Izvor: Politika, 18.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Emocija na velikom platnu
U Drvengradu najavljeno beogradsko izvođenje Kusturičine opere „Vreme Cigana” i prikazan snimak njenog izvođenja u pariskoj Bastilji
Drvengrad – Opera „Vreme Cigana” Emira Kusturice biće izvođena u Sava centru u Beogradu od 15. do 30. maja, najavili su na festivalu u Drvengradu reditelj Kusturica i Dragoslav Pecikoza, muzički producent. Za sada je planirano 12 izvođenja opere koja je nastala na osnovu Kusturičinog filma „Dom za vešanje” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz 1988. godine.
Posle uspešnih izvođenja u Parizu u maju prošle godine, kojima je prisustvovalo oko 50.000 posetilaca, opera „Vreme Cigana” u aprilu će biti izvedena u Atini. U Italiji i Francuskoj uveliko se pravi nova scenografija opere, koja će izgledom biti identična onoj iz pariske Bastilje, ali veličinom prilagođena sali Sava centra.
U programu Kustendorf festivala prikazan je snimak izvođenja ove opere u Parizu, a posetioci su reagovali sa oduševljenjem, uz burne aplauze. Posle projekcije je održan vrlo srdačan i konstruktivan razgovor sa posetiocima i gostima festivala u kojem su govorili reditelj Kusturica, Nele Karajlić i Dejan Sparavalo, kompozitori muzike.
– Gledajući snimke opere iz Pariza, imam utisak da je ona ponovo izvedena u Drvengradu. Operu sam stvarao u strahu zbog prostora i proporcija pariske Bastilje i razmišljao sam kako sve mobilisati, a da se emocija ne izgubi – istakao je Kusturica i dodao da je drvengradskom reakcijom proverena ideja o postavci opere u Beogradu.
Kusturica se zapitao kakva je budućnost filma, ispitujući kompatibilnost medija, opere i filma, u vremenu kada se ne zna sudbina bioskopa u narednih desetak godina.
– Ljudska svest se danas ogleda u različitosti i mešavini medija. U nedavnoj anketi filmskog studija „Kolumbija” mladi su odgovorili da filmove žele da gledaju putem interneta. Na pitanje zašto, oni su odgovorili: Zato što možemo da telefoniramo tokom filma. To je neminovan pravac kojim ide filmska produkcija. Tridesetpetomilimetarski film je u opasnosti i važno pitanje je kako će se filmovi prikazivati u budućnosti, da li će to biti signal koji će se satelitski slati iz Holivuda. Bićemo u pasivnoj ulozi, a njihova moć će se uvećavati. Ovakvo prikazivanje filmova odrediće žanr i film u celini – naglasio je Kusturica, ističući da je čin sahrane holivudskog „Umri muški 4.0” konceptualna ideja kojom se pokazuje u kom pravcu Kustendorf festival treba da ide.
Kusturica je dodao da očekuje da će film doživeti sudbinu opere, i da će svaki veliki grad zadržati bioskope u kojima će se prikazivati filmovi zasnovani na estetici prošlog veka. Osnivač festivala u Drvengradu je ponovio da film treba da deluje kroz emocije na velikom platnu u sali sa 200 do 300 posetilaca i da su najvažnije ideje i slavljenje života.
Pod uticajem savremenog Holivuda, u kojem nema velikih ideja, čiji junaci ne pripadaju nikome i lišeni su porodice i politike, mladi autori beže od svoje tradicije, ukazao je Kusturica.
– Danas živimo tako da nema razlike između života i filma, a suština je da ta razlika mora da postoji. Život pokreće mitsku dimenziju filma. Srbija je zemlja u kojoj su snimali Pavlović, Makavejev, Petrović i Đorđević. Ovde postoji filmska tradicija koja treba da bude vredna pažnje i inspiracija – naglasio je reditelj. Kusturica je primetio da je u srpskim medijima uspeh njegove opere zanemaren, ali da on želi da je prikaže u Beogradu „ne zbog pet odsto onih koji diriguju medijima, već zbog pet miliona ljudi koji vole njegov rad”.
--------------------------------------------------------------------------
O šansama „Klopke” u trci za „Oskara”
Na pitanje kako komentariše ulazak našeg filma „Klopka” Srdana Golubovića u uži izbor za nagradu „Oskar” za najbolji strani film, Kusturica je odgovorio: „Drago mi je zbog tog filma i smatram da ima dobar zaplet i interesantnu formu. Može se desiti da se dobro završi po Srdana Golubovića, jer Amerikanci u 'Oskara' uključuju svoju ideološku strukturu. Dakle, ako otcepe Kosovo, daće Srdanu nagradu, a ako Kosovo ostane, onda nema 'Oskara'”.
[objavljeno: 19/01/2008.]
