Izvor: Politika, 13.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju sa istorijom
Specijalno za "Politiku"
Firenca - Prošlo je godinu dana od smrti Orijane Falači (Firenca, 29. jun 1929-15. septembar 2006), italijanske književnice i novinarke, prve žene u Italiji koja je kao ratni dopisnik izveštavala sa frontova u Vijetnamu, pratila konflikte između Indije i Pakistana, u Južnoj Americi i na Srednjem istoku. Tim povodom, od 15. septembra, u palati Lita u Milanu, biće otvorena izložba-omaž koja, sa blizu 400 predmeta, rukopisa, svezaka sa beleškama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kratkih filmova i fotografija, od kojih je većina do sada neobjavljena, rekonstruiše izuzetan život i karijeru ove firentinske novinarke i književnice.
Definisana kao jedna od najčitanijih i najvoljenijih autora u svetu (15 knjiga prevedenih na više od 30 jezika i prodatih u 20 miliona primeraka širom sveta), Orijana Falači pisala je i sarađivala sa mnogim novinama i časopisima među kojima su bili Njujork tajms magazin, Lajf, Nuvel obzervater, Štern, Vašington post... U sećanju su ostali i nezaboravni intervjui koje su ovoj impulsivnoj reporterki, ponekad nepredvidivoj a često ubojitog pera, dale važne političke ličnosti 20. veka kao što su: kralj Husein, Jaser Arafat, Reza Pahlavi, Henri Kisindžer, Indira Gandi, Golda Meir, Vili Brant, Gadafi i ajatolah Homeini (prilikom razgovora Falači ga je apostrofirala kao "tiranina" i skinula čador koji je bila obavezna da nosi)...
Šifrirano ime "Emilija"... Za vreme Drugog svetskog rata tako su zvali Orijanu kada je, kao devojčurak, prenosila ilegalne poruke. Sićušna i krhka, niska za svoj bicikl, Emilija-Orijana je uspevala da dostavi tajne poruke i novine partizanima po firentinskim brežuljcima. Najverovatnije zahvaljujući svom detinjastom licu i pletenicama, prolazila je gotovo nezapažena pored nemačkih stražara, pa su i mislili da je čovek koji je jednom sa Orijanom prošao pored njih na biciklu devojčicin otac ili stric. Nisu mogli ni da sanjaju da je on bio engleski vojnik u bekstvu.
U neobjavljenom članku koji je predstavljen na izložbi, Falači se priseća svog neveselog detinjstva koje joj je poslužilo kao odlično privikavanje na disciplinu, i saznanje da život nije lagana avantura: "Naučila sam da razumem nelogičnost, glupost, ludilo..." Posle klasične gimnazije koju je sa najboljim ocenama završila godinu dana pre roka, Orijana se upisala na Medicinski fakultet koji je, zbog slabe materijalne situacije, ubrzo napustila da bi se u potpunosti predala novinarstvu. U sedamnaestoj godini već je reporter u lokalnom firentinskom listu, a sa dvadeset realizuje svoj prvi san - "osvojila" je naslovnu stranu prestižnog nedeljnika "Europeo".
Kada su je upitali koje okolnosti su bile značajne za njenu karijeru, Falači je precizirala: "Pre svega, činjenica da pripadam liberalnoj i politički angažovanoj porodici. Zatim, herojski dani italijanskog pokreta otpora protiv fašizma koje sam u detinjstvu preživela uz mog oca, lidera pokreta. I, još, činjenica da je Firentinka... Ipak, ponekad se pitam da li je najznačajnije to što sam rođena kao žena i siromašna. Kada si žena, moraš više da se boriš. Da više vidiš i misliš, i da budeš kreativniji. Isto je i kad se rodiš siromašan. Preživljavanje je velika motivacija".
Orijanini upadi u politiku odlikuju se ne samo stilskom originalnošću već i strastvenim antitotalitarističkim glasom - protiv fašizma u Italiji, vojnog režima u Grčkoj, protiv ratova i slabosti zapadnog sveta. Književnica je naglasila: "Ima momenata, u životu, kada ćutanje postaje greh i govorenje postaje obaveza. Građanska dužnost, moralni izazov, kategorički imperativ kome se ne možemo oteti." ("Bes i ponos", 2001.)
Poslednjih godina, u knjigama i člancima nailazimo na čvrsto opredeljenje Falačijeve protiv islamskog fundamentalizma. Njeno mišljenje da svet prisustvuje planskom pokušaju muslimanskog sveta da islamizuje Zapad, koji će neizbežno dovesti do sudara civilizacija, rasplamsao je diskusiju: bilo je onih koji su smatrali da je autorka prešla granice normalne književne i političke polemike, dok su drugi mislili da je samo izrazila opravdana strahovanja mnogih u svetu.
Ophrvana teškom bolešću, Falači se iz Njujorka, gde je živela poslednjih petnaestak godina, vratila u Firencu u velikoj diskreciji, odlučivši da poslednje dane provede u rodnom gradu. Sahranjena je na groblju Alori u porodičnoj grobnici, pored spomenika njenom životnom saputniku Panagulisu. Sa kovčegom, u grob su položeni primerak lista Korijere dela sera, tri žute ruže i "Zlatni florin" (nagrada koju Firenca nije dodelila Falačijevoj), posmrtni poklon prijatelja Franka Zefirelija.
[objavljeno: ]
