Izvor: Politika, 03.Apr.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugima je lakše nego nama
Jednom akcijom napravimo deset koraka, a onda se u Srbiji dogodi nešto loše na utakmicama, paljenje ambasade, ili ubistvo stranaca, i odosmo dvadeset koraka unazad, kaže Zoran Milinković.
„Poboljšanju imidža Srbije i srpskog naroda najviše mogu da doprinesu obični građani koji žive u inostranstvu, i oni koji putuju Evropom i svetom.
Razni su načini da svako od nas bude ambasador Srbije, jer običan Srbin koji živi u svetu upozna više stranaca nego bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji zvanični ambasador”, smatra Zoran Milinković – jedan od osnivača Srpskog instituta za javnu diplomatiju (prvobitan naziv jeste Institut Srbije i Crne Gore) sa sedištem u Briselu.
Institut je osnovan avgusta 2005, sa ciljem razvijanja srpske javne diplomatije kroz praksu. Pored Milinkovića, osnivači su i profesor za evropsko poslovanje i lobiranje Zoran Đorđević, stručnjak za poslovnu komunikaciju i brendiranje, i magistar poslovnih komunikacija Borka Tomić.
Pridružićemo naše snage naporima zvaničnika, nevladinih organizacija i medija, u građenju bolje slike o Srbiji i srpskom narodu. Pružamo usluge pres-centra, organizujemo okrugle stolove i promocije, štampamo publikacije, distribuiramo reklamni materijal, služimo kao informativni centar.
Ostvarujemo ono što državne institucije ne mogu istovremeno – da u procesu lobiranja i javnim nastupima, ubrzamo stvaranje novog imidža i da skrenemo fokus s prošlih vremena kada su nas u svetu predstavljali u drugačijem svetlu – ističe Milinković.
Njegov tim, kako naglašava, nije ostvario sve što je očekivao, budući da ne zavisi sve od njihove volje već i od sveopšte situacije u našoj zemlji. Dešava se, kaže, da jednom akcijom naprave deset koraka, a onda se u Srbiji dogodi nešto loše na utakmicama, s navijačima, paljenje ambasade, ili ubistvo stranaca, i odosmo dvadeset koraka unazad.
Srpski institut ne dobija nikakvu finansijsku pomoć iz bilo kog državnog izvora. Bivše Ministarstvo dijaspore Srbije jednom je doniralo 3.000 evra, delom pomoć stiže i iz Saveza Srba Francuske, a finansije institut pre svega traži u evropskim fondovima i korporativnim donacijama.
Prema Milinkovićevom mišljenju, drugim narodima je lakše nego nama, budući da su im identitet i države već izgrađeni, dok je Srbija tek odnedavno samostalna i ovu strategiju tek razrađuje.
Zato se tim instituta skoncentrisao na nekoliko srpskih brendova, uobličili su marketinšku kampanju „Serbian BREnd”, predstavili projekat „Balkanska oaza” o tradicionalnoj umetnosti balkanskih zemalja, i osmislili reklamne suvenire, promocije, nastupe.
Organizovali smo i više okruglih stolova i direktnih kontakata u Evropskoj komisiji i Komitetu regiona. Možemo, bez preterivanja, da se pohvalimo da je Srpski institut svojevremeno značajno doprineo prvom stepenu ukidanja viza za naše studente.
U briselskim institucijama organizovali smo susrete srpskih lidera iz dijaspore, s najvišim predstavnicima država u kojima žive, Srbije i EU. Na tim sastancima bilo je i govora o učešću srpske dijaspore na izborima u tim zemljama, a istovremeno smo i lobirali za ulazak Srbije u EU.
Mislim da nijedna dijaspora nije toliko pomogla u dobijanju statusa kandidata za članstvo u EU, kao što je to srpska dijaspora – smatra Zoran Milinković.
U institutu se, između ostalog, uči i srpski jezik. Polaznici kursa zaposleni su u evropskim kancelarijama.
Srpsku zastavu treba uvek nositi sa sobom, imati je u svakoj kući, kao Bibliju. Zato smo na internetu pokrenuli akciju „Srpska zastava u svakoj srpskoj kući”. U državi treba formirati telo koje bi se isključivo bavilo lobiranjem, što je postalo paralelni legalni put za promociju jedne zemlje u Evropi i svetu – zaključuje Zoran Milinković.
Ljuba Popović: Nova vlast nas je dokusurila
Ljuba Popović kaže za naš list da naša kulturna fizionomija ne postoji u Francuskoj i da nemamo viziju šta treba da ponudimo Francuzima. U Srpskom kulturnom centru ne prave velike izložbe niti se šalju pozivnice, a da bismo uopšte mogli da govorimo o kulturnoj diplomatiji, prvo moramo da oformimo odbor za spas kulture Srbije, gde bi eminentni ljudi rekli „šta da se sada uradi”.
Popović predlaže Kusturicu, Basaru, Branka Kukića, Milana Komnenića, dodajući da nije čuo da je već formiran Nacionalni savet za kulturu. „Političari nisu svesni da se ne ide sa pričom u Evropu, već sa kulturom. Izgovor je da nema novca.
Srbija se srozala i ne može da ispliva. Prethodna vlast gurnula nas je u blato, a nova, koja nema ekipu ljudi iz kulture, nas je dokusurila. Na velike izložbe Moderne galerije u Valjevu, kojoj Ministarstvo kulture nije dalo ni dinar, niko nije došao iz oblasti kulture.
Kada je otvoren Cepterov muzej, gradonačelnik Đilas nije bio na otvaranju. Kada je bio okrugli sto o kulturi na našim televizijama? Kad nam je takav nivo, nema nam spasa”, kaže Ljuba Popović.
(Sutra: Uspešne ideje i stručni kadrovi)
Mirjana Sretenović
objavljeno: 03/04/2013
