Izvor: Politika, 01.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filozofsko čitanje „Matriksa”
Doktor filozofije Predrag Milidrag nudi interesantno viđenje čuvenog filma braće Vahovski
Akciona filmska trilogija „Matriks”, sa Kijanu Rivsom u glavnoj ulozi, koja je stekla kultni status zbog odličnog scenarija i vatrometnih akcionih scena, u sebi krije i duboko filozofsko promišljanje i oslanja se na tri velika mislioca, Platona, Renea Dekarta i Hegela. Ovo je zaključak predavanja dr Predraga Milidraga, nedavno održanog u Domu omladine u Beogradu, pod nazivom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Zašto je Neo nov: trilogija Matriks i istorija filozofije”.
Predavač je analizirao primenu filozofske misli kao temelja na kojem je bazirana filmska priča o glavnom liku Neu i njegovoj borbi protiv mašina koje su porobile ljude i zatvorile ih u virtuelni svet, koji je samo kompjuterski program, senka stvarnog života.
Prema rečima Predraga Milidraga, u prvom delu „Matriksa” primenjena je Platonova ideja o dualitetu sveta.
– Kod Platona postoji svet ideja, koji je po njemu nepromenljiv, i promenljiva, fizička stvarnost, sazdana na osnovu idejnog sveta. U „Matriksu” postoji svet mašina, koji upravlja svetom ljudi, a jedan od glavnih likova, Morfeus, predstavlja oličenje platonističkog filozofa. To je filozof koji može pokazati svet ideja običnim ljudima, što Morfeus i čini u sceni u kojoj nudi plavu i crvenu pilulu Neu, uz pitanje: „Hoćeš li da saznaš?” – tumači Milidrag.
Predrag Milidrag se poziva i na Platonovu alegoriju o pećini, po kojoj su ljudi samo senke stvari, a takav život vodi i Neo, dok mu Morfeus ne pokaže istinu.
Pored toga, autori scenarija, braća Vahovski, u svoj film uvode i proročište, koje je imalo veliki značaj u antičkoj Grčkoj. U prvom delu trilogije, na ulazu u proročište piše „Spoznaj sebe samog”, što je i natpis na ulazu u Apolonov hram u Delfima.
– Platonizam postoji i u viđenju tela i duše, koje u antičkoj Grčkoj čine nerazdvojnu celinu. I u „Matriksu”, kada telo umre u stvarnom svetu, ono nestaje i u virtuelnom, koji su stvorile mašine – objašnjava Milidrag.
Kada Neo u prvom delu trilogije prekrši neki fizički zakon, on uspeva da se oslobodi uslovljenosti „Matriksa”, što je takođe u skladu sa antičkim idejama, jer kod Grka, za razliku od kasnije, judeohrišćanske kulture, nije postojala ideja o progresu, nego verovanje u cikličnost pojava. I u „Matriksu” se provlači ideja ciklusa, koju zastupaju mašine, kada se kaže da će Zajon, poslednji grad slobodnih ljudi, biti uništen po šesti put.
U drugom delu „Matriksa”, pod nazivom „Riloudid”, autori odstupaju od ideje jedinstva duha i tela, približavajući se Dekartovoj filozofiji. Tako se može objasniti i pojava dva brata blizanca, koji rade protiv Nea, a predstavljaju čiste duhove.
– Dekart je tvrdio da onaj koji sumnja dolazi do onog što je izvesno. Neo na osnovu svoje volje počinje da menja virtuelni svet. U drugom delu imamo subjektivnost, Neo postaje slobodan čovek koji pravi izbore – objašnjava Milidrag.
U trećem delu trilogije dolazi do potpunog preokreta. Ljudi na kraju ne kažu da su pobedili, oni osećaju da su se izborili na pravo da budu jednaki sa mašinama, a tvorac „Matriksa”, Arhitekta, kaže: „Pustićemo ih da se bude.”
– U tom trenutku počinje istorija u „Matriksu”, gde je primenjeno Hegelovo viđenje Sokratove smrti. Hegel kaže da je Grčka imala potpuno pravo što ga je osudila, jer se ogrešio o zakone grčkog polisa, time što je verovao u druge bogove i kvario omladinu. Ali, i Sokrat je imao pravo na subjektivnost i pravo da se iskaže. U takvom sukobu uvek strada pojedinac – navodi Milidrag.
Tako i na kraju trećeg dela „Matriksa”, u sukobu mašina, za priznanjem sveta ljudi, strada pojedinac, glavni junak Neo, objašnjava Milidrag.
– Kada se govori o „Matriksu”, obično se pominje postmodernizam i uticaj istočnjačke filozofije, međutim, braća Vahovski su jednom rekla da niko neće uspeti da odgonetne sve ideje koje su utkane u njihov film. Moje viđenje je samo jedno od mogućih tumačenja i nije bitno da li su braća Vahovski čitala sve te filozofe, oni su na taj način razmišljali. A činjenica da su od glumaca tražili da pre nego što dobiju scenario, pročitaju knjigu Žana Bodrijara „Simulacija i simulakrum”, dovoljno govori o ozbiljnom pristupu temi – zaključuje doktor filozofije Predrag Milidrag, koji je i član Izvršnog odbora Srpskog filozofskog društva.
S. Stamenković
[objavljeno: 02/02/2009]
.jpg)
