Izvor: Politika, 29.Jul.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grafički kolektiv sa sluhom za vreme
Radimo i trudimo se da publika ne primeti našu finansijsku situaciju i probleme sa prostorom, kaže Ljiljana Ćinkul povodom 65 godina postojanja galerije na Obilićevom vencu
Pod sloganom „Matrica za budućnost” Grafički kolektiv (GK) tokom ove godine obeležava šest i po decenija postojanja značajnim programima. Ljiljana Ćinkul, istoričarka umetnosti, dugogodišnja urednica, kustoskinja i umetnička direktorka Grafičkog kolektiva ističe u godini jubileja, da se od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osnivanja 1949. sve zasnivalo na entuzijazmu i profesionalnoj predanosti umetnika i da je tako ostalo do danas.
Da podsetimo da je „Palatu Ninčić” na adresi Obilićev venac 27, u čijem je prizemlju Grafički kolektiv od početka, projektovao Dragutin Maslać, značajni beogradski arhitekta, da je tu prvobitno postojala samo grafička radionica, dok je izložbeni prostor zaživeo 1952. uz prepoznatljiv logo prof. Miloša Ćirića. Projektant novog enterijera i eksterijera galerije, koja je svečano otvorena 1964, bio je Predrag – Peđa Ristić. A prvi hepening u Beogradu dogodio se šezdesetih baš tu. O jubileju Ljiljana Ćinkul za „Politiku” kaže:
– Obeležavamo 65. rođendan GK u skoro bezobalnim vremenima, a istakla bih da je on imao pionirsku ulogu u drugoj polovini 20. veka kada je reč o formiranju grafičke scene, gde je lider. Pored dve katedre na FLU i FPU, GK je treći punkt. I danas sve funkcioniše na temeljima koje su postavili osnivači, ta prva generacija grafičara školovanih kod prof. Mihajla Petrova. Ukupno njih petoro: prof. Boško Karanović, Mirjana Mihać, Dragoslav Stojanović Sip, Mile Petrović i Dragoljub Kažić. Oni su na ličnu inicijativu napravili prvo grafičku radionicu, a sami su se brinuli o prostoru, troškovima i izlagali grafičke otiske . GK je preživeo do danas zahvaljujući ljubavi, entuzijazmu i požrtvovanosti umetnika, koji su njegovi najveći sponzori. Oni učestvuju u programima bez novca, na izložbama čak i sami dotiraju sredstva. Tako smo počeli, a nastavljamo i danas. U godini jubileja, sredstva smo nedavno dobili od Ministarstva kulture, a očekujemo ih i od Sekretarijata za kulturu grada Beograda, mada do sada ništa nismo dobili – kaže Ljiljana Ćinkul.
GK je tokom bogate istorije sa 1.500 samostalnih izložbi formirao dragocenu kolekciju za neki budući kabinet grafike. Baštini oko 5.000 otisaka. U svojoj istoriji GK je imao klub prijatelja grafike „Arta”, međunarodno udruženje sa sedištem u Švajcarskoj, koje je u Beogradu je delovalo od 1954. do 1968, uticavši na formiranje grafičke scene i ideje o grafici. Jer, grafika se kod nas do Drugog svetskog rata izlagala i mešala sa crtežom.
Jubilej GK obeležava se izložbama, ali, kako kaže Ljiljana Ćinkul, spremaju i publikaciju koja će predstaviti najznačajnije datume, ličnosti, pojave. Publici će predstaviti grafike iz bogate kolekcije GK i prirediće izložbu dosadašnjih laureata nagrade „Veliki pečat”. Deo istorije GK je upravo „Majska izložba grafike”, koja se priređuje od 1952. i jedna je od najstarijih. Na ovoj izložbi ustanovljena je nagrada „Veliki pečat” 1963. GK je prepoznatljiv i po „Grifonu”, koji uz pomoć „Kvadragrafike” daje sliku grafičkog dizajna kod nas i ističe autorski rukopis. Poznato je i priznanje „Mali pečat” u okviru postavke „Mala grafika”, a tom prilikom Ministarstvo kulture dodeljuje tri otkupne nagrade.
GK, koji se izborio da grafika postane ravnopravna umetnička disciplina, nije komercijalan, a Ljiljana Ćinkul ističe:
– GK ima entuzijazma, tradiciju, profesionalnost, identitet, integritet i sluh za vreme. U galeriji ne izlažemo samo grafiku, već i radove na papiru, instalacije, ambijentalna dela, video-radove, fotografije. Živimo u vremenu i sa vremenom. Nažalost, imamo skučene depoe u okviru galerije, a veći deo naše kolekcije čuva se u dve profesionalne velike kasete na FLU. Za ovolike godine nismo dobili novi prostor ili dodatak da lakšemanipulišemo kolekcijom.
O tome šta kao umetnička direktorka GK vidi kao prioritet ubuduće, naša sagovornica odgovara:
– Borimo se da preživimo, da dobijemo prostor za kolekciju, da se osveži galerija i da lakše i brže putujemo, dovodimo goste, prikazujemo zbirku. GK je još osamdesetih počeo da izdaje publikaciju „Krug”, a u okviru izdavačke delatnosti štampane su svojevremeno grafičke mape i listovi... Nadam se da će mnogo toga moći da se obnovi. U svojim programima negovali smo grafičare debitante, organizovali postavke mladih, autorske izložbekritičara, problemske, retrospektivne. Sarađujemo i učestvujemo i na međunarodnim izložbama. Recimo, 2004. sam bila u Americi, gde sam predstavila GK i našu scenu, u Kini, Koreji, Švedskoj i Grčkoj imali smo izložbe. Radimo i trudimo se da publika ne primeti našu finansijsku situaciju i probleme sa prostorom.
Biljana Lijeskić
objavljeno: 30.07.2014.
