Izvor: Blic, 10.Jun.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li Vlada uvažiti iznesene primedbe
Juče je u Skupštini Srbije održano drugo javno čitanje Predloga zakona o kulturi na koje su bili pozvani predstavnici umetničkih udruženja, nevladinih organizacija, nacionalnih manjina i drugi u čijim primedbama je dominiralo pitanje zakonskog regulisanja esnafskih udruženja, pozicija i definisanje kategorije umetnik, nadležnost i sastav nacionalnog saveta za kulturu, privatizacija u kulturi, mogućnost naknadne intervencije u predlogu zakona koji je prošao Vladu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Prethodno javno čitanje bilo je pre desetak dana, a ovaj skup je počeo rečju ministra kulture Nebojše Bradića, koji je, između ostalog, napomenuo da se mnoga o spornih pitanja rešavaju podzakonskim aktima.
Više govornika u prilično punoj tzv. maloj sli Skupštine pohvalno je govorilo da je dobro što se konačno govori o Zakonu o kulturi, ali da je ovakve rasprave trebalo održati ranije i izrazilo bojazan kada je reč o ozbiljnim intervencijama u sadržaju koji je već prošao Vladu. Isticano je takođe da je ova verzija bitno drugačija u odnosu na onu koja je prošla javnu raspravu koja je imala 126 članova, a ovaj ih ima 86. Među onima koji su ukazali da mehanizmi ipak postoje je i Borka Božović, direktor i vlasnik Galerije „Haos", koja je istakla kako veruje da će primedbe biti uvažene, a potom dodala da ministar ima mogućnost da predlog zakona sa unetim intervencijama ponovo iznese na vladu. Potom je postavila pitanje zašto je izbačen ceo segment koji se odnosi na privatizaciju u kulturi,a koji je postojao u ranijim verzijama. Brojni govornici su isticali probleme i opasnosti do kojih bi moglo doći usled činjenice da zakon ne štiti ustanove kulture i ne tretira pitanje privatizacije.
Primedbe koje su se više puta mogle čuti su i da nije definisana kategorija ’umetnik’, a s njom se operiše u mnogim članovima, da je neprecizno postavljeno pitanje umetničkih udruženja, njihovog finansiranja i nadleštva, kao i pri prvom javnom čitanju bilo je puno reči o nacionalnom savetu za kulturu, nacionalnoj strategiji u kulturi, spornim momentima angažovanja umetnika na ugovor od tri godine. Ljiljana Đurić, predsednik Saveza dramskih umetnika Srbije i Koordinacionog odbora umetničkih udruženja, istakla je da su neophodna mnoga prethodna sistemska i zakonska rešenja da bi se ta odredba mogla primeniti. Dragoslav Krnjajski, iz inicijativnog odbora za izmenu i dopunu Zakona o kulturi, između ostalog je rekao da su iz ove verzije zakona isključena stručna radna tela i komisije, te da bi ih trebalo vratiti (bila su u ranijim verzijama), da je nacionalna strategija u kulturi predviđena da se definiše na tri godine, a trebalo bi dugoročnije i da njeno utvrđivanje treba da podrazumeva javnost procedure, da je neprecizno pitanje doprinosa i njihovog finansiranja i, između ostalog, napomenuo: "Trebalo bi vratiti zakon na doradu kako bi se stvari efikasnije postavile i kako bismo došli do Zakona o kulturi jer ovo što imamo praktično je zakon o državnoj upravi u kulturi."
