Izvor: Politika, 05.Nov.2010, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godinu dana „Proze na putu”
„Istureni” član grupe P-70 Nikola Malović, poreklom iz Kotora, rekao je da u Crnoj Gori srpski jezik jedva opstaje
Književna grupa P-70 (Proza na putu) proslavila je preksinoć u beogradskom Studentskom kulturnom centru godinu dana postojanja i promovisala publikaciju „5. novembar”. U knjizi su sakupljeni tekstovi o ovoj književnoj grupi, koju čini pet pisaca mlađe generacije, Vladimir Kecmanović, Slobodan Vladušić, Nikola Malović, Dejan Stoiljković i Marko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Krstić.
Pored pozitivnih kritika knjiga članova grupe, u publikaciji su objedinjene i polemike koje su usledile između članova redakcije „Danasovog” podlistka za kulturu „Beton”, vođene i na stranicama „Politikinog” Kulturnog dodatka, kao i polemika između Narodne biblioteke i grupe P-70.
Marko Krstić je podsetio da se jedna od oštrijih polemika ove godine vodila oko termina „srpski” i „srbijanski” na relaciji „P-70”, „E-novine”, „Beton”. Vladimir Kecmanović je kao i više puta do sada ponovio da je termin „srbijanska književnost” lingvistički potpuno besmislen.
– Ako je nešto korisno izašlo iz te rasprave, onda je to priznanje jednog kritičara da mu se termin „srpski” gadi, jer ga podseća na devedesete godine prošlog veka. A to je već samo njegov lični psihijatrijski problem – rekao je Kecmanović i napomenuo da iza grupe P-70 sada već stoji 50.000 prodatih primeraka knjiga.
Nikola Malović, „istureni” član grupe P-70 poreklom iz Kotora, rekao je da u Crnoj Gori srpski jezik jedva opstaje.
U mom romanu „Lutajući Bokelj”, o Boki Kotorskoj govori se kao o zasebnoj državi. Ona je, uostalom, u okviru crnogorske države samo 70 godina. Znate, mi Bokelji se okupamo u moru pet, šest puta godišnje. A dok sam ja u vodi, tih metar, metar i po oko mene je srpsko more.
U svojoj novoj knjizi govorim o zlu tehnologije, o tome kako je krepala ekologija. I razmišljam da li će kolege iz „Betona” da me zbog toga proglase retrogradnim – napomenuo je Malović.
Podsetimo, jedna od rasprava koju je pokrenula grupa P-70 na stranicama novina je i ta što je Malović, iako sebe smatra srpskim piscem, na police Narodne biblioteke stavljen pod odrednicu „crnogorska književnost”, zajedno sa Njegošem.
Slobodan Vladušić je istakao da srpska književnost ne zavisi od kredita MMF-a i da na tržištu košta onoliko koliko vredi, naglašavajući da samo neko ko mrzi književnost može da je tumači iz ugla ideologije. Dejan Stoiljković, koji predstavlja niški ogranak grupe, osvrnuo se na tvrdnje da njegov roman „Konstantinovo raskršće” mnogi svrstavaju u žanrovsku književnost, što je pogrešno.
– Umberto Eko je pisao pregovore za stripove o Dilanu Dogu i to se dešavalo pre 20 godina. Sada stripovi, poput onog Arta Špigelmana o holokaustu, dobijaju Pulicerovu nagradu. Više ne postoji granica između žanrova, a kod nas i dalje postoji ta podela, pa mogu da zaključim da imamo jako zaostalu književnost – rekao je Stoiljković.
Polemika između „Betona” i grupe P-70, od koje su, reklo bi se, obe „zaraćene” strane imale koristi, nastavljena je i na promociji. Tako je Vladimir Kecmanović, inače rodom iz Sarajeva, podsetio da je u jednom tekstu „optužen” da je pisac na službenom putu u Beogradu.
– Nisam ja na službenom putu, nego Saša Ilić i Saša Ćirić (urednici „Danasovog” kulturnog podlistka „Beton”). Jedan je iz Jagodine, a drugi iz Pirota – rekao je Kecmanović.
S. B. S.
objavljeno: 06/11/2010
