir Rančić i Maja Anastasijević). Delo fokus našeg interesovanja usmerava od neizbežnih faraona ka seljacima, zanatlijama, činovnicima, robovima, strancima u Egiptu, pa čak i pokojnicima koji su umirali i sahranjivani u anonimnosti, bez faraonskih počasti. U ovoj seriji, očekuju se likovi starog Rima.
Posle "Čoveka renesanse" priređivača Euđenija Garina (prevod Julijana Vučo, Jelena Kosovac i Jasna Vidić) u istoj ediciji uskoro će izaći "Čovek doba prosvećenosti" koji se očekuje sa nestrpljenjem, budući da je Prosvećenost preokrenula mnogo toga u pogledu čoveka na svet i život. Izašao je i drugi tom "Oksfordske istorije hrišćanstva od 1800" Džona Makmanersa (prevod Marina Adamović-Kulenović) čiji završetak našim dobom nagoveštava moguće pravce promena u ovoj religiji. Za Sajam se očekuje "Oksfordska istorija biblijskog sveta", a u ovom času izuzetno je aktuelna knjiga "Jevreji. Istorija i religija" Dejvida DŽ. Goldberga i Džona D. Rejnera (prevod Đorđe Trajković) u kojoj se pored poznatih istorijskih činjenica govori o jevrejskoj kulturi, književnosti, ali i o teoriji i ispovedanju judaizma. Knjiga je neophodna za razumevanje savremenih zbivanja na Bliskom istoku.
Naglasak "Klija" na Beogradskom sajmu knjiga biće, međutim, na biblioteci "Ars", a u okviru nje na delima iz teorije i istorije filma. Posle "Estetike filma", "Filmskih žanrova" i prvog toma "Istorije filma", za Sajam će izaći: "Teorije sineasta" Žaka Omona i drugi tom "Istorije filma" Dejvida A. Kuka. Tu je "Vek kanadskog filma" Džordža Melnika, koji će biti i gost Sajma u oktobru.
U "Arsu" je, podsetimo, nedavno završen veliki izdavački poduhvat "Klija": "Moderna umetnost od 1770. do 2002" Đulija Karla Argana i Akile Bonita Olive koji će biti i gost Beograda od 16. septembra.
Govori Nikole Pašića
Izdavačka kuća "Rad" svoju pažnju usmerila je na biblioteku "Reč i misao" koja je odnedavno dobila i novi dizajn: od upravo objavljenih knjiga izdvajamo roman "Povratak Minhauzena" (prevod Nada Uzelac) vrhunskog ruskog fantastičara i satiričara, "ruskog Borhesa" Sigizmunda Kržižanovskog (1887–1950). Čuveni baron lažljivac sada se bavi kronštatskim zbivanjima, i pobunom mornara četiri godine posle Oktobarske revolucije, koja je ugušena u krvi.
Nova su i "Uputstva posluzi" Džonatana Svifta (prevod Ana Hramosta), svojevrsna satira i podrugivanje praktičnosti, kako kaže prevodilac i, istovremeno, svim slugama ali i gospodarima. Milan Miletić je preveo roman Elizabet Gaskel (1810–1865) "Veštica Lois" koji ne samo da govori o slučaju veštica iz Salema nego, kako napominje prevodilac, postavlja pitanja društvu čija je svest bila (i danas je!) opterećena raznim slepilima.
Nemojte propustiti ni čuveni roman Polin Reaž "Povest o O" u prevodu Anike Konde, i sa sjajnim esejem-pogovorom Jovice Aćina. Takve tekstove retko srećemo uz prevod neke knjige! "Povest o O" je i povest o ljudskim slobodama – roman je objavljen sredinom prošlog veka, pa poluzabranjen a govori o mladoj ženi koja se povinuje svome ljubavniku čije erotske igre prelaze granice "prirodnog". Delo se može tumačiti i kao traganje za sopstvenim bićem, potiranje svoje ličnosti i volje, istraživanje granica ljudskog i pitanja šta je, kada, i da li "dopušteno"... Najzad, "Reč i misao" je obogaćena i romanom Benita Peresa Galdosa "Nazaren" u prevodu Aleksandre Mančić, prema kojem je Luis Bunjuel snimio jedan od svojih, kažu najboljih, filmova. Tu je i knjiga Ejmi Bender "Moj lični nevidljivi znak", roman u prevodu Aleksandre Mančić koja ukazuje na magijski realizam i iskrenost ove američke autorke mlađe generacije.
"Rad" je poznat i po knjigama Elen Pejgels i Karen King koje se bave apokrifnim jevanđeljima i gnosticizmom, i čije knjige za one koji "ne padaju" na Braunov "Da Vinčijev kod" predstavljaju izuzetno štivo. Ovih dana objavljeno je treće izdanje čuvenih "Gnostičkih jevanđelja" Pejgelsove, u prevodu Zorana Minderovića (edicija "Pečat").
Još dve "Radove" veoma tražene knjige obnovljene su, u sasvim novoj opremi: prva je "Ishranom protiv raka" Mičija Kušija a druga "Lečenje biljem" Jovana Tucakova.
Za Sajam knjiga ovaj izdavač će objaviti roman Saše Hadži-Tančića "Bolest i poslednji dani" o Stevanu Sremcu, a od stranih pisaca roman Patrika Besona "Hristov grob", priče Dejvida Fostera Valasa "Zaborav" i roman "Žena za ljubav" Giš Džen koja sigurno dolazi u Beograd za Sajam.
"Rad", međutim, za Sajam priprema dva spektakularna izdanja: prvo su Sabrane priče i pesme Edgara Alana Poa (oko 1.100 stranica). Zahvaljujući prevodiocu, pesniku i esejisti Kolji Mićeviću, konačno će na srpskom jeziku biti objedinjeno celokupno Poovo pesničko stvaralaštvo, a prevodioci priča su Vera Stojić, Božidar Marković, Aleksandra Mančić, Milan Miletić, Tatjana Simonović...
Drugi kapitalni projekat je "Sto govora" Nikole Pašića u dva toma koje je priredio Đorđe Stanković, i za koje se očekuje podrška Ministarstva nauke.
A. Cvijić
[objavljeno: 18.08.2006.]
.jpg)
