Izvor: B92, 16.Nov.2009, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filmski festival u Rimu
Za razliku od prošlogodišnjeg izdanja propraćenog polemikama oko nove političke uprave i uređenja (fimski festival u Rimu nastaje zahvaljujući njegovom bivšem gradonačelniku Volteru Veltroniju pripadniku opozicione partije dok prošlogišnje izdanje po prvi put organizuje italijanska desnica i sadašnji gradonačelnik Đani Alemanno) ovogodišnji festival protekao je bez većih medijskih i političkih incidenata.
Ipak problematika vezana za organizaciju ni ovog puta nije izostala: >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << akreditovani posetioci nisu bili u stanju da pogledaju niti četvrtinu ponuđenih filmova.
Po pitanju filmskog sadržaja nestrpljivo je očekivana projekcija novog filma Danisa Tanovića "Triage”. Nakon brilijantnog "No men’s land” Tanović se novim filmom nije naročito proslavio: rat, ponovni lajtmotiv filmske priče, objašnjen je kroz iskustvo fotoreportera Marka Volša (Kolin Farel) prilikom sukoba u Kurdistanu.
U filmu, urađenom prema istoimenoj knjizi Skot Andersona (koji je učestvovao i na scenariju) pojavljuje se i glumac Branko Ðurić (pored Paz Vega i Kristofer Lija) u obliku, na prvi pogled hladnokrvnog doktora, koji odlučuje da li pacijenti mogu ili ne biti spašeni nakon povreda na frontu.
Sadržaj filma je prilično neuverljiv s obzirom da se i etika profesije fotoreportera dosta banalizuje i dovodi u pitanje, zbog čega "Triage” reskira da bude svrstan u kategoriju "još jednog filma o ratu”.
Projekcija koja se poprilično istakla u moru festivalske ponude je "The Last Station” Majkl Hofmana. Film nemačko-ruske produkcije na vrlo poetičan ali i uverljiv način opisuje poslednje godine života Lava Nikolajevića Tolstoja: sukob pobornika pokreta nastalog oko poznatog ruskog pisca i njegove žene Sofije daje nam jednu romantičnu ali uverljivu sliku muško-ženskih odnosa ali i ovog anarhičko-hrišćanskog pokreta zbog koga je Tolstoj bio u stanju da odbije autorsko pravo svojih dela i dodeli ga ruskom narodu. Lepoti filma uglavnom doprinose i fantastična Helen Miren (dobitnica srebrnog Marka Aurelija za najbolju glumicu) u ulozi Sofije Tolstoj kao i Kristofer Plamer u ulozi Tolstoja.
Crveni tepih festivala definitivno su osvojile tri zvezde američkog star sistema: Džordž Kluni, Meril Strip i Ričard Gir.
Kluni je na festivalu učestvovao sa filmom "Up in the air”, Džejsona Reitmana ("Juno”) u ulozi okrutnog agenta zaduženog za otpuštanje viška radne snage.
Film tretira aktuelnu temu ekonomske krize koja se zahvaljujući romantičnoj noti ali i neprevaziđenom šarmu protagoniste pretvara u još jednu grotesknu epizodu. Okrutan, fleksibilan ali i potpuno efikasan Kluni pronalazeći srodnu dušu otvara oči i zapaža nedostatke naizgled apsolutne savršenosti sopstvenog načina života i pogleda na svet.
Od filmova koji su učestvovali u takmičenju za najbolji dokumentarac, izdvaja se projekat mladog režisera Klaudija Ðovanezija, "Fratelli d’Italia” (posebno pomenut od strane žirija).
Priča o tri tinejdžera druge generacije imigranata u Italiji, kroz njihove svakodnevne aktivnosti, nesuglasice sa spoljnim svetom ali i sa članovima porodice, na najbolji način prikazuje savremene probleme Italije: diskriminaciju, neprihvatanje čak i onih koji bolje govore italijanski i od samih Italijana, nemogućnost kompletne integracije sa spoljnim ali i porodičnim okruženjem.
Na filmu je sarađivala i producentkinja Ines Vasiljević koja je nešto više objasnila o realizaciji čitavog projekta: snjimanje filma trajalo je tri godine; izdvojena je srednja škola u gradu Ostiji, nadomak Rima, u kojoj 20 odsto učenika nije italijanske nacionalnosti. Troje protagonista (Alin-Rumun, Maša-Beloruskinja, Nader-Egipćanin) svakodnevno je pratila filmska ekipa: u jednom trenutku prisustvo kamere se gotovo i ne oseća i dobija se utisak da troje tinejdžera zapravo (iako to ne čine) glume.
Zlatni Marko Aurelijo za najbolji film pripao je filmu "Broderskab”("Brotherhood”) Nikolo Donata. Ovaj danski film svakako je poljujao ako ne svetsku ipak italijansku svakodnevnicu. Priča o dvojici članova neonacističke organizacije, koja se bavi napadima i "čistkama” arapa i homoseksualaca kulminira u trenutku kada se upravo ova dvojica članova pomenute organizacije zaljubljuje jedno u drugo i tako nalazi pred teškom odlukom: da li da izda klan ili pak sopstvena osećanja. U Italiji u kojoj je od početka godine na ulicama prebijeno više od pedeset homoseksualaca, film sa ovakvom tematikom poprilično je privukao medijsku pažnju.
Temu homosekualnosti izabrali su i mnogi drugi režiseri koji su učestvovali na festivalu. Tako argentiski režiser Marko Berger sa filmom "Plan B” na simpatičan način govori da se osećanja prema istom polu mogu javiti i kada se najmanje nadamo. Nakon što ga je ostavila devojka, protagonista Bruno odlučuje da, praveći se da je homoseksualac, zavede novog ljubavnika svoje sad već bivše devojke. I italijanski film "Viola di mare” uzima za temu ljubavni odnos između istog pola ali u ovom slučaju dve žene.
Još jedan od filmova koji nesrećni akreditovani posetioci nisu bili u stanju da pogledaju i zbog kojeg su sale sva tri dana emitovanja bile preplavljene je "Le Concert” (Radu Mihaileanu). Groteskna komedija o direktoru orkestra Boljšoj iz Moskve (koji u vreme komunizma biva udaljen sa svoje pozicije jer odbija da otpusti muzičare jevreje) na vedar način opisuje njegovu finalnu borbu dvadeset i pet godina kasnije: bivši direktor orkestra (koji sad radi kao čuvar pozorišta) uspeva da okupi stare prijatelje i zahvaljujući prevari, nastupi sa svojim orkestrom u Pariskom teatru Chatelet.
Antoni Hopkins, Šarlot Ginzburg, Laura Linej protagonisti su filma Džejmsa Ajvorija, "The city of your final destination”. Mladi profesor u potrazi za autorskim pravima pisca na čijoj biografiji radi i od koje mu zavisi karijera, zatiče se u predivnoj vili u Urugvaju u kojoj borave žena, ljubavnica i brat homoseksualac preminulog pisca. Priča o različitosti življenja, smisla života, međuljudskih odnosa severa i juga ipak ne uverava gledaoce.
Posebna projekcija bila je namenjena poslednjem filmskom ostvarenju glumca Hita Ledžera "The imaginarium of Doctor Parnassus”: bajka za odrasle propraćena jedinstvenom scenografijom, kostumima i glumcima (doktora Parnassus glumi Kristofer Plamer, dok u jednom delu filma ulogu Ledžra zamenjuju Džoni Dep, Džud Lou i Kolin Farel) predstavlja čarobni omaž preminulom glumcu koji definitivno treba pogledati.
Nagrada za najbolji evropski projekat pripala je i srpskom režiseru Stefanu Arsenijeviću za film "No One's Child”.
Zlatni Marko Aurelijo za karijeru dodeljen je američkoj filmskoj veteranki Meril Strip, koja je nasuprot vidljivim oblinama zasenila posetioce karizmom i kompletnošću. "Ljubav, seks, hrana i porodica” predstavljaju recept za sreću po mišljenju američke glumice.
Iako su mlade glumice i izabranice filmskih diva zasenjivale Crveni tepih, rimski filmski festival su definitvno zapečatile britanska glumica Helen Miren i Meril Strip.
Dvadeset hiljada posetilaca više u odnosu na 2008. (ukupno 600 hiljada posetilaca) nisu ipak garancija za kvalitet jednog filmskog festivala: dezorganizovanost je prepreka koja je uspešnost ovogodišnjeg izdanja festivala u Rimu poprilično dovela u pitanje.
Ipak čarolija filmskog festivala, zvezdi, glamura i pre svega novih filmskih ostvarenja ni ovog puta nije izostala.
