Izvor: Večernje novosti, 03.Feb.2013, 21:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dva veka romana "Gordost i predrasude"

PRVI rukopis koji je engleska spisateljica Džejn Ostin poslala izdavaču - odbijen je! "Prve impresije", koje je pisala od oktobra 1796. do avgusta 1797. u Kentu, u kući svoga brata, vraćene su joj poštom, bez komentara. Tek kada je sa uspehom objavila "Razum i osećajnost", ohrabrila se da rukopis doradi i ponudi pod imenom "Gordost i predrasude". Pojavio se pre tačno 200 godina, krajem januara 1813. Od tada je roman, koji je postao jedno od najpopularnijih dela svetske književnosti, prodat >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u 20 miliona primeraka. Samo u Britaniji se svake godine, i pored toga što se besplatno može "skinuti" sa interneta, doštampa novih 50.000. Najrazličitije manifestacije širom planete, kojima se ovih dana obeležava dvestoti rođendan "najdražeg deteta", kako je Džejn Ostin "tepala" ovom romanu, pokazale su da se fenomen dvovekovne zaljubljenosti u priču o pet sestara Benet u potrazi za muževima, iz književnosti prelio i na film, televiziju, nove tehnologije. U čast jubileja, u Centru "Džejn Ostin" u Batu, sledećeg ponedeljka će stručnjaci, savremeni pisci i čitaoci, neprekidno, 12 časova, čitati delo u celini, a putem globalne mreže slušaće ih u stotine klubova ljubitelja Džejn Ostin u Britaniji, Severnoj Americi, Australiji, Holandiji, Brazilu, Japanu... OLIVIJE I FIRT ROMAN "Gorodost i predrasude" imao je holivudsku, bolivudsku, italijansku, holandsku i nekoliko britanskih ekranizacija. Scenario za film iz 1940. U kome je Darsija igrao Lorens Olivije, potpisao je autor "Vrlog novog sveta" Oldos Haksli. Prema ovom delu nastala je i najgledanija britanska serija svih vremena, koja je 1995. u zvezde vinula Kolina Firta (posebno je upamćena scena kada kao Darsi u mokroj košulji izranja iz jezera). Veliki bioskopski uspeh pre osam godina postigla je i verzija sa Kirom Najtli i Metjuom Mekfajdenom u glavnim ulogama. Brodvejsku premijeru komad po ovom romanu imao je još 1935. godine, a od tada je širom sveta izvedeno na desetine dramatizacija i nekoliko mjuzikala.A magija svakog novog čitanja ove knjige počinje već prvom rečenicom, koja je jedna od najcitiranijih u engleskoj književnosti: "Opšte je poznata istina da je svaki bogati neženja u potrazi za ženom." Kada se čak dvojica takvih neženja pojave u komšiluku porodice Benet, majka pet neudatih kćeri to shvata kao šansu koju ni po cenu života ne treba propustiti. Pokretač svih događaja u romanu je nesrećna okolnost da imanje gospodina Beneta ne mogu da naslede njegove ćerke, što porodicu dovodi u nezavidnu poziciju i pitanje opstanka je dobro udomiti ženske potomke. Čitanje romana iz ovog ugla daje mu značenja koja su često zanemarena u odnosu na ljubavni zaplet između promućurne i šarmantne glavne junakinje Elizabete i gordog i plemenitog Fricdžeralda Darsija. - Ljubavna priča u romanu ironično je intonirana još od prve rečenice - kaže za naš list profesor Zoran Paunović, šef katedre za anglistiku beogradskog Filološkog fakulteta. - Osnovni životni cilj svake mlade devojke u Engleskoj ranog devetnaestog veka (kao i u nekoliko potonjih decenija, uostalom) jeste da se "dobro uda". Zaljubiti se pri tom nije zabranjeno, ali nije neophodno: štaviše, ljubav se često doživljava i kao nepotrebno unošenje pometnje u čvrsto i jasno postavljen kupoprodajni bračni ugovor. U tom smislu, "Gordost i predrasude" svakako je u velikoj meri, po mnogima i prvenstveno, socijalni roman; to što ga znatno češće čitamo kao ljubavnu priču posledica je činjenice da nam je ljubav potrebnija nego sociološko-etičke analize: a u literaturi obično tražimo i pronalazimo upravo ono što nam u životu nedostaje. Slikajući društvene odnose u srednjem i višem stalažu, ukazujući na nepravde prema ženama, drugorođenim sinovima, siromašnima, ismevajući aroganciju aristokratije i površnost i vulgarnost novih bogataša, Džejn Ostin, smatra profesor Paunović, nije bila samo hroničar vremena: - Bila je kritičar, i te kakav - već i zbog činjenice da ju je mnogo više zanimao psihološki i moralni portret tipičnog čoveka (preciznije, žene) vremena kome je pripadala, nego okolnosti koje su tog čoveka stvorili takvog kakav je. Zanimali su je ljudi, ne istorija: živela je, uostalom, skrajnutim provincijskim životom u kome je "velika istorija" prolazila mimo nje. Svojski trud Benetovih da proizvedu muškog naslednika nije se isplatio, pa je njihov rođak gospodin Kolins, umišljeni, uštogljeni, beskičmeni, šupljoglavi sveštenik, bio viđen da, kada dođe vreme, udovicu i sve njene kćeri otera sa poseda. Njegov lik Ostinova slika gotovo groteskno. - Komični sveštenik jedan je od tipskih likova engleske književnosti. U Engleskoj postoji bogata tradicija ovakvih karaktera: nijedan od njih, bar kad je reč o onima iz značajnijih dela, nije doživljavan kao poruga crkvi, već pre kao dobronamerni, blagi podsmeh nekima od njenih naglašenije ekscentričnih predstavnika - objašnjava naš sagovornik. - Takav je slučaj i sa sveštenicima iz romana Džejn Ostin. Ironija i humor u ovom, i u ostalim delima Džejn Ostin, imali su izuzetno važnu ulogu. - Ljubavnih romana sa sličnom fabulom bilo je u devetnaestom veku napretek. Većina njih, međutim, bila je štreberski smrtno uozbiljena do te mere da su se pretvarali u sopstvene parodije - kaže profesor Paunović. - Prefinjenom umetnošću ironije, koja umetnost odvaja od srceparajućih tvorevina za jevtinu katarzu, vladali su samo istinski retki pisci. Džejn Ostin, u svoje vreme, svakako ponajviše. Jedan od paradoksa popularnosti svih šest romana Džejn Ostin, pa i romana "Gorodst i predrasude" jeste da je interesovanje za njih u ovom našem vremenu bez čipki i šešira, balova i dugih pisama, veće nego u doba kada su nastajali. A na pitanje šta je to što u njima privlači savremenog čitaoca, professor Zoran Paunović odgovara: - Ironija, humor i potreba za verovanjem da ljubav postoji, uprkos ironiji, humoru i kupoprodajnim bračnim ugovorima. Uz sve peripetije u zapletu romana, čija se radnja odvija brzo poput kadrila ili konjskog galopa, na kraju Lizi nalazi svoj mir u dvorcu Pemberli sa stamenim Darsijem, lepa i dobra Džejn udaje se za istog takvog gospodina Binglija, a raskalašna i lakoverna Lidija, ipak, pred oltar staje uz prevaranta Vikama. Tri ćerke udate - blagoslov za gospođu Benet.OD ZOMBIJA DO EROTIKE VIŠE od sedamdeset autora okušalo se u pisanju mogućih nastavaka "Gordosti i predrasuda". Junaci Džej Ostin dobijali su u tim knjigama, koje su većinom nastale početkom 21. veka, nove i sasvim neočekivane sudbine. Najbizarnija je sigurno ona u kojoj se sreću sa zombijima, a najavljena je i erotska verzija. Nebrojene su i studije i analize ovog dela. Ovogodišnji jubilej izdavači su shvatili i kao izuzetnu poslovnu šansu, pa se najavljuju dela koja Ostinovu tumače iz ekonomskog, popularno psihološkog, pa čak i vojnostrateškog ugla!?

Nastavak na Večernje novosti...