Izvor: TvojPortal.com, 11.Feb.2012, 16:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvestagodišnjica rođenja Čarlsa Dikensa
Nenadmašni tvorac imaginarnog sveta povezanog zajedničkim stradanjem, srećom i tajnom
Na danšnji dan, pre dvesta godina, 7.februara 1812.rođen je Čarls Dikens ( Chrales John Huffam Dickens, 1812-1870)., najveći engleski prozni pisac „engleski Šekspir u prozi“ i jedan od njapozantijih svetskih pisaca .U svojim najpopularnijim delima - „Piknikov klub“, „Božićne priče“, „Oliver Tvist „, Velika očekivanja“, David Koperfrild „, „Martin Čazlvit ,“ Priča o dva grada „,“Sićušna Dorit „.
Diknes je stvorio svet povezan zajedničkim stradanjem, zajedničkom srećom, zajedničkim tajnom ,svet u kome se gomila ljudi najrazličitejeg kalibra koji ni po čemnu ne liče jedan drugom dospevaju u roman kao u neki savremeni izbeglički kamp poput privremeno rseljenih lica , da bi se u njemu nastanila zanavek, dok god je čitalaca i snage njihove mašte.
Niko ne zna šta ga čeka, kakve mu je uloge sudba namenila
Kao vodič ili prospekt za to Dikensovo živopisno i raznovrsno prozno naselje mogao bi da posluži njegov roman „Sičušna Dorit“.Na samom početku romana gomila putnika doputovala sa Istoka, sasvim slučajni saputnici ( još i ne zanjući da je prošlost povezala njihove živote u čvor sudbine ) , zlopati se u karantinu u Marseju.Konačno su formalnosti završene, može se dalje ići.Svi se srdačano i uljudno opraštaju jedno s drugim,veseli otac porodice ( ne bi bio ipak toliko dobre volje kad bi znao šta sve očekuje njegovu porodicu),izražava radosna očekivanja i nadu da će se još nekad sresti.Tada je jedna lepa dama sa nekim čudnim držanjem ( kakva , kakva joj uloga koju joj je sudba namenila predstoji da odigra u životu te porodice! ) prozobrila :“Kome je suđeno da se s nama sretne u životu,s tim ćemo se zasigurno i sresti , ma kako složeni , neprohodni i daleki putevi bili kojima će oni ići „.Savremenom čitaocu ovo zvuči poput upozorenja Tengovog oca iz romana janskog pisca Haruki Marakami „1Q84 „ koji na sinovljevu molbu da mu pobliže objasni neku pojedonsot iz onog što mu je ispričao, ponavlja: „Ako nešto mora da ti se objašnajva da bi razumeo,to znači da nećeš razumeti , koliko god ti ja objašnjavao“.
Kao što je pisano, tako će se i zbiti
Dikensovi likovi obavezno nekako nabasaju jedan na drugog .Slučajno –sudbonsoni susreti u romanima Dostojvsdkog ili u Pasternakovom „Doktoru Živagu „ samo su oprezno-blede senke Dikensonovg vrta na izlaznim, a posebno na ulaznim stazama .Njegovi likovi su susreću i upoznaju na parobrodovima, u banjama i sanatorijumima, na planinskim prevojima, na kanalima u Veneciji , u čekaoncama kod zelenaša,u pozorištima, u diližansama,u tamnicama, u sudovima, po svartištima, gostionicama ,u prijemnoj kanclariji kod ministra .I svaki od tih susreta je značajan( „i kao što nam je pisano da postupamo s njima ili s nama, tako će se sve i zbiti“,završava svoju tiradu ona lepa, ali zlosrećna dama iz „Sićušne Doroti“) i svaka podstiče junake romana na rasplet.Tragični. Srećni.Ponekad ( u raznim delima posebno) komični rasplet.
Delo voilšebnika
To je delo volšebnika.Dikens je jedan od retkih neposrednih dokaza da je pravo književno tvoraštvo slično magiji.Tako je mislio i Vladimir Nabokov.U jednom svom predavanju prepunom ushićenja autor „Lolite „ naziva Dikensa „čudotvorcem“ koji je umeo „ ne samo da stvara ljude nego da ih i čuva u mašti čitalaca tokom dugog romana“.I dodao :da te knjige nije jednostavno odložiti na policu, nego se moraju čitati i čitati „ i pored čitaočeve privrženosti reformama i sentimentalnih naklonosti prema slikovitim pozorišnin uluzjama“.
Privlačnost grešnih ljudi
Dikens je voleo grešne ljude .Njegovi najomljeniji junaci obavezno moraju da naparve neku grešku: David Koperfild, Artur Klnenem iz „Sičušne Dorit „, Pip iz „Velkiih očekivanja „,Sasvim je verovatno da bi mu se svidela i velika greška Nabokova. I uopšte, Nabokov sa svojim ekstravagantnostima i čudnim balansima samouverenosti i neverovanja u sebe –u poptunosti je dikensovski lik iz komičnog odeljka …
Svet slobodnog tržišta
On je opisvao kapitalističku stvarnost ( viktoroijanska Engleske je važila za praktičan obrazac društva slobndog tržišta) u kojoj su bile izražene one tendnecije koje se javljaju i danas. I to očigledno do te mere da bi u vreme svetske ekonomske krize 2008. roman “Sićušna Dorit “ u kome je opisina groznica bankarskih špkeulcija koja je potresla celu zemlju i njen krah koji je potom usledio bio najvljen od sasvim ozbiljnih novinara proročanskim testom :””Glava romana “Epidemija raste “izgleda kao podroban opis nedavne političke i finansijske istorije .Nedavni banksrki slom više je ličio na početak epidemije nego delovanje Dikensovog mistera Medla , koji je osnovao finansijsku piramidu.Njoj su veoma slične današnji piramidalni sitemi štednje .I probušeni mehur tržišta nafte i derivate joj .”
Svet u kome sve ima svoj ekvivalent u novcu
Dikens je pisao o nečovečjoj eksploataciji,o bezdušnoj birokratiji ,o neparvdenim sudovima,o užasima lihvarskog sitema , o rušilačkoj vlasti novca,- o svetu u kojemu sve ima svoju cenu, izraženu u različitim momnetama, ginejama, šilinzima, penzosima, kako je govorio Dombi –otac.
Obogatite se, ser !To je vaš dug, ser!
Panks itz “Sićušne Dorote “uloživši sva sredstva , svoja i svojih prijatelja u preduzeće špekulanta Medla da bi na kraju ostao bez ičega, savetuje :”Naspojte da se obogatite, ser !To je vaš dug, ser !Ne radi sebe, nego radi drugih! “I ta pozicija je učvršćena ( a potom i razbijena ) dugo pre sintagnme “dobrovoljnog egoizma “ koja je postala sveprisutna ,dok je čežnja za njom postala glavni pokretač progersa, a pojam “ tržišta “uzdignut do najvišeg kulta.
Pri svemu tome Dikensovi pogledi nisu politički, nego potpuno čočevčji.I zato je on do dana današnjeg toliko aktuelan.
Umro je Džo,milordi i džentlmeni, o , vi prepodobni i nepodbni ! Umro je Džo!
Jedan od najpozantijih Dikensovih tesktova je scena smrti malog, gladnog skitnice Džoa iz “Hladnog doma “ koja se završava rečima :”Umro je Džo !Umro je, vaše veličanstvo !Umro je, milordi i džentlmeni !Umro je,o,vi prepodobni i nepodobni sveštenici svih kultova.Umro je, ej vi, ljudi;od neba vam je darivana solidarnost.I tako umiru okolo nas svaklog dana !”
Ovo možda nekima dans može zvučati samo kao sentimentalna ili teatralna banalnost. Ali kad bi samo mogli “milord i džentlmeni da je što češće čuju!
Pre nego što će umreti nesrećni, nali,gladni Džo će sresti i to sasvim slučajno mnogo važnih likova u romanu i njegov kratki život je neraskidvo spleten sa odgonetkom sudbinske tajne. Kao , uostalom i svugde kod Dikensa.
Čitalac se odmara idok oštroumlje trijumfuje kod Dikensovih negatvnih likova
Likovi poniženih i bednika u Dikensovim romanima se drže blagorodno i govore kao u crkvi.Ali oni nisu začinjeni onom ,za čitaoce neodoljivom i očaravajućom umetničkom imaginacijom, kao što je to slučaj s negativnim junacima,pa čitalac jedva čeka da nekako preleti preko patetičnih strtamica da što “sleti” kod negativaca. Kod kojih se odmara dok oštroumlje trijumfuje.
Dikensov prijatelj, suparnik i protivnik Tekeri u tome je video zakon prirode smatrajući da dobri roman mora bito satiričan.Kod Dikensa je to pola-pola, ali najbolje replike je dodelio onima koje ne voli.
Taj postupak je od Dikensa naučio i Dostojevski.Otuda je njegov Svidrigajlov pametniji od drugih , a otac Karamazov makr koliliko omrznut bio ( zasluženo ) je veoma oštrouman.Druga je stvar što je Dostojevski , a što je bila uobičajena pojava kod ruskih klasika, preterivao.”Ako se razmisli “-pisao je o tom prblemu Brodski , “onda se dolazi da zaključka da Zlo i nije imalo oštroumnijeg advokata .“
Dikens ipak nije tako daleko išao i svojim negativnim junaima nije dozvoljavao da se do karja opravdaju, samo da daju poneku , sakastičnu primedbu.”Stotine hiljada su bez krova nad glavom.-A zar mi nemamo tamnice –upita Skrudž”.
Ejzenštajn: “Dikens je izmislio film !”
Najveći svetski portal za kinematogafiju Internet Movie Database ( IMDB) obajvio je 2010. g. listu deset klasika svetske književnosti po čijim delima je snimljen najveć broj fimova, tv drama i serija .Na vrhu ove top - liste je Viljem Šekspir za koga je svojevremeno Viktor Igo rekao da je posle Boga najviše stvorio-sa ukupno768 ektanizovanih dela .Drgo mesto ravnopravno dele Čarls Dikens i Anton Pavlovič Čehov po čijim je delima snimljeno po 287 filmova, televizjsikih drama , serija, animicija.
Prvi film po nekom Dikensovom delu je snimljen 1897: “ Smrt Nansi Sajks”( po romanu “Oliver Tvist “).Mjuzikl “Oliver “ snimljen 7 decenija kasnije ( 1968.) dobio je šest oskara; film “Oliver Tvist “1948. ( engeski reditelj Dejvid Lin) , zatim 2005. ( reditelj Roman Polanski ).Prva verzija “Božićne priče “ preneta je na filmsko platno 1901. , (film je trajao 11 minuta), a poslednja se pojavila u novembru 2009.” Ekranizivani su “Velika olekivanja “( 1946. ), “David Koprefild “ , “Priča o dva grada “ i druga dela, pa je tako Dikens posle Šekspira postao najomiljeniji pisac svetskog filma.Zašto ? Zato što je Dikens,kako je govorio Ejzenštajnm imislio film. Narvno, ne u bukvalnom , nego u metaforičnom značenju.Time što je su mu romani toliko “filmični”može se objasniti i to zbog čega su ga toliko obožavali savremenici. .
Otac melodrame krupnog plana
Ima neka tajna veza .Skrivena, narvno u sižeju njegovih dela koja kao da su pisani recepti za televizjske serijale.Jer Dikens je otac meldodarma i to pre svega krupnog plana.Šta ga je postavulo na taj pijedestal? Pre svega neobično zanimljiva do proizvoljnosti fibula, prostodušno do infantilnosti pripovedanje,preuveličani kao baš na velikom ekranu da se emituju likovi.Kod Šerkspira su oni bili prikladniji.Jer elizabetinsko doba nije priznavalo relaizam, ono ga još ne beše otkrilo. Kod Dikensa Magbet sedi u ofisu , i tu mu je teskobno.Zapanjivi konflikt između kosmičkog zločina i dekoracije bede stvara čas komički, čas tragičan , ali uvek dramski efekat.
Eto, zbog čega je Ejzenštajn zapisao da je Diknes izmislio fim ( ne i izumio ) u metafričnom smislu, naravno.
Branko Rakočević
