Izvor: Glas javnosti, 28.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad velike šanse
Dokumentarni film „BG san“ beogradske novinarke Dragane Kanjevac govori o staroj srpskoj fascinaciji NJujorkom kao Mekom moderne umetnosti. Razgovarajući sa Beograđanima, umetnicima i intelektualcima koji su u NJujorku našli svoje mesto, Kanjevac je napravila film koji je ujedno zbirni psihološki portret srpske emigracije, ali i svedočanstvo o turbulentnim promenama u srpskom društvu osamdesetih i devedesetih. Film je snimljen u produkciji kuće „Ideja“ i Nataše Milojević, snimatelj >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je Jovan Milinov, profesor filmskog odseka na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Premijera je najavljena za oktobar.
Dragana Kanjevac je autor više serijala emisija i intervjua emitovanih na različitim TV stanicama („Građanin Iks“, „BIT-beogradski intervju“, „Moje mirno popodne“ i dr.). U poslednje vreme bavi se publicistikom - pisanjem eseja posvećenih fenomenima medija i masovne kulture („Ko su heroji našeg doba“, „Srpski tabloidni delirijum“ i dr). Trenutno radi kao savetnik za odnose sa javnošću u Institutu za tržišna istraživanja.
Neki od sagovornika svojevremeno su predstavljeni u vašoj emisiji „BIT - beogradski intervju“.
- Samo neki su bili sagovornici „BIT-a“, a druge sam otkrila posle istraživanja na temu Beograđani u NJujorku. Radi se o poslednja četiri talasa emigranata iz Beograda, ali moj dokumentarac nije tugaljiva emigrantska pesma. Film nosi naslov „BG san“ i bavi se, uglavnom, umetničko-intelektualnom emigracijom. Polazna tačka je dobro poznata fascinacija Beograđana mitom o NJujorku. Smatra se da postoje velike sličnosti između našeg grada i tog megapolisa, čak se Beograd naziva „niskobudžetnim NJujorkom“. Želimo da verujemo u to, ali postoji i vrlo istiniti mit o NJujorku kao gradu velike šanse. Film ispituje tu tematiku kroz svedočenja naših ljudi koji su tamo našli svoje mesto. Naše društvo se i te kako reflektuje u njihovim izjavama. Nismo insistirali na demografskim faktima.
I VISOKOURBANI IMAJU NACIONALNI IDENTITET
Vaši sagovornici koji se ovde distanciraju od svega nacionalnog u Americi zaborave na kočnice. Bili ste i na omaž koncertu Šabanu Bajramoviću u NJujorku?
- Koncert je održan u „Džoovom bapu“ na Lafajetu. Šaban je tamo nastupao pre par godina. On i Esma Redžepova su tamo kraljevi. Na koncertu su nastupali „Balkan Brass Band“ i „Zlatne uste“, bendovi sastavljeni od američkih muzičara koji iz sve snage sviraju balkanski melos. Konferansije je bio Zoran Amar, beogradski reditelj koji predaje režiju na prestižnoj njujorškoj Školi vizuelnih umetnosti. Čak je i Pati Smit donirala novac da se ovaj koncert održi. Među zvanicama je bila i brazilska manekenka Andrijana Lima i sve se pretvorilo u neviđeni kermez. Svi ti visokourbani ljudi imaju pravu glad za ispoljavanjem nacionalnog identiteta. Primetila sam da se to i te kako sviđa Amerikancima.
Kažete da postoji velika razlika između emigranata iz 80-ih i 90-ih?
- Osamdesetih u NJujork odlaze većinom beogradski umetnici, čiste vere i čistog srca. Tipičan primer je slikarka Vesna Golubović, koja se pojavljuje u „BG snu“, a tamo se upoznala sa kompletnom scenom Ist Vilidža, učestvovala na njihovim izložbama i družila se sa takvim imenima kao što su Dejvid Vojnarovič i Rik Prol. Situacija u Srbiji se naglo steže krajem osamdesetih. Zemlja se napušta u sve bržem hodu, počinju i „plivanja“, ilegalni upadi Srba u SAD jer 1993. uopšte nije bilo simpatično biti Srbin. Ova „nulta generacija“ danas dolazi u NJujork iz raznih pobuda. Interesantna je storija Đorđa Popovića, koji u NJujorku radi u šopu čiji je vlasnik njegov komšija s Neimara.
Film je sniman u Beogradu i NJujorku.
- Da, traje oko 50 minuta, ima hronološko-mozaičku strukturu, pravi „mish-mash“. Svaki moj sagovornik ima dupli identitet, što u NJujorku nije ništa neobično. Tamo su svi dođoši. „BG san“ nije priča u stilu „ići ili ostati“. Bez obzira na jednostavnu činjenicu da je život svugde težak, tamo je rad na visokoj ceni. Beogradski stil kukanja nad sudbinom tamo nije u modi. Svi moji sagovornici žale što nisu mogli u Beogradu naći svoje mesto.
.jpg)
