Izvor: Politika, 17.Sep.2011, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Islam ne dozvoljava da se zuri u tuđe lice
Koran ne traži da se nosi marama, a još manje da se pokriva lice. Naprotiv, svako je dužan da ispolji svoj identitet – kaže egipatska književnica Ekbal Baraka, jedna od vatrenih aktivistkinja „jasmin revolucije“ u Egiptu
Ekbal Baraka (69), novinarka i književnica, predsednica egipatskog PEN-a, poznata je po borbi za ženska prava i demokratiju u arapskom svetu. Ovih dana nema mnogo vremena jer odgovorno shvata ulogu intelektualca u novoosvojenim slobodama izborenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na skveru Tahrir. U Egiptu je ima svuda, na televiziji, u pisanim medijima, na tribinama i ulici, ali ipak je stigla da skokne do Beograda na 77. Međunarodni kongres PEN centara. Prilika da iz prve ruke, sa lica mesta, saznamo više o promenama koje je donelo „arapsko proleće”.
Kako je u Egiptu ovih dana?
Kod nas je nemirno i uzburkano, ljudi se brinu za budućnost. Prvi put u istoriji mi smo ti koji treba da odlučimo o svojoj sudbini. Stotinama godina su vladari odlučivali umesto nas.
U ranijoj istoriji oni se nisu ni hvalili da su demokrate. U moderno vreme pozivajusenademokratiju, ali, naravno, nisu.
Da li će Egipat biti islamska ili sekularna država?
Postoje partije koje traže teokratiju. Za ljude koji su neobrazovani i nemaju nikakvog iskustva sa demokratskim procesima, to se čini privlačnim. Oni vole islam. Ali za intelektualce to je strašna stvar. Mi ne želimo teokratsku državu, želimo civilno demokratsko društvo gde svako može da se moli svom bogu, da praktikuje svoju veru i da se bori za svoju političku opciju. To je sukob koji postoji u svakom drugom društvu, a ne samo u Egiptu. Ali u Egiptu je sada to prvi put pravi sukob između ljudi koji znaju šta hoće i žele. I to je, kako ja vidim, progres.
Da li je moguće posle revolucije za kratko vreme obrazovati ljude i obavestiti ih tako da zaista mogu svesno da izaberu opciju koju najviše žele?
Mi smo na prvom stepeniku sada ka demokratiji. Ništa ne ide baš glatko, verovatno će mnoge stvari biti postavljene naopako. Ali bar može da se kaže da smo počeli. I nikad, nikad, nikad se više nećemo vratiti na staro. Za mene i za 85 miliona Egipćana to je završeno.
Ipak, nisam preterano optimistična, oni će možda izabrati teokratsku državu, ali će to biti njihovom voljom.
Koja je vaša uloga u revoluciji, kakav je doprinos intelektualaca?
Prvo, ja sam novinar, pišem tekstove, učestvujem na tribinama. Ljudi mi veruju i veruju onima koji su bili u opoziciji. Počela sam da pišem sedamdesetih i od samog početka sam bila u opoziciji
Svi moji tekstovi su protiv onih koji hoće teokratiju, onih koji diskriminišu žene, borim se za Kopte i njihova prava na ispoljavanje svojih verskih ubeđenja.
Znači da se Mubarak nije mnogo trudio da uguši slobodnu reč i da utiša medije?
Ne, upravo je iz štampe izašla knjiga odabranih tekstova objavljenih u vreme njegovog režima. Zaprepastili biste se kad biste pročitali šta smo sve bili u stanju da napišemo, kako smo se obrušavali na vlast. Uzvikivali smo, tražili, zahtevali da se nešto učini. Upozoravali smo da strmoglavo padamo.
I šta vam je on odgovarao?
Zar vi mislite da ovo nije prava demokratija, rekao bi. Umeo je da sluša ali nas nije čuo. Šteta. Bio je okružen svojim jako korumpiranim uskim krugom. I oni su sada svi u zatvoru.
Šta vam je najviše smetalo, na šta ste upozoravali?
Prvenstveno na stalne prevare i laži o rezultatima izbora. Jer takvim ukradenim izborima, oni su postavljali stalno iste ljude iz režima, da navodno budu narodni predstavnici.
I to je bio glavni razlog koji je doveo do revolucije?
Narod je jednostavno eksplodirao. Mrzeli smo tu korumpiranu partiju koja je stalno osvajala lažne glasove. I svi smo izašli da kažemo „ne, mi vas nećemo”. Oni su hteli apsolutnu većinu.
U Egiptu i van njega važite za jednu od najratobornijih feministkinja. Ali za razliku od zapadnih boraca za ženska prava, vi ste izrazito protiv toga da žene pokrivaju lica ili da nose marame. Čak tvrdite da to Kuran od njih ne traži?
Hiljade tekstova i televizijskih emisija napisala sam o tome. Kao muslimanka, i sa diplomom islamske istorije, filozofije i književnosti u rodnom Kairu, obraćam se direktno ženama, kažem im da je to „velika prevara”, velika zamka u koju hoće da ih ubace. Idite ponovo na Kuran, pročitajte ga, pokažite mi gde piše da žena treba da bude pokrivena, da sakriva svoje lice.
U vašoj knjizi Hidžab iz 2002. godine kritikujete nošenje marame kojom mlade muslimanke pokrivaju kosu i vrat, kao fenomen koji nije vezan za islam već ima sociološke, političke i ekonomske korene?
Da, u islamu je čak zabranjeno da se lice pokriva. Kad se ide u Meku na hadžiluk, ako imate pokriveno lice – neće vas pustiti.
Da li ste zbog ove knjige bili izloženi napadima ekstremista?
Pa čudno je to što je knjiga u Egiptu doživela tri izdanja, što je štampana i prodavana u Siriji, ali nije prevedena na engleski.
Ponudili ste u Londonu da je prevedu i štampaju, ali su vas odbili, zašto?
Rekli su da ne žele da se upetljavaju u te stvari. Ne želimo da naljutimo muslimane, rekli su mi. Boje se reakcije. Mislim da bi morala da se prevede, jer sve više evropskih žena nose marame ili nikab, misleći da je to islam.
Zvuči gotovo neverovatno da je to zabluda a da je uzela maha po celom svetu. Čak i zapadne ili američke feministkinje kažu da je to njihovo pravo, slobodna volja, ako hoće da nose veo ili pokriju lice...
To nije slobodan izbor i ne može nikad biti.
Zašto?
Zato što vam uskraćuje slobodu i što je to diskriminacija između polova. Muškarci nikad ne nose veo ili hidžab. U islamu nema diskriminacije.
Kuran propisuje da se ne zuri u lice drugog. Bilo da je muškarac bilo žena. I to je civilizovan pristup. Treba po slovu Kurana zabraniti muškarcima da zure u žene. A ne da opterećuju muškarce.
Kako muškarci muslimani gledaju na vas?
Pa neki me nazivaju kučkom ili prostitutkom. Kažu da sam dekadentna i da mrzim islam. Ali mnogi me podržavaju i kažu da sam hrabra, traže da nastavim sa borbom.
Kako se desilo da se Kuran tako različito interpretira?
Islam vam daje izbor, i slobodu. Ali interpretiraju ga oni koji u njega ubacuju svoj sopstveni reakcionarni mentalitet.
Vi tvrdite da je vaša interpretacija tačna?
Da, ja imam na to pravo, jer mnogo znam o Kuranu i islamu, jer sam ga izučavala, i o svemu tome razgovarala sa mnogim najboljim profesorima. Kuran traži od svojih da ga slobodno interpretiraju i da ga razumeju.
------------------------------------------------------------------------
Upozoravala sam Mubaraka dok je bio na vlasti
Sigurno ste potkačili i Mubaraka dok je bio na vlasti?
Naravno, znala sam ga lično. Sretala ga mnogo puta na godišnjicama PEN-a ili kad je primao novinare i viđenije pisce. Pored tekstova koje sam pisala, koristila sam svaku priliku da mu i lično kažem pred svima šta mislim o njegovoj vlasti. To su činili i drugi pisci. Više puta smo mu rekli u kakvom jadnom stanju žive ljudi u Egiptu. Tražili smo od njega demokratiju i slobode.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 18.09.2011.
.jpg)
