Izvor: Politika, 18.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Flamenko za moderno doba
Za Paka de Lusiju neki kažu da je bog flamenka. Španski kompozitor i gitarista, jedan od najzaslužnijih što publika širom sveta zna šta je flamenko, muzikom je počeo da se bavi još kao dečak. Tokom protekle četiri decenije bio je opsednut muzikom, objavio je više od 20 albuma, sarađivao sa najpoznatijim svetskim instrumentalistima. Pored flamenka okušao se i u drugim žanrovima, kao što su džez, klasika, world music...
Čuvenog španskog gitaristu naša publika će ponovo moći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vidi i čuje večeras u "Sava centru". O sećanjima na prošlogodišnji nastup u Beogradu i očekivanjima od večerašnjeg koncerta u "Sava centru", proslavljeni gitarista u ekskluzivnom intervjuu za "Politiku" priča:
– Bilo nam je divno u Beogradu prošle godine. Zapravo, uvek je bilo divno kod vas. Publika u Beogradu je veoma osećajna, srčana i uvek se osećam dobrodošlim kod vas. Upoznao sam neke vaše odlične muzičare i rado slušam tradicionalnu srpsku muziku. Večeras publika može da očekuje nešto najbolje od Paka...
Vaš otac je bio flamenko gitarista, brat i sestra su Vam, takođe, muzičari. Da li je muzika vaša sudbina?
U neku ruku da. Odrastao sam uz flamenko i muzika je bila oko mene sve vreme. Kao što znate, počeo sam da sviram još kao dete. Moj otac mi je pokazao kako se svira gitara. Bili smo veoma siromašni i muzika je bila način da zaradim za život. To je bilo veoma teško vreme i tek posle nekoliko godina, kada sam zaradio dovoljno novca da mogu da izdržavam porodicu, otkrio sam da je sviranje gitare i zabavno. Danas se osećam veoma privilegovanim da mogu da putujem širom sveta i izvodim svoju muziku.
Kakva Vas danas sećanja vezuju za vreme kada ste kao "Guitar Trio" svirali sa čuvenim gitaristima Larijem Korijelom i Džonom Meklaflinom, a kasnije i Alom di Meolom?
To je bilo sjajno iskustvo, jer sam imao sreće da sviram sa tim divnim muzičarima. U početku sam se plašio jer ja muziku "ne čitam". Znate, ja sam flamenko muzičar, i nikada nisam tvrdio da sam džez gitarista. Džez muzičari imaju bogato znanje o muzici i često improvizuju. U tradicionalnom flamenku toga nema. Čim sam počeo da improvizujem sa ovim sjajnim muzičarima, osetio sam veliku slobodu! I to je, možda, najdragocenije iskustvo u celoj priči.
Niste školovani muzičar. Da li Vam je to nekada bilo opterećenje?
Ne, nikada. Ponekad što više znaš, tvoja muzika postaje komplikovanija. Moja muzika dolazi više iz srca nego iz glave.
Za sebe kažete da ste lenji. Da li zato retko snimate albume?
Da, tačno je da sam pomalo lenj. Ali, to je takođe privilegija, jer mogu da snimam samo kada to zaista želim. Nikada nisam morao da pratim nikakav trend niti popularnu muziku. Uvek sam mogao da sviram i snimam ono što želim.
Više od pola godine provedete na putovanjima. Da li ste, ponekad, umorni od svih tih koncerata, putovanja, novih i starih gradova... Odakle crpite energiju?
U međuvremenu sam promenio način putovanja. Sada uvek imam slobodan dan između koncerata pa mogu da provedem više vremena u zemljama u kojima gostujem i konačno mogu da vidim gde sam. A energija dolazi od publike. Čim izađem na scenu, osetim pozitivnu energiju, čak i kada sam veoma umoran. Još jedna značajna stvar je da radim sa mladim muzičarima koji mi daju mnogo novih ideja.
Da li ste ponosni na to što vas mnogi mladi gitaristi širom sveta smatraju inspiracijom i uzorom?
Pa, hvala Vam na komplimentu, ali ne mislim o sebi na taj način. Znam da sam tokom godina postao uzor mnogim muzičarima, ali za mene je najznačajnije to što sam uspeo da doprinesem da flamenko muzika počne da se poštuje. Oduvek mi je bila želja da flamenko prilagodim modernom dobu. Da ga transformišem tako da ne izgubi originalni izraz. Ako sam to uradio, onda sam veoma srećan.
Gde najviše volite da nastupate?
Španija je, naravno, posebno mesto, zato što je to moja zemlja, ali gde god sviram, osećam se dobrodošlim. Publika se malo razlikuje od zemlje do zemlje, ali divne ljude možete upoznati svuda u svetu. Muzika je univerzalni rečnik i ona ne deli ljude, kao religije. Zato nemam omiljeno mesto, u stvari, omiljeno mi je ono mesto u kome ljudi vole moju muziku.
Kakvi su planovi Paka de Lusije?
Posle Beograda, održaćemo koncerte u Petrogradu, Moskvi, Pragu, Salcburgu, Milanu, Minhenu, Hamburgu i Londonu. Ovo će mi do kraja biti veoma naporna godina. A sledeće godine ću se posvetiti snimanju novog albuma.
[objavljeno: ]
