Izvor: Glas javnosti, 21.Dec.2009, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glas knjižara
Gaj Gavrijel Kej „Tigana“ Laguna U veličanstveno realizovanom svetu, istovremeno senzualnom i brutalnom, ovaj majstorski jednodelni ep, originalna i složena vizija dobra i zla o strastvenom narodu koji pokušava da ostvari svoje snove ostavlja bez daha svojom vizijom i zauvek menja granice epske fantastike. Osam od devet provincija poluostrva Dlan palo je u ruke ratnika čarobnjaka Brandina od Igrata i Alberika od Barbadiora. Remek-delo jednog od najcenjenijih pisaca epske fantastike >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sasvim zasluženo je donelo svome piscu epitet Tolkinovog naslednika. Izvanredno izvajani likovi čiji su psihološki profili dati do tančina i maestralno osmišljen svet prikazan u detaljima koji nas "uvere" u njegovo realno postojanje pružaju jedinstven čitalački doživljaj.
Karlo Astrahan
„Paganska knjižara“
Evro Đunti
Reč je o delu sastavljenom od osam glava-priča. U svakoj od njih dominantan motiv jeste to nestvarno, fantastično, bajkoliko, zlokobno, ali radnja se odvija u realnom vremenu i prostoru. Priče nisu povezane sadržajem i junacima, junak svake priče je druga ličnost i priča je zasebna u okviru čitave knjige, ali naslovom, atmosferom, osnovnim motivima i idejom ona tvori jedinstvenu celinu. Karlo Astrahan pesnik i pripovedač, urednik je i pokretač Kluba 9, registrovanog udruženja koje se bavi afirmacijom umetnosti, dobitnik II nagrade žirija pesničkih susreta u Aleksincu, nema objavljene zbirke pesama. Ovo je njegov prvi roman.
Dejan Petkov
„Beografija“
„Dobra knjiga“
Roman-prvenac "Beografija", mladog beogradskog pisca Dejana Petkova pravo je osveženje u savremenoj beletristici. Vešto kombinujući žanrove istorijskog, detektivskog i psihološkog romana, Petkov je uspeo da proizvede kvalitetno novu kategoriju: životopis grada u malo poznatom kutku istorije. Priča o kalemegdanskoj tvrđavi za vreme kratke austrougarske vladavine u 18. veku, ispričana iz vrlo neobične i fascinantne perspektive turskog špijuna, prikazuje nam Beograd iz novog ugla. Kroz pogled i doživljaje jednog stranca na tajnom zadatku, kao i kroz tragični lik austrougarskog majora, poreklom Srbina, kome je poverena obnova i modernizacija Kalemegdana, Petkov nam indirektno postavlja pitanja o istorijskoj sudbini Beograda i srpskog naroda.
