Izvor: Politika, 06.Jun.2010, 12:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Film i SANU
Dok neki filmski autori smatraju da SANU u svoje redove treba da pozove filmske umetnike, drugi, pre svega reditelji, mišljenja su da do toga skoro neće doći jer je film za SANU predstavlja reprodukovanu umetnost čije delo nastaje na osnovu drugog dela – scenarija i to tokom kolektivnog čina umetničke kreacije
Otvoreno pismo reditelja Stanka Crnobrnje (objavljeno u Kulturnom dodatku, 29. 5. 2010) ponovo je u domaćoj kulturnoj javnosti pokrenulo pitanje zašto među članovima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) nema filmskih autora, iz kojeg proizilazi i pitanje: da li članovi SANU film, uopšte, i smatraju umetnošću?
Domaći filmski stvaraoci različitog su razmišljanja o ovim pitanjima, ali se slažu u Crnobrnjinoj oceni da „Srbija, i te kako, ima umetnike koji iako posvećeni filmu, svojim radom i promocijom naše umetnosti u kulture u svetu, zaslužuju status članova SANU”.
Pošto je Crnobrnja u otvorenom pismu naveo naša četiri istaknuta, živa filmska autora i naučnika (Vladimir Petrić, Puriša Đorđević, Dušan Makavejev i Želimir Žilnik) koji „u svetu filma i u evropskoj kulturi, jesu i ostaće, reprezentativni primeri onoga šta je Srbija”, reditelj Puriša Đorđević, kroz smeh, sebe već naziva akademikom i dodaje:
– U svoje ime, i u ime mojih prijatelja posvećenih filmu, moram da priznam da nikada nismo razmišljali da li treba da budemo članovi SANU. Tu ustanovu zamišljam kao nešto nevidljivo za mene, i smatram da bih morao da imam više boljih filmova da bih zaslužio to veliko zvanje, član SANU – kaže Đorđević i dodaje da Makavejev, Žilnik i Petrić treba da budu pozvani u članstvo SANU, ali i Nikola Majdak koji je „filmsku umetnost shvatio kao svoj poziv”.
Đorđević ima veliko uvažavanje prema SANU i uveren je da njeni članovi film vide kao umetnost, ali da bi on zaslužio članstvo „pokušaće da snimi jedan dobar film”.
Dokumentaristkinja Vera Vlajić, predsednica Udruženja filmskih umetnika Srbije, smatra da bi inicijativa o uključenju filmskih umetnika u SANU trebalo da potekne sa više mesta, iz Udruženja, Filmskog centra Srbije, od samih autora, ali i iz Ministarstva za kulturu Srbije koje bi dalo preporuke.
– Potrebna je sinhronizovana akcija i poslednje je vreme da SANU krene u proceduru primanja filmskih umetnika u svoje redove, ako SANU priznaje film kao umetnost. SANU očigledno film ne smatra za umetnost, već ga tretira kao industriju. Posle 115 godina postojanja filma, SANU bi trebalo da konstatuje da film postoji. Dušan Kovačević jeste član Akademije kao dramski pisac, a da je uzeto u razmatranje samo njegovo filmsko stvaralaštvo, on ne bi bio akademik. Gordan Mihić je scenarista koji svojim višedecenijskim radom zaslužuje da bude član SANU – smatra Vera Vlajić i dodaje da bi među filmskim autorima taj status trebalo da imaju i Vlatko Gilić, Marko Babac, Boro Drašković, Krsto Škanata i drugi.
Iako filmski i televizijski reditelj, prof. Aleksandar Mandić ne slaže se sa Crnobrnjom i smatra da filmski autori neće biti članovi SANU, bar ne u skorijoj budućnosti.
– Kao što Andrija Preger, Ivo Pogorelić ili Stefan Milenković nisu članovi SANU, tako neće biti ni filmski autori, pre svega reditelji, jer je reč o reproduktivnim umetnicima. Mi ne stvaramo, već krećemo od nekog drugog dela, radimo na osnovu neke partiture i to se smatra primenjenom, reproduktivnom umetnošću. Dušan Kovačević jeste član SANU kao dramski pisac, a scenaristi su jedini koji bi mogli da se kvalifikuju. S druge strane, Miljen Kreka Kljaković jedan je od najboljih evropskih scenografa, a ni njega nemaju u vidu za člana, a on ima više prava, jer kreira svoju viziju filma, poput arhitekata koji jesu članovi SANU – uveren je Mandić koji podseća da je član SANU Dobrica Ćosić pre nekoliko godina preporučio da je greška što filmski autori nisu članovi Akademije.
– Ni pozorišni stvaraoci nisu članovi, a imaju tradiciju staru 2000 godina. Dejan Mijač ili Mira Stupica nisu članovi, kao što ni Ljuba Tadić nije bio. Po umetničkim kvalitetima, oni daleko nadilaze većinu članova SANU, ali to je priroda posla. Emir Kusturica je umetničko ime svetskog kalibra koje ima ogromno delo značajno za Srbiju da bi morao da bude član. Akademija ima dobar argument i filozofiju da se primaju samo oni koji stvaraju novo umetničko delo – dodaje Mandić sa kojim se slaže i reditelj Goran Marković.
– SANU filmsku umetnost smatra reproduktivnom a ne kreativnom. Isto važi i za umetnost glume koja se u toj ustanovi ne prepoznaje kao kreacija. Stanko Crnobrnja ima pravo kada kaže da su to kriterijumi 20. veka. Ta činjenica ne šteti filmu nego našoj kulturi i Akademiji. Ako ona to sama ne vidi, tim gore po nju – ističe Marković, savetnik ministra kulture za kinematografiju, koji se ne slaže sa inicijativom da se organizovanom akcijom filmskih radnika utiče na Akademiju.
– Nama ne treba kampanja ili nekakva predizborna aktivnost. Zna se šta su za našu kulturu učinile jugoslovenska i srpska kinematografija. Uporedite domete bilo koje druge kulturne delatnosti sa filmskom pa ćete lako postaviti stvari na svoje mesto. Mislite li da je velikim filmskim autorima koje je u svome tekstu pomenuo Crnobrnja jako žao što nisu članovi te konzervativne i samodovoljne organizacije? Ne verujem. Iza ljudi ostaju dela a ne statusni simboli – uveren je Marković koji dodaje da „onog trenutka kada bude počeo da se zanimam za titule i počasti znaće da je kao stvaralac gotov”.
Povodom proslave prvog veka filma, krajem 1995. i početkom 1996. godine, uz pomoć akademika Srejovića, u Galeriji SANU organizovana je izložba o 100 godina filma u Srbiji i svetu koju je videlo preko 100.000 posetilaca i tada se razgovaralo o primanju filmskih autora u članstvo SANU, podseća Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke, i dodaje:
– Vrata SANU odškrinuta su filmu, rekao je tada akademik Dragoslav Srejović. Tada se razgovaralo i kako filmski umetnici mogu biti primljeni u članstvo SANU, predlagani su Živojin Pavlović, Dušan Makavejev i profesori koji se bave naukom o filmu, Dejan Kosanović i Petar Volk. To nije prošlo i nismo dobili povratnu informaciju – podseća Zelenović koji se slaže sa činjenicom da SANU film smatra reproduktivnom umetnošću.
– Akademik Miodrag Popović nije imao veliku filmografiju, ali je snimio značajna dela za našu kinematografiju, „Hasanaginicu”, „Roj”... On jeste bio akademik, ali ne kao reditelj, već kao slikar. Živojin Pavlović je bio sve to, pa još i književnik. Ne znam da li to što neko ima nekoliko talenata predstavlja prednost odnosno, preporuku ili manu? – pita se Zelenović i dodaje „zašto je, prema dosadašnjoj praksi SANU, pisac scenarija manje važan umetnik od književnika”.
Redovni član SANU u Odeljenju likovne i muzičke umetnosti, prof. Dejan Despić slaže se da bi i filmski umetnici trebalo da budu članovi SANU, i dodaje da se o tome razgovara već godinama, ali da je većina članstva Akademije protiv toga.
– Film se smatra kolektivnim delom jer je reč o sudelovanju mnogo autora i umetnika, i spada u reproduktivnu umetnost, iako se reditelji smatraju najkompletnijim autorima pogotovu kod autorskog filma – ističe Despić i dodaje da neki članovi SANU smatraju da pojedini filmski autori koji bi bili uzeti u razmatranje za članstvo u Akademiji ne odgovaraju profilu SANU.
Srpska kinematografija ima Akademiju filmske umetnosti i nauke, podseća Aleksandar Mandić i dodaje da ona nije dovoljno aktivna, da se ponaša više kao udruženje, te da je potrebno da se uz pomoć pijanista, muzičara, dirigenata koji su poput reditelja u filmu, i drugih predstavnika reproduktivnih umetnosti, osnuje srpska akademija primenjenih umetnosti koja bi funkcionisala kao SANU koja „ima ugled, ekskluzivna je jer ne prima svakoga, članstvo proširuje na svake dve godine, selektivna je i drži do tradicije”.
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 05/'6/2010.]
.jpg)
