Izvor: S media, 25.Dec.2009, 08:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Glasovi u vetru"
Posle nekoliko decenija, koliko je prošlo kako su na početku književne karijere Gvozdane Olujić objavljena njena četiri romana danas je Srpska književna nagrada predstavila autorskin novi roman "Glasovu u vetru" .
Jedna od najprevodjenijih srpskih književnica druge polovine 20 veka Olujić se, posle brilijatnog pocetka kao pisac romana koji su pobrali pregršt nagrada i doneli veliku popularnost autorki, posvetila pisanju priča za odrasle i decu, bajki, eseja, da bi se >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u zrelim godinama vratila prvom književnom opredeljenju.
O romanu koji je SKZ objavila u jubilarnom 100. Kolu, ali tek je sada izašao iz štampe, i time je ovo kolo sa 18. naslova kompletirano, govorio je prof. dr Radivoje Mikić.
Uz opasku da je ovim romanom Olujićeva ušla po drugi put u srspku literaturu za odrasle, Mikić je do tančina rekonstruisao njen prvi romaneskni period koji je poceo 1950-tih i bio dočekan kao prevratnički.
Debitantski roman tek diplomirane studentkinje anglistike na beogradskom Univerzitetu " Izlet u nebo" osvojio je treću nagradu na konkursu na koji je pristiglo 157 rukopisa većinom afirmisanih pisaca, opodstio je Mikić.
Knjiga je doživela munjeviti uspeh, bila je prevedena na sve značajnije strane jezike, preneta na pozornicu i film ("Čudna devojka"), ali je bila i osporavana.
Sledeći roman "Glasam za ljubav" proglašen je za najbolji kratki roman godine.
Sledili su romani "Ne budi zaspale pse" i "Divlje seme" a onda je došlo do duge pauze u Olujićkinom književnom stvarlaštvu za odrasle .
Objavila je zbirku priča "Afrička ljubičica" iz koje su gotove sve priče dospele u antologije svetskih priča.
Prema Mikiću, u "Glasovima u vetru" autroka se vraća svom zavičaju Banatu i varošici Karanovu u koju je smeštala sve svoje junake kroz porodičnu hroniku o porodici Aracki.
U centru priče je psihijatar Danilo Aracku koji u toku jedne noći na 17. spratu jednog njujorškog hotela retrospektivno sagledava vlastiti i život svoje porodice, kao i naroda iz koga je ponikao tokom 20 veka.
Usud porodice Aracki je tragičan, ocenio je Mikić jer se nakon perioda prosperiteta suočava sa nemaštinom, progonima, pogibijama, seobama tokom druge polovine 20. veka.
Olujić je podvukla važnost jezika u romanu i svest naratora da ono što nije zabeleženo nije se ni desilo i biće zaboravljeno.
Književnica smatra da je roman posvećen seobama , ne tako velikim kao onima o kojima je pisao Miloš Crnjanski, ali su to ipak seobe koje nikada ne prestaju i na koje se nose samo jezik i sećanja na pretke.
