Izvor: Politika, 01.Dec.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filmski umetnici Srbije protiv menjanja pojma kinematografija
U nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi kinematografsko stvaralaštvo je podvedeno pod pojam audio-vizuelna delatnost
Filmski umetnici Srbije protestuju zbog toga što je u nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, objavljenom na sajtu Ministarstva kulture, brisan pojam kinematografija(kinematografsko stvaralaštvo i kinematografska delatnost) i umesto njega uveden potpuno apstraktan i neodređen pojam audio-vizuelna delatnost, koji i u teorijskom i u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << praktičnom smislu može da znači sve i ništa, piše u saopštenju za javnost ovog udruženja.
– Da je to tako svedoči i činjenica da se predlagač ni na jednom mestu u svome nacrtunije usudio da dodatno odredi značenje i sadržinu pojma audio-vizuelnadelatnost, pod kojom, a to je samo naša pretpostavka, podvodi i oblast kinematografije (jer se u svom nacrtu predlagač nigde eksplicitno ne izjašnjava o sadržini i pojmu audio-vizuelne delatnosti). Nije to učinio jer bi time samo razotkrio činjenicu svoga nepoznavanja materije koju ovim zakonom pokušava da uredi.
Pojam kinematografije je danas živ i funkcionalan u svim jezicima i kinematografijama sveta, kako u domenu teorije tako, još i više, i u domenu kulturne prakse, i kao takav je nezaobilazan u razumevanju medijuma „pokretnih slika” i društveno pravnog uređenja umetničke i proizvodne oblasti zvane kinematografija. Njegovim izostavljanjem iz budućeg zakona o kulturi, umetnička, kulturna i društvena praksa kinematografskog stvaralaštva biće prepuštena sivoj zoni svoga divljeg postojanja, što znači i mnogobrojnim oblicima društvene manipulacije, destrukcije i duhovne propasti. Ako je to cilj predlagača ovoga nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, njegovim usvajanjem taj cilj će biti s lakoćom dostignut i ostvaren.
Ministarstvo kulture je pre nego što je izašlo u javnost sa svojim nacrtom bilo upozoreno na svu štetnost i neodrživost ovakvog rešenja, ali sve je bilo uzalud. Tako da javna rasprava povodom ovog nacrta, koja je tobože u toku, nije ništa drugo do zamajavanje javnosti i traženje formalnog pokrića za (ne)učinjeno, piše u saopštenju Udruženja filmskih umetnika Srbije.
Upitan da prokomentariše stav filmskih umetnika reditelj Goran Marković kaže da nema šta da doda ovom saopštenju. „Ono je, pre svega, posledica zdravog razuma a, zatim, i sumnja u dobre namere vlasti prema kulturi ove zemlje”, kaže Marković.
Reditelj Srđan Dragojević kaže da je poenta u harmonizaciji sa evropskim zakonima, odnosno da li biramo najbolje zakone po srpsku kulturu ili ne. Hrvati su na primer odustali od reči kinematografija a slovenački filmski centar se zove Filmski sklad. „Na žalost, izgleda da postoji tendencija da ne biramo zakone evropskih zemalja koje uporno brane svoj jezik i svoju kulturu, kao što je pokazao Zakon o medijima – usvojili smo da ćemo dostići 50 odsto evropskog programa na televizijama sa nacionalnim frekvencijama a nigde nismo spomenuli obavezu proizvodnje domaćeg programa i zastupljenost srpskog jezika”, kaže Srđan Dragojević.
U Hrvatskoj, kako nam je potvrdila Sanja Ravlić iz Hrvatskog audiovizuelnog centra, postoji Zakon o audiovizuelnim delatnostima u kome je tačno specifikovano značenje tog pojma , kao i pojmova kao što su hrtvatski film, kulturni proizvod, komplementarne delatnosti…
----------------------------------
Film danas ima nova značenja
Reditelj Janko Baljak kaže da filmski umetnici s pravom negoduju što se pojam „kinematografija” menja s jednim prilično opštim i apstraktnim pojmom kakav je „audio-vizuelna” delatnost koji zaista može da znači i sve i ništa.
–Ali s druge strane, filmsko stvaralaštvo je poslednjih nekoliko decenija pretrpelo neverovatne i ogromne civilizacijske promene pre svega u tehnološkom smislu. Očigledno je da više ni pojam „kinematografija”,(po spravi kinematograf koju su 1895. izumeli braća Limijer) nije više dovoljan i adekvatan da bi ušao u zakonske odredbe, jer film kao takav s kraja prošlog veka ne postoji. Filmska traka se više ne proizvodi i filmska umetnost ima nova i šira pojavna značenja na internetu i drugim novim medijima.
Mislim da je u saradnji sa lingvistima i profesionalcima iz sveta filma bilo potrebno naći bolji i adekvatniji termin i da je to zasluživalo dužu i ozbiljniju stručnu raspravu jer se zakoni ne pišu da bi bili za jednokratnu sezonsku upotrebu, kaže Baljak.
K. R.
objavljeno: 02.12.2014.
.jpg)
