Izvor: SEEcult.org, 18.Okt.2015, 04:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hitovi 11. Slobodne zone

Festival angažovanog filma Slobodna zona najavio je neke od najvećih festivalskih hitova protekle sezone od 5. do 10. novembra u Beogradu, u Novom Sadu i Nišu, a među hjima su i filmovi “Dugme od sedefa”, “Onaj osećaj da vatra gori”, “Mustang” i “Ja, Erl i devojka na samrti”.

Filmski esej “Dugme od sedefa” legendarnog čileanskog reditelja Patrisija Guzmana, koji već decenijama stvara u egzilu, nastavak je njegovog bavljenja turbulentnom istorijom >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEcult.org << otadžbine koju je napustio posle vojnog puča 1973. godine. Sećanje, koje Guzman priziva naracijom iz ofa i spektakularnim snimcima skoro 4.000 kilometara čileanske obale Tihog okeana, seže mnogo dalje u prošlost – u same dubine okeana i neistražene predele kolektivnog sećanja. U tom poetskom, duboko emotivnom i vizuelno fascinantnom filmu, kako su istakli organizatori 11. Slobodne zone, čitava krvava istorija čovečanstva, stvaranja i uništenja - neprekidna nit ljudske patnje i stradanja, otkriva se beskrajna kao univerzum i mala kao kap vode u okeanu.

Danas na svetu postoji samo dvadesetoro potomaka starosedelaca Patagonije, pa se njihovih običaja, jezika i sudbine uskoro niko više neće sećati. Hiljade žrtava Pinočeovog režima nikada nisu pronađene i vraćene porodicama… Svakim kadrom svog filma Guzman otima sećanje od zaborava, u skladu sa stavom da je tajna univerzuma dostupna onima koji stvaraju, a ne onima koji uništavaju, pa makar jedini dokaz našeg postojanja bilo dugme od sedefa na dnu okeana.

Mladi holandski reditelj Morgan Knibe u debitantskom filmu “Oni osećaju”, čiji je i scenarista, snimatelj i montažer, bavi se jednom od najaktuelnijih tema današnjice – izbeglicama.

Nad krovovima gradova koji u mraku svetlucaju kao dijamanti lebde duhovi ljudi nastradalih u potrazi za boljim životom i nekim drugim svetom. Oni su u limbu – čak ni u smrti ne pripadaju ni ovom, ni onom svetu, jer za njih ni ovde, ni tamo nema više mesta. Ako uspeju da prežive opasno putovanje, većina njih će završiti nasukana na evropskim obalama, suočena sa činjenicom da ih umesto snova o sreći čeka besciljno životarenje na periferiji gradova.

Knibeov film, umesto klasičnih novinarskih priča, nudi novu perspektivu i drugačiji uvid u sudbine tih ljudi. Njegovi junaci nemaju ime, govore najrazličitijim jezicima, kamera u pokretu hvata samo kratke trenutke iz njihovih života, i poput duha nestaje u mračnim hodnicima polu-srušenih fabričkih hala, memljivih stanova, trošnih udžerica. Knibeov svevideći pripovedač u filmu je duh jednog od ljudi koji nisu preživeli putovanje. Razapet između postojanja i nepostojanja, jedini ima pristup ljudima koji nikome ne trebaju.

Reditelj filma “Ja, Erl i devojka na samrti” Alfonso Gomez-Rehon, koji je karijeru započeo kao lični asistent Martina Skorsezea, Nore Efron, Roberta De Nira i Alehandra Gonzalesa Injaritua, nudi neobičnu smešno-ozbiljnu  priča o tome kako preboleti male i velike stvari u životu, preživeti srednju školu i postati čovek.

Greg, učenik četvrte godine srednje škole, uspešno izbegava da na bilo koji način bude primećen i tek će ga insistiranje roditelja da “pravi društvo” školskoj drugarici oboleloj od leukemije izbaciti iz ravnoteže koju je tako brižljivo godinama gradio. Rejčel će uz njegovog neobičnog prijatelja Erla biti prva osoba koja shvata da se iza Gregove ironije i samosažaljenja krije veliki talenat. Greg i Erl snimaju parodije remek-dela svetske kinematografije menjajući im naslove tako da zvuče što luđe, a zatim snimaju filmove tako da odgovaraju tim naslovima. Otkačeni humor i bizarni likovi, muzika Brajana Ina i vise od 20 igranih i animiranih sekvenci koje predstavljaju Erlova i Gregova filmska remek-dela, u isto vreme su, kako ističe Slobodna zona,  i omaž nekim od heroja rediteljeve, vaše, naše, a i nekih budućih (filmskih) mladosti.

Pozdravljen ovacijama na Sandens festivalu, Gomez-Rehon je doživeo da ga povodom filma intervjuiše jedan od njegovih filmskih heroja – reditelj Martin Skorseze.

Gomez-Rehon je nekoliko sezona radio i na serijama “Glee” i “American Horror Story”, a onda mu se konačno ukazala prilika da režira svoj prvi film. Igrom slučaja, naišao je na tekst koji je prema sopstvenom romanu “Erl” napisao Džesi Endruz – čovek koji nikada u životu nije pisao scenario, niti je znao kako se to radi. Zajedno su stvorili jedno od najlepših iznenađenja ovogodišnjeg Sandensa i osvojili nagradu za najbolji igrani film (drama), kao i nagradu publike u istoj kategoriji.

Prema rečima Gomez-Rehona, želeo je da napravi “film o ljubavi” i “omaž filmskoj umetnosti”, kao i da zahvali svim svojim herojima.

Publika 11. Slobodne zone videće i debitantski dugometražni igrani film “Mustang” turske autorke Deniz Gamze Erguvan, pozdravljen kao otkriće programa “15 dana autora” ove godine u Kanu i dobitnik nagrade Srce Sarajeva na Filmskom festivalu u Sarajevu. Pet mladih glumica, koje igraju sestre Lale, Nur, Ece, Selmu i Soraj dobile su nagradu za najbolju glumicu.

Upravo je način na koji njihova sestrinska povezanost zrači sa filmskog platna ono što film “Mustang” čini apsolutno neodoljivim. Priča o pet sestara koje bez roditelja odrastaju pod budnim okom bake, a zatim i strica u malom mestu na turskoj obali Crnog mora, koje će zbog popodneva na plaži postati i bukvalno zatočenice u sopstvenoj kući, inspirisana je sličnim događajem iz života rediteljke. Ženska seksualnost je u represivnoj i izuzetno konzervativnoj sredini sramotna, to je opasna sila koja se mora sputati po svaku cenu, kao što se divlji konji moraju zauzdati dok je vreme. Lepota mladih devojaka, svežina, smisao za humor i duh pobune tako svojstven mladosti suprotstavljeni su neumoljivoj sili stogodišnje tradicije i rigidnom patrijarhatu. Pred rešetkama na prozorima, haljinama “boje g***na, i pretnje ugovorenim brakovima, pet devojaka ima samo jedno oružje – (sestrinsku) ljubav.

“Ovaj film je inspirisan mojom željom da pokažem sve što sam želela da uradim i kažem kada sam bila mlađa, svojim junakinjama dala sam hrabrost koju sama nikad nisam imala”, kaže Deniz Gamze Erguvan. Njene junakinje nisu žrtve, jer biti žena u muškom svetu zahteva posebnu vrstu hrabrosti.

Film “Mustang”, snimljen u Turskoj i na turskom jeziku, a francuski je kandidat za Oskara za najbolji strani film 2016. godine.

Slobodna zona biće otvorena 5. novembra u Sava centru dokumentarnim filmom "Ejmi" Asifa Kapadije o pokojnoj britanskoj pevačici Ejmi Vajnhaus (Amy Winehouse), čiji je poslednji nastup bio 2011. u Beogradu.

Festivalski sajt je freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU

(SEEcult.org)

Nastavak na SEEcult.org...