Izvor: Politika, 09.Avg.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gospodine, dame se ne pitaju za godine
Nisam bila lepa glumica, ali mi to nikada nije stvaralo kompleks. I bilo je od prvog trenutka jasno da ću morati mnogo, mnogo da radim, kaže Mira Banjac
Herceg Novi – Ako je zbog ikoga vredelo biti ove godine na Herceg Novi-Montenegro film festivalu, onda je to svakako zbog Mire Banjac. I to ne samo zbog izvanredne, dvostruke uloge u hrvatsko-srpskom koprodukcijskom filmu „Sedamdeset i dva dana” Danila Šerbedžije, u kojem igra uz Radeta Šerbedžiju i Bogdana Diklića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već i zbog neiscrpne pozitivne energije zbog koje ju je vredelo slediti ovog leta, od Pule do Herceg Novog, smejati se njenim šalama, diviti se njenim preciznim sećanjima, šarmu, kondiciji, hitrom i okretnom koraku koji je katkad teško slediti.
A ova nesvakidašnja dama, legendarna pozorišna, filmska i televizijska glumica, karijere duge već šest decenija sa više od dvesta uloga i sa nagradama kojima se ne zna tačan broj, s ponosom nosi svojih osam decenija života. Nećete čuti Miru da krije svoje godine. Naprotiv, ona će vam rado predočiti koliko godina tačno ima i sa vragolastim osmehom gledati vašu reakciju dok vi, trepćući, pokušavate da sakrijete kako vas je pred njom sramota što ste tako kilavi, mrzovoljni i nezanimljivi, a toliko ste mlađi od nje...
Leto sa Mirom protiče za tren. U njenim pričama o prosjaku koji joj je poklonio buket mimoza, o dedi sa klupe preko puta novosadske zelene pijace, što pobeže glavom bez obzira kada je na njegovo pitanje „Koliko, gospođo Banjac, imate godina”, ona koketno odgovorila „Gospodine, dame se ne pitaju za godine, osim ako niste lično zainteresovani”. Uz njena sećanja na Miru Trailović, Zorana Radmilovića, Melinu Merkuri i tesnu bundu koju je na njen nagovor kupila onomad na trgu Sintagma u Atini, na gospođu Barton u „miniću” (Elizabet Tejlor), sa licem od alabastera i ogromnom količinom alkohola u venama, na Živka Nikolića – tog čoveka sa nesvakidašnjim obrazovanjem i talentom o koga su se i Srbija i Crna Gora ogrešile... Na prve nagrade u Puli i prve uloge u pozorištu i na filmu, na rad sa slavnim rediteljima koji su uvek umeli da slikaju njeno lice – „iako ja nikada nisam bila lepotica!”...
Uz Mirinu priču ugodno teče i istorija jugoslovenskog i srpskog pozorišta i filma. Mira pripovedač je kao magnet, za tren oka oko nje se stvore načičkane glave i muškaraca i žena, i mladih i starih. Slušaju, otvorenih usta, ogrejani njenom toplinom, vedrim duhom i šarmom kojem je teško odoleti. Ne čudi zato što je Mira ovog leta imala i ozbiljnog prosca, markantnog udovca sa Žanjica. Živa istina! Lično sam bila među svedocima.
I kao što deluje na ljude iz neposredne okoline, tako Mira Banjac deluje i na publiku. Kako kroči na scenu dočekuju je sa ovacijama. Isto tako je i ispraćaju. Mira voli publiku. Iskreno, svim srcem. Ona za publiku živi i to publika zna i duboko oseća i zato je ta uzajamna ljubav Mire i publike tako snažna. I zarazna.
Ima tu još nešto – Mira Banjac se nikada publici nije predstavljala drugačijom nego što jeste. „Nisam bila lepa glumica, ali mi to nikada nije stvaralo kompleks”, reći će Mira i dodati: „Nisam naoko imala ništa što jedna glumica treba da ima. I bilo je od prvog trenutka jasno da ću morati mnogo, mnogo da radim. I radila sam. Mnogo.” Igrala je, kaže, uglavnom žene iz naroda, male ljude koji su s velikim razlogom na životnoj sceni. I igraće i dalje. Toliko je još pred njom nezavršenog posla. Treba završiti ulogu u filmu „Mamaroš” Mome Mrdakovića, zbog čega joj valja i do Amerike, a tu je i komedija „Topli zec” Gorana Vukčevića, pa i rad u novim televizijskim serijama...
Ovog leta, kaže, boraveći na festivalima u Puli i Herceg Novom i prilježno gledajući filmove, spoznala je neku novu vrednost – mlade, zanimljive reditelje koji pomeraju granice. „Mislim da im treba dati apsolutnu podršku, jer bez obzira na to što smo u krizi, nismo u duhovnoj sirotinji!”, kaže Mira Banjac. I to će, između ostalog, ostati zapisano u ovoj letnjoj filmskoj razglednici sa njenim pečatom.
Dubravka Lakić
objavljeno: 10/08/2010
