Izvor: NaDlanu.com, 26.Apr.2012, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fabrike pod zaštitom
U slučaju da vas ne ujede neko kuče i da ne naletite na grupu skitnica ili nervoznog čuvara, možda ćete i ući u ove objekte.
Dok u razvijenom svetu napušteni industrijski objekti postaju kulturni centri i izvor zarade, u Srbiji veliki broj napuštenih industrijskih postrojenja propada.- Većina starih beogradskih fabrika je van funkcije, a njihovo stanje je, bez obzira na veličinu i značaj, loše ili devastirano - kaže za Nadlanu.com Rifat Kulenović kustos Muzeja nauke i tehnike.Na >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << desetak minuta od centra Beograda, fabrike koje ne rade decenijama izgleda da su predmet interesovanja samo investitora koji u njima vide profit, ali i boraca za kulturno nasleđe.Industrijsko nasleđe u rukama investitoraSaša Mihajlov iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda kaže da je Zavod sa Urbanističkim zavodom Beograda radio na planu za područje Ade Huje.- To je jedna od prvih industrijskih zona Beograda u blizini centra grada, s desne obale Dunava. Nalazi se na prostoru od Termoelektrane "Snaga i svetlost" na Dorćolu do Ade Huje. Predviđa se izmeštanje industrije sa ovog prostora i njegova transformacija u stambene objekte i komercijalne delatnosti - kaže Mihajlov.Grčki investitor “Lambda” 2007. kupio je zgradu "Beka" kod Kalemegdana za 56 miliona evra.- Zgradi Beka dat je status prethodne zaštite, što joj daje šanse da preživi ako se za dve ili tri godine proglasi za spomenik kulture - objašnjava Kulenović.On kaže da je i pitanje gazdovanja spomenicima industrijskog nasleđa problematično, uz napomenu da upotrebna vrednost određuje dalju sudbinu objekta.Direktorka Urbanističkog zavoda Beograda Žaklina Gligorijević kaže da je kada je u pitanju kompleks "Beko" u toku izrada urbanističkih projekata, zbog delikatne lokacije.- Objekt je predmet ozbiljnih arhitektornskih analiza kako bi se rekonstrukcija i analiza uradili tako da se sačuva trag istorije - kaže Žaklina Gligorijević za Nadlanu.com.Saša Mihajlov, ipak, ističe da ima dosta investitora koji imaju razumevanja za posao kulturnih radnika.- Prva mera očuvanja jeste da ovi objekti dobiju novu namenu. Princip službe jeste čuvanje autentičnosti izgleda i namene. Kad to nije moguće, tražimo odgovarajuću namenu koja će naglasiti vrednost kulturnog nasleđa - kaže Mihajlov.Na putu ka zaštićenom kulturnom dobruTermoelektrana „Snaga i svetlost“ izgrađena je 1932. godine na Dorćolu kao jedna od najvećih na Balkanu. Centrala je u procesu zaštite.- Termoelektrana je oronula i prava je slika i prilika industrijskog nasleđa užeg i šireg centra Beograda - naglašava Kulenović.Žaklina Gligorijević kaže da je ovaj objekat u vlasništvu ЈKP "Beogradske elektrane" i da još nema definisanu namenu.- Raspon namena je od Centra za konzervaciju, Muzeja energetike, Centra za nove energije - dodaje Gligorijević.Beogradski pamučni kombinat je kompleks na pet hektara, nastao od radionica iz 19. veka, izgrađen je 30-ih godina 20. veka. Pravi mali grad na nekoliko minuta od centra Beograda kupila je „Delta“. Objekat je pod režimom prethodne zaštite.Beogradski pamučni kombinat i Zgrada stare klanice u njenoj blizini trebalo bi da postanu poslovno - stambeni objekti.- Stručnjaci su valorizovali sve delove kompleksa i predložili dalju zaštitu - naglašava Žaklina Gligorijević.Restitucija? Kada je u pitanju restitucija ovih objekata skoro da niko nema odgovor na ovo pitanje, iako su se pojavljivali neki od potomaka starih vlasnika. - Urbanističkim planovima se ne razmatra vlasništvo osim kada se radi o javnom prostoru, prostorima za socijalanu ili tehničku infrastrukturu - kaže Gligorijević.Beogradski vunarski kombinat bio je vlasništvo braće Ilić, sada je u vlasništvu Luke Beograd isto u vlasništvu „Delte“.Saša Mihajlov naglašava da bi, što se tiče ove fabrike navrednije bilo da se sačuvaju dve stare predionice i tkačnica rađene pre i posle Prvog svetskog rata.Pojedini stručnjaci, koji ne žele da javno govore o ovom problemu, kažu da bi bilo najbolje kada bi ovi objekti ostali u većinskom vlasništvu države, jer smatraju da pojedini investitori pri izgradnji nekog tržnog centra neće imati previše sluha za kulturu, a za industrijski arheologiju još manje.
