Izvor: Glas javnosti, 22.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iskupljenje kroz ljubav
Premijera filma hrvatskog reditelja Vinka Brešana „Nije kraj“ zakazana je za večeras u Velikoj dvorani Centra „Sava“. Reditelj kaže da prvoj srpsko-hrvatskoj koprodukciji, filmu snimanom po književnom delu Mate Matišića i sa radnim naslovom „Žena bez tijela“ - nije odoleo da promeni naslov u daleko rečitiji „Nije kraj“. Po mnogima najzrelije delo autora koga pamtimo po filmovima „Kako je počeo rat na mome otoku“, „Maršal“ i angažovanim „Svjedocima“ pozvano je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << na prestižne festivale u Karlovim Varima i Berlinu. Za razliku od „Svjedoka“, koji su u Hrvatskoj izazvali žestoke reakcije kritike, proteste desničarskih političkih partija i ratnih udruženja, „Nije kraj“, koji se takođe bavi posledicama srpsko-hrvatskog sukoba, naišao je na izuzetno dobar prijem.
- Nijedna od dve drame prema kojima je nastao scenario za film „Nije kraj“ nije u svom fokusu imala ljubavnu priču - kaže Vinko Brešan. - Mate Matišić, koji je inače moj najbolji prijatelj, bavio se u svojim dramama iskupljenjem od grehova i užasa koje donosi rat. Bojao sam se političkog filma koji bi mogao da potisne fine ljudske emocije, pa sam zato izbegao dominantnu priču o iskupljenju. Išao sam na iskupljenje kroz ljubav, jedinu emociju koja nam je preostala.
Emociju ste uspeli da sprovedete do kraja, da neobičnom ljubavnom pričom duboko dotaknete publiku, dok poigravanje sa žanrovima stoji na nešto labavijim nogama.
BELAJ SA FILMOM „SVJEDOCI“
Imao sam velike neugodnosti sa filmom „Svjedoci“, veliki belaj. Protestovalo je Udruženje invalida, jedna stranka je organizovala tribine. Nije me sve to puno zabrinulo. Međutim, kada sam za film „Nije kraj“ pročitao sve same pozitivne kritike, zabrinuo sam se. Ne znam da li sam se ja promenio ili se vreme promenilo. I na forumima na kojima se uglavnom desničari oglašavaju - sve je u redu. Iako sam u novinama pročitao da je film nepošten jer nije imenovao agresora ipak ozbiljnih napada nije bilo. U foksu je ljubavna priča, pa ma koliko da ste desničar, čuvate se negativnih napisa, jer onda znači da se zalažete za mržnju. Bilo je političkih imputacija da film nije izbalansiran, da hrvatska strana nije pravilno postavljena. Kažem vam - ne sekira me sve to.
- Naši životi se odigravaju u mnoštvu čudnih konteksta, mešaju se žanrovi drama, komedija, tragedija, melodrama, krimi-film, vestern. Moj doživljaj sveta je da živimo u konfuznom vremenu, kojim dominira miks žanrova. Želeo sam da iz takvog miksa kao centralnu temu izvučem ljubavnu priču između dva naroda, koji se ne vole. Bojim se da nam je to jedino rešenjeÖ Političari će valjda pronaći neko racionalnije rešenje.
Mladi hrvatski glumac Ivan Herceg i srpska glumica Nada Šargin (Carica Teodora u Nišu) odlično funkcionišu.
- Za Nadu Šargin sam se odlučio čim sam pogledao film „Sutra ujutru“ Olega Novkovića u kome je ona briljantna. Verujem da je uloga filmskog reditelja da usmerava emocije i pusti glumce da sami urade svoj posao. Na kastingu u Beogradu bio sam fasciniran glumačkom energijom, jedinstvenom u regionu. Moram još nešto da vam priznam, Nada i ja smo se žestoko prepirali dok nismo došli do pravih rešenja.
Još jedan srpski film uticao je na vaše novo ostvarenje.
- Iako su u mom filmu porno-kasete samo dramaturško sredstvo, film „Made in Srbija“ Mladena Đorđevića me je inspirisao i ohrabrio da primenim neka rešenja. Pornografski milje poslužio mi je kao metafora poniženja žene.
Evropski fond za koprodukcije Evroimaž odlučio je da podrži vaš film glasovima svih članica, što se izuzetno retko događa.
- Iako je to lepo čuti iskreno govoreći nisam neki zaljubljenik u koprodukcije. Učešće recimo slovačkog producenta vam nameće da ubacite deo priče koji se tamo odvija iako to blage veze nema sa vašim filmom. Moji beogradski koproducenti iz kuće „Vans“ Predrag Jakovljević i Dejan Vražalić spadaju u kreativne producente, oni imaju prave opservacije, umeju da daju savet oko svega.
