Izvor: Blic, 22.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imati mogućnost izbora
Imati mogućnost izbora
Etno-džez pijanista Vasil Hadži manov već nekoliko godina sa svojim bendom krstari još uvek nedefinisanim prostorima domaće džez scene saterane u geto klubova i gotovo proterane iz medija. Muzikom je profesionalno počeo da se bavi jako rano. Sa sedamnaest napravio je prve snimke za Radio Beograd u grupi 'New Age', a početkom devedesetih na prestižnom Berkli koledžu u Bostonu počinje svoje muzičko usavršavanje.
Od ranog detinjstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bili ste okruženi muzičarima: otac Zafir, majka Senka (Veletanlić) i tetka Bisera… Koliko je veliki bio njihov uticaj na vaše opredeljenje da se posvetite muzici?
- Mada nikad nisu insistirali kako bi trebalo da se bavim baš muzikom, samim svojim radom i (verovatno) izborom muzike koja se slušala kod kuće, porodica je uticala na moja životna opredeljenja. Istovremeno, nikad nisam osetio da mi to (što su svi oko mene u muzičkom biznisu)odmaže. Naprotiv, mogao sam 'iz prve ruke' da dobijem neke veoma važne informacije, koje se ne uče ni u jednoj školi. Tu je i pozitivan osećaj što nastavljam porodičnu tradiciju, tako da nije bezrazložno što insistiram na etno zvuku Balkana i, sa druge strane na džezu.
Roditelji su vam pomogli i da usavršite tehniku školovanjem u USA pa ste se početkom devedesetih našli u Bostonu. Kako je protekao taj period? - Na 'Berklee College of Music' studirao sam od 1992. do 1995. Mnogi veliki muzičari prošli su kroz tu školu (Kit Džeret, Brendford Marselis, Stiv Vai...), a sve je više i naših ljudi koji postaju diplomirani 'berklijevci'. Nastupao sam u tom periodu, i snimio CD, u grupi 'Sveti' ('Saints') sa našim najjačim muzičarima koji žive i rade 'preko bare': Batom Andonovim i Markom Đorđevićem. Takođe, bio sam član još jedne (naše) interesantne grupe - 'Balkan Tribes', koja se bavi fuzijom etno-semplova i densa, džangla- triphop varijantom. Nastupao sam sa mnogim džez umetnicima: Metom Garisonom, Dejvidom Gilmorom, Džordžom Garzoneom, a proputovao sam celu Ameriku sa afro-džez bendom Paskala Bokara.
Bavljenje džez muzikom, jer nije deo popularnog estradnog života, zahteva mnoga odricanja a čovek nije ni u centru medijske pažnje! Kakav je vaš muzički status danas i ovde?
- Evo, sada sam već četiri godine u Beogradu i radim sa 'Vasil Hadžimanov bendom'. Uspeli smo da obiđemo Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu. 'V. H. bend' je, bez ijednog nosača zvuka ili spota, napravio rezultat svirajući totalno nekomercijalnu muziku za današnje pojmove. Energija koju nesebično dajemo publici, ipak ima ishodište. Naravno, da je sve baš kako treba do sad bismo imali barem dva nosača zvuka, no, bez obzira na usporeno reagovanje izdavača nećemo posustati. Vreme je da se ovde najzad pruži medijska podrška onima koji se bave kreativnom muzikom pa i umetnošću uopšte…
Koja je to 'karika u lancu' koja nedostaje da bi džez zadobio status koji mu domaći talentovani muzičari obezbeđuju?
- Imati mogućnost izbora, to je ono što je nedostajalo sceni. Kao što je na političkoj sceni bio forsiran jedan čovek tako je na muzičkoj postojao 'turbo talas' koji su mnogi besomučno 'furali'. Mlađe generacije i nemaju odakle da saznaju za nešto drugo. Danas se oseća blaga tendencija kvalitetnijeg muzičkog programa na medijima, ali još uvek je sve to jako skromno u odnosu na količinu jeftine, šund muzike kojom godinama kljukaju narod. Ko zna koliko je generacija osakaćeno zbog svih gluposti koje su na nas udarile i još uvek nas udaraju. I to bez obzira da li su ljudi ostali ovde i prolazili kroz pakao ili su pobegli u neke 'kanade' i 'amerike' pokušavajući da vode, kao, normalan život, znajući pritom da im je zemlja u haosu.
Od nedavno je i vaša druga domovina (po ocu) Makedonija, ušla u ratnu turbulenciju i već viđen sled događaja. Kako gledate na ove nove podele?
- To mi i izgleda najluđe! Sad Makedonija prolazi istu priču kao da niko ništa nije naučio iz prethodnih. Očajan sam što ponovo slušam o genocidu, logorima, izbeglicama… Posle katastrofe koja je zadesila narode na ovim prostorima, pakao se širi i dalje, na Makedoniju.
Nespokojan iz sličnih razloga vaš otac nedavno je učinio i nešto konkretno! Da li ćete mu se pridružiti?
- Zafir je postao predsednik YU-Makedonskog društva i odmah započeo humanitarnu akciju za pomoć deci iz Makedonije. Uspeo je, ovom prvom akcijom, da prikupi čak 15.000 DM. Lično, zbog turneje, nisam učestvovao u programu, ali kako je ovo tek početak, sa zadovoljstvom ću se pridružiti kasnijim akcijama. M. Pavlović
