Izvor: Blic, 04.Jan.2012, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorući problemi i pitanja na sceni
Odgovor na pitanje šta su kao događaji ili fenomeni obeležja 2011. u ovdašnjem pozorišnom životu, nesumnjivo sadrži i sledeće; svojevrsna popularnost dokumentarnog pozorišta, poslednja režija Dejana Mijača, jubilej - 150 godina Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad...
Ovdašnji pozorišni život u minuloj godini, između ostalog, snažno je obeležio fenomen dokumentarnog pozorišta; predstave koje su nastale na osnovu dokumentarne građe, a ne po literarnom predlošku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i koje su pobudile veliku pažnju.
To su „Hipermnezija", „Rođeni u YU", „Patriotic Hypermarket", „Kukavičluk", premijerno izvedene 2011. Njima se može dodati i „Čekaonica", s tim što je njena premijera bila januara 2010, ali je nagrade i uvek puna sala pridružuju ovogodišnjem markantnom pozorišnom obeležju i potcrtavaju njegovu zanimljivost. Zajednički imenitelj pomenutih predstava - praćenih velikim interesovanjem, pohvalama i kritike i publike - jeste to što tretiraju goruća društvena pitanja.
Dokumentarno pozorište samo po sebi, naravno, nije nov fenomen, bivao je prisutan u svetu, a teatrologija kaže da ono reflektuje potrebu autora, a posredno i društva, da se o aktuelnim društvenim pitanjima sa scene progovori direktno i kroz istinitu priču.
Teoretičar Don Ajzak ističe da se dokumentarno pozorište uvek javljalo u teškim, izazovnim društvenim situacijama.
Koja su to pitanja kojima su se gorepomenute predstave bavile?
"Hipermnezija” Selme Spahić (koprodukcija Heartefakt fondacije i Bitef teatra), premijerno izvedena 7. maja na Danima Sarajeva u Beogradu, bavi se porodičnim odnosima i odrastanjem osam mladih glumaca koji su rođeni u istoj državi, Jugoslaviji, a danas na istoj teritoriji žive u različitim državama.
Rediteljka Selma Spahić je pred premijeru rekla da je predstava direktna, da ima pretežno ispovedni karakter i da je važno istaći koliko je taj društveno politički momenat odredio lične živote ljudi.
I predstava "Rođeni u YU” reditelja Dina Mustafića (premijerno izvedena 12. oktobra 2011. na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta) nastala je na osnovu ispovednih priča koje je potom scenski uobličio šestočlani dramaturški tim.
Po Mustafićevim rečima, "Rođeni u YU” preispituje šta su YU i njen raspad značili za naše živote, "šta smo izgubili, šta spoznali" Mislim da smo svi izašli sa određenim ožiljcima”.
"Kukavičluk” Olivera Frljića, premijerno izveden 10. decembra 2010. u Narodnom pozorištu Subotica, proglašen je najboljom predstavom ovogodišnjeg 56. Sterijinog pozorja. Frljić je u svojim izjavama medijima povodom te predstave, u kojoj se bavi i pitanjem odgovornosti, rekao, između ostalog, da je to njegov pokušaj osvešćujućeg, društvenoangažovanog teatra.
Predstava "Patriotic hypermarket” Dina Mustafića, premijerno izvedena 3. oktobra 2011. u Bitef teatru, bavi se aktuelnom situacijom na Kosovu, a rađena je na osnovu intervjua koje su novinari iz Novog Sada i Prištine pravili sa Srbima i Albancima.
Predstava je bilingvalna, svi govore i srpski i albanski, a prisutan je i titl na engleskom.
U ansamblu su glumci iz Beograda, Prištine, Tirane i Skoplja. Govoreći o predstavi i njenom nazivu, reditelj Dino Mustafić je rekao: ”U cijeloj predstavi jedini element na sceni je potrošačka korpa koja je prazna, ali sve vreme se licitira sa produktima patriotizma, s kojim su već dve decenije narodi na Balkanu suočeni a s kojima politika trguje.
Često nismo ni svjesni koliko smo i sami konzumenti floskula koje su duboko podijelile ove narode.”
"Čekaonica” Borisa Liješevića (Atelje 212) bavi se socijalnim pitanjima, nezaposlenošću, tranzicijom... Reditelj Liješević je napomenuo da je tema socijalne pravde, neprimerenog položaja radnog čoveka danas i pitanje kako se pobuniti kad se posao tako lako gubi a teško dobija zapravo - biti ili ne biti, Hamletovsko pitanje našeg vremena.
Režiju "Višnjika” A. P. Čehova, predstave koja je premijeru imala letos na festivalu Budva Grad teatar, a jesenas u Jugoslovenskom dramskom, naš proslavljeni reditelj Dejan Mijač odredio je kao svoju poslednju.
To je, naravno, pobudilo i pažnju i reagovanja. Između ostalog, dobar deo pozorišne javnosti izrazio je i želju i nadu da će se to ispostaviti kao netačno, a mnogi su komentarisali da je mudri Mijač naslutio da po raznim pitanjima crni dani za ovdašnji teatar dolaze.
Srpsko Narodno pozorište Novi Sad, osnovano 1861, naš najstariji teatar, obeležio je veliki jubilej - 150 godina postojanja. Upućeni kažu da je Aleksandar Milosavljević, čelnik te kuće, više puta rešavao (ne)moguće situacije i kvadrature kruga, ali je pozorište renovirano, odigrana je svečarska dramska ("Seobe” M. Crnjanski/V. Ognjenović) i operska ("Mileva” A. Vrebalov, praizvedba) premijera, a uskoro će i baletska.
U Beogradu je pozorišnu 2011. svakako obeležio i odnos osnivača (Skupštine grada) prema svojim ustanovama, što će reći i pozorištima. Od smanjivanja broja zaposlenih početkom godine, preko kadrovskih pitanja, do smanjenja budžeta krajem godine (od 2000. do 2004. procenat gradskog budžeta koji je izdvajan za kulturu iznosio je od 6,5 do 8 odsto, a sada je za narednu godinu nepunih tri posto). No, to je posebna, druga i duga tema.
Ono što je, srećom, i 2011. godine, kao i prethodnih markantno obeležilo ovdašnji teatarski život jeste Pozorištance "Puž”. Vrsne predstave i uvek puna sala razdraganih mališana!
Povezane vesti: Popust u pozorištu "Dadov" za redovne platiše "Infostana"
.jpg)
