Izvor: Blic, 06.Dec.2011, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Egon Savin: Ovde je i kulturu moguće ukinuti
Ceo svoj rediteljski vek bavim se pozorištem koje je problemsko, koje tretira važna, aktuelna pitanja - rekao je Egon Savin, reditelj čija će predstava “Bunar” po tekstu Radmile Smiljanić premijerno biti izvedena 7. decembra na sceni Ustanove kulture “Vuk Karadžić”. U razgovoru za “Blic” proslavljeni reditelj govori o motivima da radi pomenutu predstavu, sunovratu kulture, političkoj realnosti koja određuje sve segmente življenja.
Predstava "Bunar” je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << između ostalog, scenska priča čija radnja je smeštena u jedno malo mesto u Bosni, koja govori o jednoj porodici i problemima svakodnevnog života sa kojima se stanovnici tog mesta susreću godinama posle rata. Glavni zaplet događa se kada stigne ponuda za izgradnju vodovoda u mestu. Odbijanjem takve ponude gubi se mnogo, ali većina stanovnika nije spremna da prihvati novine. U raspravama da li bunare treba prodati u zamenu za vodovod, na površinu izbijaju mnoge predrasude...
Govoreći o svojim motivima da radi predstavu "Bunar” Egon Savin napominje da se ona bavi i porodičnim nasiljem, diskriminacijom u društvu, regresivnim stavovima koji onemogućavaju napredak... "Ceo svoj rediteljski vek bavim se pozorištem koje je problemsko, koje tretira urgentne teme.”
Radnja predstave smeštena je u Bosnu?
- Radnja je smeštena u ruralnu stvarnost. Ali, suština je da je reč o balkanskoj palanci. Mogla bi se odvijati bilo gde. U predstavi vidimo i problem, odnosno činjenicu da mladi napuštaju svoja ognjišta i pitamo se - zašto. I na sceni i van nje suočavamo se sa nečim što je vrlo očigledno. A to je da nisu samo ekonomski razlozi, odnosno neprilike i siromaštvo razlog. Veliki uzrok tome su predrasude, rigidni porodični odnosi, nasilje lokalnih političkih moćnika, mejnstrim turbofolka... Kada je o predstavi reč, ukratko, u priči o raspadu mešovitog braka ogleda se sva ružnoća naše svakodnevice.
A šta reći o toj realnosti? Ko ju je režirao?
- Politička stvarnost, sirova, surova, vulgarna jeste ta koja direktno determiniše sva pitanja našeg opstanka. Čak i ono što je privatnost je pod ogromnim pritiskom. Jer kad su gola egzistencija i opstanak u tolikoj meri politički uslovljeni, onda to nužno utiče i na ono što je ljudska intima. Nemoguće je opstati, živeti izvan te političke stvarnosti koja, bez sumnje, uglavnom izvlači na površinu ono najgore u ljudima.
Može li se to nekako izbeći?
- Može ako se čovek sasvim zatvori u sebe, ako pribegne potpunom eskapizmu.
Nije li i to svojevrsna devijacija?
- Naravno. Ali, alternativa uvek postoji.
A to je?
- Nepristajanje. Pobuna. Ne mislim oružana, nego suštinska.
Kog je žanra "Bunar”?
- Porodična drama. Svedeni realizam. Preciznije, realistična, gotovo dokumentarna tragedija protkana nizom duhovitih elemenata. Važno je reći i da su glumci sjajno uradili svoje zadatke. Kao da nisu deo ove kulture (smeh).
Kako vi vidite situacija u kulturi?
- Gore je nego kada smo prošli put razgovarali, a tada smo uz nekoliko slikovitih podataka govorili o tome koliko je zbilja loše i koliko je to loše rezultat nečijih, u najmanju ruku, nerazumnih odluka. Sada možemo reći da, eto, uvek ima gore. Krajnja konsekvenca je ukidanje kulture. Ono čemu se očigledno teži, a čemu jesmo vrlo blizu, to je nekultura kao trend i kao model društvenih odnosa. Mislim da država to radi namerno, mediji takođe iako bi bilo logično da u kulturi prepoznaju svoj interes, uslov opstanka... Nekulturom kao modelom sigurno nismo bliže EU, ali za nju se, očigledno, samo deklarativno zalažemo.
Ne sumnjam da je i u drugim segmentima života dramatična situacija, ali tu ne poznajem stvari da bih dao sebi za pravo da ih komentarišem. U kulturi jasno vidim šta se dešava, kao što jasno znam da je kultura prirodna čovekova potreba koju je nemoguće ukinuti. Ali čim to izgovorim zastraši me suočenje sa svešću da živimo u zemlji u kojoj je sve moguće.
„Bunar" je više od predstave
Predstava "Bunar” Radmile Smiljanić u režiji Egona Savina rađena je u okviru programa Evropske unije "Podrška civilnom društvu”, a u saradnji sa "Radionicom integracije” i Fondom "Krug”.
Miki Manojlović ispred "Radionice integracije” i Tamara Vučković ispred Fonda "Krug” napominju da je "Bunar” više od predstave: "Želimo da pozorišnu umetnost približimo pre svega mladoj generaciji i da kroz organizaciju debata o predstavi i pozorištu doprinesemo popularizaciji pozorišne umetnosti s jedne strane, i promovisanju tolerancije i solidarnosti kroz umetnost, s druge strane. Ovim projektom želimo da skrenemo pažnju na problem diskriminacije, porodičnog nasilja i otpor razvoju i napretku. Zahvaljujemo se na podršci Delegaciji Evropske komisije u Beogradu koja je prepoznala i umetnost kao put za osnaživanje evropskih vrednosti u Srbiji.” Uloge tumače: Radmila Živković, Jovo Marić, Mariana Aranđelović, Novak Bilbija i Ivana Šćepanović.
Povezane vesti: Nebojša Dugalić: Ljudi su otupeli od politike Oliver Frljić, reditelj: Pozorištem protiv ravnodušnosti Popust u pozorištu "Dadov" za redovne platiše "Infostana" Duško Kovačević: Profiteri vladaju našim životima Egon Savin: Živimo u izobilju licemerja i laži
