Izvor: Blic, 12.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima ih, može im se…
Ima ih, može im se… Sve otmene kuće u Wiesbadenu imaju bubašvabe. Što su finije, izbor buba je veći. Tako se u mojoj raskošnoj vili pojave i kice, iliti, one sitne i brze bubice, koje nema šanse da stigneš i da je razmljeckaš kao veliku i masnu bubašvabu. Pokušala sam da izvedem neku fintu, al buba vrti po mojoj gajbi, bolje nego ja. Shvatim da nema zezanja sa sustanarima i krenem da se raspitujem kod prijatelja, šta oni rade u tim situacijama. Al, gle čuda! Niko nema slične >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << probleme, niti ih je ikada imao. Neki čak ne znaju ni kako buba izgleda, sem što do detalja znaju kako se to radi. I u slučaju kad hoćeš da ih proteraš svojeručno i u onom drugom, kad angažuješ specijalce. Postidjena, što sam preterala u otmenosti (držeći u gajbi tonu klope), po sistemu - ima se može se, rešim da se ne akam (bacajući bubama male fudbalske lopte, koje kad opletu, smesta polome noge) i pozovem stručnjake. Dodje naoružan lik, ali bez maske. Objasni mi kako je to novo, smrtonosno oružje (iz uvoza), od kojeg svi prežive, sem oni, protiv kojih je oružje upereno, što-će-reći, bube. Uradi-on-šta-uradi i ode. Sutradan, ugledam pet-šest iskovrnutih bubašvaba, koje su neprijatelja ozbiljno shvatile. Ove male i naivne buba-kice, furaju i dalje. Pojurim jednu i posle par metara laganog trčanja, stignem je i smljeskam. Drugu isto. I tako redom. Očigledno, sredstvo deluje i na njih, tako što im se malo smanta u glavi, pa ih uspori. U ovoj Wiesbadenskoj žabokrečini, gde se svi žale na dosadu, moj život je postao dinamičan. Zabavljam se jureći bube, koje posle zaprašivanja (stranim preparatom) nisu brže od mene. Bar ne, u trci na deset metara, koliko imam od zida do zida.. To mi održava kondiciju i dobru liniju. Kladim se da su pri izboru preparata, uvoznici imali to u vidu. Pozlatilo im se!
