Izvor: B92, 02.Nov.2019, 12:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Huan de Markos Gonzales za B92: "Duh Afrike živi u nama. Mi smo Kuba!"
Jedan je od najzaslužnijih za to što kubanski ritmovi poslednjih decenija osvajaju sve skoro "ćoškove" sveta. Nastupao je sa čuvenim Buena Vista Social Club-om, velikim bendom koga je proslavio dokumentarac Vima Vendersa iz 1999. godine.
Razgovarao: Miloš B. Jovanović
Huan de Markos Gonzales ostavlja utisak čoveka koji veoma voli to što radi. Voli Kubu, "najafričkiju" zemlju američkog kontinenta, voli muziku i, iznad svega, voli da širi energiju koju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vreli ritmovi, sa ostrva koga istorija nije baš mnogo mazila, nosi sa sobom.
Jedino se pomalo plaši amerikanizacije u postkastrovsko doba, ali optimistički gaji nadu da će "Kuba uspeti"!
Predvodite veliki bend. U njemu sviraju i pevaju četiri različite generacije muzičara. Da li ste vi taj koji "komanduje" ili dozvoljavate svojim kolegama da preuzmu inicijativu? Kako izlazite na kraj sa toliko različitih senzibiliteta?
"Ja mnogo volim zvuk velikih kubanskih bendova iz '40-ih I '50-ih godina prošlog veka, kao i način na koji smo mi to ponovo stvorili. Nije mnogo teško voditi takav bend. Njegovi članovi pripadaju različitim generacijama, ali svi vole afro-kubansku muziku. Svima njima je cilj da meni pomognu da svetu pokažemo raznovrsnost i snagu kubanske muzike, koja je jedan od najuticajnijih žanrova i stilova popularne muzike u svetu duže od jednog veka. Nema generacijske razlike kada ljudi imaju isti cilj."
"Obično sam ja taj koji piše većinu aranžmana za bend i većinu kompozicija, kada izvodimo originalnu muziku, ali uvek dajem ostalim članovima benda da uskoče sa svojim idejama. Kada probamo i kada snimamo slušam šta oni imaju da kažu, kako bismo našu muziku učinili boljom. Dajem šansu inicijativi svakoga od njih, ali ih, naravno, ja usmeravam. Ja sam tu glava, a glava je ta koja kontroliše noge. Dakle, ja sam vođa benda, ja predlažem svoje aranžmane, onda ih svi zajedno razrađujemo. Radimo na njima, i na kraju dobijemo rezultat."
"Nije nam teško da se izbrimo sa različitim senzibilitetima i drugačijim gledištima. Ja sam dosta slušao muzičare svih generacija sa kojima sam radio, još dok sam bio mlađi član benda u Buena Vista Social Club-u. Mi samo do sada imali više od 15 različitih postavki benda i uvek smo radili na isti način. Radili smo kao tim, jer - mi smo Kuba!"
Jednom prilikom ste rekli da je Kuba "najafričkija" od svih država na oba američka kontinenta. Da li to vašu muziku čini manje "latino", kako je mi ovde obično vidimo, a više originalnom - jedinstvenom kubanskom muzikom?
"Rekao sam da je Kuba 'najafričkija' zemlja Latinske Amerike zbog toga što duh Afrike živi u nama. To se vidi i u načinu na koji se ljudi ponašaju. Mi smo, na Kubi, ljudi svih mogućih boja. Mi smo miks. Mi smo tamni ljudi, svetliji ljudi, beli ljudi, crni ljudi, imamo i Kineze... Mi smo svi izmešani!"
"Mislim da je duh Afrike veoma važan na Kubi. Muziku kakvu mi stvaramo omogućio nam je upravo duh Afrike. Naravno, imamo mi i evropsko nasleđe, najviše špansko i francusko. I pored toga, mi smo u osnovi bili afrička zemlja i veoma smo ponosni zbog toga. To nas, međutim, ne čini ništa manje latinskom zemljom. Mi jesmo i latinska zemlja, naravno! Ali mi smo ti koji smo čuvali Afriku u srcu Amerike."
"U SAD ćete naći mnogo crnih ljudi, ali kultura tih ljudi nije u potpunosti kultura crnih ljudi. Oni su razvili kulturu zasnovanu na restrikcijama koji su im bile nametnute za vreme ropstva i britanskog kolonijalizma. Mi na Kubi smo imali sreće, zato što su nama gospodarili Španci, a Španija je multikulturna država. Tako su nam naši španski gospodari dozvoljavali da sviramo, u slobodno vreme kada ne radimo za njih. Tako smo mi imali mogućnost da očuvamo naš afrički duh i održimo naš afrički koren u životu, a to se i te kako odražava na muziku koju sviramo!"
Izvodite tradicionalnu kubansku muziku, izvodite modernu kubansku muziku, a sami stvarate savremenu tradicionalnu muziku. Koliko li je teško održati taj kontinuit?
"Sviram različite vrste muzike. Mislim da je kubanska muzika toliko raznovrsna da možete da svirate različite stilove, dajući ljudima priliku da bolje razumeju kubansku kulturu. Sviram tradicionalne stilove kubanske muzike, sviram i savremenu kubansku muziku - timbu, a sam pišem tradicionalnu savremenu muziku. Morate da poštujute sopstvenu kulturu da biste mogli da održavate kontinutet i da se trudite da pravite nešto što će biti vredno. Ako se ne naslanjate na svoje korene, nećete moći da napravite nešto vredno, nešto što pokazuje znača i uticaj vaše zemlje i kulture. To pomaže da vaša zemlja dobije svoje mesto u svetu, i to je ono što ja radim."
"Ja volim i poštujem kubansku muziku, poštujem tradiciju, poštujem generacije muzičara, a poštujem i mlade greneracije muzičara koji stvaraju nove vrste muzike. Na mojim nastupima ćete slušati pitovanje kroz godine i decenije, od kraja 19. veka do danas, do 21. veka, a to nije teško i ume da bude veoma kreativno."
Govorili ste, takođe, i da se plašite amerikanizacije Kube. Šta će, po vama, politika otvaranja i relaksacije odnosa sa zapadnim svetom, doneti Kubi i njenoj kulturi?
"Naravno da se pomalo plašim amerikanizacije Kube. Kada smo se, krajem 19. veka borili za nezavisnost od Španije, Amerikanci su došli da nam pomognu, a potom su pretvorili Kubu u neku vrstu svoje kolonije. Kuba je važna zemlja i mi smo ponosni na nju! Mogu da nam donesu Mekdonalds i Starbaks, ali je, po meni, kubanska kafa duplo bolja od njihove. A naš Pan kon lečon (Pan Con Lechon - kubanski sendvič sa svinjetinom, prim. aut.) je ukusniji od bilo čega što možete da kupite u Meku. Ne želimo da postanemo nova kolonija Amerike, ali u isto vreme verujemo da je veoma važno da relaksirmo odnose između dve zemlje. Barak Obama je pametno mislio, braneći svoje ideje, naravno, da bi bilo mnogo bolje da imamo mnogo opuštenije diplomatske odnose. Znao je da politika emabarga, koja traje duže od 60 godina, jednostavno ne funkcioniše."
"Sada se Tramp trudi da uništi sve što je Obama prethodno postigao, a to nije pametna politika. Verujem da možemo potpuno da se uključimo u svetske tokove, a da istovremeno zadržimo svoju nezavisnost. Mi samo želimo da budemo slobodni i da ono što radimo, radimo onako kako mi to želimo i da, na taj način, razvijamo našu zemlju. Iskreno smatram da će od relaksacije odnosa koristi imati obe zemlje. Kuba je zemlja izuzetno pametnih ljudi i mi možemo da ponudimo veoma obrazovane stručnjake, koji pri tom žive veoma blizu i zato mogu da budu jeftiniji. U isto vreme, mi smo voljni da prihvatimo neke dobre stvari koje Amerika ima da ponudi. To je jedini način!"
"Hoćemo da budemo slobodna i prosperitetna zemlja! Onakva kakva smo bili kratko vreme odmah posle revolucije, pre nego što se Kastro okrenuo Rusima a Kube postala staljinistička država. Ne znam koliko će vremena trebati, ne znam ni da li ću ja to doživeti, ali znam da ćemo uspeti!"
Da li će kubanska kultura ostati ista posle Kastra, kao što je to bila u njegovo vreme? Da li će novo vreme kubanskoj muzici doneti veću popularnost u svetu?
"Verujem da će naša kultura preživeti. Verujem da ćemo je zadržati, naročito našu muziku. Mi zaista jesmo imali dosta loših perioda u istoriji i tokom svega toga smo uspeli da održimo našu kulturu. Čak i u vreme kada nam je bilo zabranjeno da sviramo kongu odnosno tumbadoru (perkusionistički instrument, prim.aut.). I ne samo muziku, nego kompletnu kulturu i umetnost. Verujem da smo sposobni to da uradimo ponovo! Kubanska kultura je posebna i zato će preživeti! A kada budemo imali veći pristup globalnom tržištu, nego što ga sada imamo, bićemo još bolji!"
.jpg)
