Izvor: Blic, 01.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Galerija 'Haos'
Galerija 'Haos'
Kada su mediji informisali o gostovanju norveškog umetnika Svere Vilera u Beogradu i predstavljanju njegovih crteža iz ciklusa 'Rukavicama u mraku', stvaranih u hladnoj i neosvetljenoj barutani, mnogi su, naviknuti na dovijanja savremenih autora, pomislili da je i ovde reč o kakvom marketinškom triku. Međutim, u susretu sa Vilerovim crtežima preostalo im je samo da čestitaju koliko umetniku toliko i galeristkinji B. Božović što je upravo u specijalizovanoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << galeriji za crtež organizovala prvi nastup ovog umetnika u našoj zemlji. Izložba predstavlja izdvojen događaj na ovdašnjoj likovnoj sceni, kao što je i pristup ovog umetnika drevnoj i bazičnoj likovnoj disciplini - crtežu, poseban: kako u plastičko-formalnom i gestualnom smislu, tako i u značenjskom pogledu.
Najpre usled neuslova sopstvenog ateljea u građevini podignutoj u šumi nacionalnog parka, a zatim i svesnom odlukom da se ciklus dovrši instinktivnim crtanjem, više taktilno nego kontrolom oka, Viler tragovima ugljem na kartonu i brisanjem rukavicom stvara dela jakog vizuelnog naboja i asocijativnosti.
U mikrokosmosima tih poteza, slućenih u mraku, proisteklih iz tame slojeva vremena nataloženih u određenom prostoru i skrovitih predela autorovog bića, izrasta bogata struktura, imanentna samom procesu rada, ali i čovekovim elementarnim potrebama: da se greje, zaštiti, ostavi trag... kao i neminovnosti - da je u stalnoj opasnosti.
Viler je rođen u Oslu 1953. godine. Živeo je i radio u Rimu, Berlinu, Njujorku i Oslu, gde je predavao na Likovnoj akademiji. Biografija ovog umetnika svedoči o njegovom svetskom renomeu. Trenutak je da i mi spoznamo Vilerov rad, do 5. februara.
Agonija
(Svetlana Porović-Mihajlović, Tango nije deljiv sa tri,
Narodna knjiga, 2004)
Junakinja ovog romana, Tanja, odlazi u Portugal, vendersovsku zemlju sunca i sreće. Ona beži iz deprimirajućeg ljubavnog trougla: posle Koste, kog su saobraćajna nesreća i nasledna bolest pretvorili u (odvratnu) biljku, nju grize savest da voli drugog (dopadljivog Đuru). Na putovanju (sazrevanja, samospoznaje i oslobođenja), ona preispituje porodičnu prošlost ne bi li probudila u sebi hajdučke gene baba-Kaline koji su joj neophodni da bi odbacila folklornu ulogu žene–mučenice i otresla se obaveze prema samo formalno živom Kosti; ta potraga je, istovremeno, pretvara u pisca i u Đurinu dragu.
Ova 'egzistencijalna drama' je složeno ispripovedana (smenjivanjem čitavog spektra pripovedačkih tehnika i svih tipova naratora, od sveznajućeg do dramatizovanog) i 'nafilovana' bitnim (nezaobilaznim) književnim temama: osim posrednog poređenja prošlih i tekućih vremena i 'večno' teškog položaja srpske žene, tu je upečatljiv presek našeg društva (koji obuhvata drske 'krimose', profesore u penziji i zaplašene izbeglice), kao i pregled ključnih političkih događaja, od studentskog protesta do ubistva premijera (u interpretaciji nepotkupljive i pravdoljubive baka-Dese). Poetičke stavove o prirodi i ulozi umetnosti, o autorovom odnosu prema stvaralaštvu, junacima i delu, iznosi Magda, Kostina majka, koja je roditeljstvu žrtvovala i muzički talenat i brak; zato su njene panične reči o umetnikovom 'sužanjstvu', 'samotništvu', 'odmetnuću', 'paktu sa đavolom', iskopane sa romantičarski mračnog i fatalističkog dna 19. veka.
Zahvaljujući kompoziciji, sagledavanje celine ove fabule, usklađene sa ukusom ljubitelja latinoameričkih tele-novela, odlagano je do samog kraja romana; zbog melodramskih nedoumica i uprošćene psihologije, junaci deluju neživo, lutkasto i reklamno.
