Izvor: B92, 10.Apr.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isabel Aljende - INES SRCA MOGA
izdavač: Evro-Giunti
prevod: Aleksandra Mačkić
Evo još jedne knjige na moju omiljenu temu – hispansko osvajanje Amerike. Poslednjih meseci imali smo prilike nekoliko da ih čitamo. O dvema od njih – Agire, gnev božji Ramona H. Sendera (Laguna) i Pismo s kraja sveta Hosea Manuela Faharda (Geopoetika) - već sam pisao. Nedavno se pojavila i knjiga Malinče Laure Eskivel (Dereta), o Indijanki >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poznatoj kao La Malinche koja je odigrala veliku ulogu pri osvajanju Meksika kao bliska saradnica Ernana Kortesa. Reč je o kontroverznoj istorijskoj ličnosti koju jedni smatraju osnivačicom meksičke nacije, dok je drugi nazivaju izdajnicom i prišivaju joj ružni nadimak La Chingada.
Junakinja knjige Isabel Aljende je još jedna žena koja je imala značajnog udela u osvajanju Amerike. U pitanju je Ines Suares, osnivačica države Čile i ljubavnica osvajača i prvog guvernera te zemlje Pedra de Valdivije. Knjiga prestavlja izvanredan primer istorijske fikcije, snažno utemeljene na činjenicama (bibliografija koja se nalazi na kraju impresivna je; Isabel Aljende upustila se u opsežno izučavanje istorijskih izvora), ali isto tako i briljantno književno uobličene.
Pretpostavljam da je sam renome autorke dovoljna preporuka za ovu knjigu, ali hajde da iskoristim priliku da skrenem pažnju na ono što se meni ovde čini najinteresantnijim. Roman je napisan u prvom licu, kao ispovest ostarele donje Ines, koja se već bliži osamdesetoj. Prva asocijacija koju ovakvo pripovedanje budi jesu velike pustolovne heroine iz romana XVIII veka, kao što su Defoova Mol Flanders ili Manon Lesko opata Prevoa (obe su završile u Novom svetu). Utoliko se neprimerenijim čine neke reči kao što su aspekt ili projekt, koje Aljendeova često koristi, a za koje mi se čini da nikako ne mogu biti karakteristične za ženu tog doba i tog obrazovanja. Da se razumemo – ne tražim nikakav arhaični jezik, samo mi smetaju ove izrazito moderne reči u govoru žene iz XVI veka. Rekao bih da one neprijatno odudaraju od opšteg tona pripovedanja i donekle kvare utisak, ali ovo je ipak relativno beznačajna zamerka kad se ima u vidu šta sve ova knjiga nudi.
Ono što je ovde najbolje jeste taj ženski ugao iz kojeg je sagledana epopeja osvajanja Čilea. Jasno je da kolonizacija i osnivanje novih naseobina ne podrazumevaju samo borbu, vojničke podvige i državničke manevre. Druge stvari, kao što su obrađivanje zemlje, uzgajanje stoke, uređenje životnog prostora, podjednako su važne. Isabel Aljende je odlična u opisivanju bitaka i prizora nasilja, ali akcenat stavlja upravo na ove druge aktivnosti kojima se njena junakinja bavi. Ines Suares je u gotovo bukvalnom smislu majka nacije, jer ona je ta koja vodi računa da se proizvede dovoljno hrane, da se otvore javne kuhinje za siromašne, da se ranjenici zbrinu i da se grad podigne tako da bude koliko-toliko pristojno mesto za život. Upravo posvećivanje pažnje ovim aktivnostima od kojih se živi, a koje istorija obično prenebregava kao manje važne, daje autentičnost i uverljivost pripovedanju Aljendeove, i predstavlja veliku vrlinu ove knjige.
Da nastavim sa pričom o ženskom principu – Aljendeova je isto tako pronicljiva i ubedljiva i u oblikovanju lika svoje glavne junakinje. „Nikad nisam volela bolećive ljude slabog karaktera" kaže donja Ines. Njena ličnost sasvim je suprotna tome. Ona je žena koja ume da se bori mačem, ali koja pre svega poseduje neverovatnu količinu energije koja je čini sposobnom da na svoja pleća preuzme sav teret oko osnivanja jedne države i jedne nacije. Aljendeova je vrlo pažljiva i vrlo precizna kada je reč o okolnostima koje moraju stajati iza jedne takve žene. Ona ukazuje na to da su upravo skromno poreklo njene junakinje i seljačka trezvenost koju ona poseduje faktori koji joj omogućavaju da postigne to što je postigla. Isto tako, ona zna da žene koje u životu nešto naprave od sebe obično nazivaju vešticama, tvrde da su uspeh postigle preko kreveta i slično. Šta Ines kaže na to? „Ponekad je dovoljno obrisati znoj sa čela jednom umornom muškarcu da bi jeo iz ruke osobe koja ga miluje. Za to nije potrebno biti čarobnjak. Biti verna i vesela, slušati ga dok priča – ili se bar pretvarati da ga slušate – kuvati ukusna jela, nadzirati ga neprimetno da ne napravi neku glupost, uživati i pružati mu uživanje svakim zagrljajem i ostale veoma jednostavne stvari pravi su recept. Sve bi se moglo svesti na dve rečenice: čelične ruke, svilene rukavice." Tim argumentom ona zatvara usta zavidljivcima. Kada su u pitanju erotski prizori, Isabel Aljende podjednako je ubedljiva. Za njenu junakinju može se reći da u sebi objedinjuje tri glavna svojstva: ratnica, ljubavnica i majka (ne u doslovnom smislu, već majka zemlje i nacije).
Ines Suares zna znanje. Isabel Aljende takođe. Njena knjiga pruža priliku da upoznate jednu fascinantnu ženu. Ne propustite je.
