Izvor: B92, 11.Maj.2015, 17:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrana za dušu
Red koji se sve do ujutro protezao pred francuskom amabasadom koja je organizovala neobičan događaj okupivši 66 filozofa i profesora filozofije da govore na najrazličitije teme, od pitanja “Da li život intelektualca mora biti dosadan” do čitanja “Filozofije u Budoaru “ Markiza de Sada, iznenadio je čak i organizatore, piše Milena Garfild.
“Logično je pomisliti da je ovakav događaj namenjen uskom krugu elitne publike, ali logično nije uvek i istinito,” kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jedan od učesnika. Publika najrazličitijeg doba i porekla čekala je stpljivo do šest sati ujutro da prisustvuje nekom od predavanja koja su se odvijala simultano u različitim prostorijama kulturnog odjela francuske ambasade u Njujorku. Ukupno njih 5000 probdelo je noć u potrazi za “mentalnom hranom” (food for thought).
To da su ljudi u redovima stajali do ujutru da bi čuli predavanja filozofa deluje neobično samo na prvi pogled. Ovaj “mentalni maraton”, kako ga je nazvao novinar Njujork Tajmsa, Vilijam Grajms, govori nešto važno o stanju duha i kulture danas.
Važnost prisustva. Ovaj događaj je još jednom dokazao da su živi (live) događaji mnogo uzbudljiviji i privlačniji nego medijski posredovani sadržaji. Oni su jedinstveni, neponovljivi, neposredni (neposredovani medijima) i prema tome ekskluzivni, naspram medijskih sadržaja koji se mogu do beskonačnosti umnožavati čime, po zakonu ponude i potražnje, njihova monetarna vrednost (ako ne i pojavna), opada do bescenja all content wants to be free?)
Važnost učestvovanja koja se dobija samo kroz žive, društvene događaje čije je osnovno svojstvo zajednički podeljeno iskustvo i doživljaj, naspram društvenih medija koji su društveno podeljena informacija.
Važnost razgovaranja i jednostavnosti koja “prosvetljuje” um nasuprot buke efekata koji ga zasenjuju. Događaji, čija forma je razgovor, obraćanje publici ili diskusija učesnika (konferencije, predavanja, paneli), postaju sve posećeniji i sve isplativiji. Lider je, naravno, Ted Talks koji je od ekskluzivog događaja već postao shopping mall mudrovanja, ali postoje i mnogi drugi koji slede ovu formu komuniciranja sa publikom (15×5, intelligence2, Times Talks).
Važnost medija. Živi događaji su ekskluzivni zato što su neponovljivi. Njihova trenutnost i prolaznost uvećavaju njihovu privlačnost kod potencijalne publike pa time i njihovu vrednost (monetarnu i svaku drugu). Pa ipak, Ted Talks je postao globalni fenomen zahvaljujući video zapisima, a Sokratovu mudrost poznajemo samo zahvajujći Platonovim Dijalozima.
Vaznost smisla. Ovaj događaj, i mnogi slični njemu, koji se sve česće organizuju, pokazuju da se javlja nova ljubav prema mudrosti ( filozofija) ili nova potreba za smislenim sadržajima kao odbrana od nagomilanih, agresivnih i besmislenih sadržaja industrije zabave. On pokazuje da nam je potrebno neko novo Brdo za razmišljanje, neki novi Trg na kome ćemo pronaći Sokrata našeg doba.
Ako mislite da se sve ovo odnosi samo na Njujork ili slične razvijene kulturne centre koji imaju sofisticiranu publiku prijemčivu za elitne i eskluzivne sadržaje, pročitajte ovo:
“SUPERSTAR: Ceo Niš želeo da sluša akademika Vladetu Jerotića”
Fenomenalan događaj, u najtačnijem smislu te reči, dogodio se u petak
uveče u Nišu. Masa građana je prosto upala u Narodno pozorište i to ne
da bi videla starlete ili slušala pevaljke već – profesora Vladetu Jerotića.
Da li je dakle tačna tvrdnja kojom se sve češće opravdava sve banalnija medijska ponuda, da publika diktira ove trendove jer nema interesovanja ni strpljenja za ozbiljne sadržaje.
Šta vi mislite?
.jpg)
