Izvor: Vostok.rs, 10.Avg.2013, 10:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Druga Albanija očima Jurija Arabova
10.08.2013. -
Jurij Arabov je počeo da snima novi filmski projekat – film Ruske žene, prvi put u svojstvu režisera. Majstor ima za sobom mnogo zvanja, nagrada i dostignuća. On je koautor i scenarista filmova Aleksandra Sokurova, dobitnik filmske nagrade NIKA i dobitnik nagrade Kanskog festivala za film Moloh, dobitnik Zlatnog orla za najbolji scenario za film Horda, autor serija Doktor Živago i Slučaj mrtvih duša.
Specijalni dopisnik radija Glas Rusije Ana Delicijeva >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je intervjuisala Jurija Arabova i zamolila da se detaljnije zaustavi na novom projektu čija osnova su albanski događaji i sudbina ruskih žena koje su dospele u Albaniju u vreme diktature Envera Hodže.
- Nisam donosio specijalnu odluku da se prihvatim režije. Šta više, osećam se realizovano i adekvatno u književnom radu na filmu. Ovaj projekat ima već 4 godine. Napravio sam ga na molbu francuske i albanske strane koje su htele da naprave film o diktaturi Envera Hodže.
- Optutovao sam u Albaniju, sakupio materijal, sastao se tamo sa Ismailom Kadareom, to je klasik albanske proze. On je nekoliko puta bio nominovan za Nobelovu nagradu. Prvo se pretpostavljalo da će to biti prosto ekranizacija Kadareovih dela. Ali zatim sam video da ima toliko materijala preko onoga što sadrži njegova proza. Osim toga, saznao sam za sudbinu ruskih žena koje su se udvale za Albance i pogodio ih je prvi talas terora. Kadare o tome nije pisao. Mi smo rešili da istaknemo da će u scenariju biti korišćeni motivi piščevih dela.
U razgovoru o religiji, o problemu kosovskih Albanaca, scenarista i pisac Jurij Arabov izneo je svoje lične i pomalo neočekivane utiske sa puta u Albaniju.
- Putovao sam u Albaniju kao na klanje. Odmah sam zamišljao ljude u hidžabima sa automatima, koji će bacati granate. Sve muslimane. Došao sam i nisam video ni jednog muslimana uopšte. Ispostavilo se da je to hrišćanska zemlja, tačnije ateistička, zato što je Hodžin režim zabranio religiju u svim njenim pojavama. Tamo ima anketiranja koji pokazuju da polovina albanskog stanovništva smatra sebe hrišćanima, druga polovina se ne deklariše da pripada nekoj religiji, i negde tamo ima muslimana. Prema kosovskim Albancima oni se odnose pre sa oprezom, prezrenjem i smatraju da Kosovo, kosovski problem uopšte, kompromituje Albaniju i u kulturnom i u ljudskom smislu. Onaj narod koji živi u Albaniji je vredan, narod još nije pokvaren.
Užas se sručio na tu zemlju u liku diktatora-frankomana, uz to obolelog od dijabetesa. Takav prefinjeni tiranin koji pere ruke, gadi se, obožava Francusku, zna napamet francusku književnost. I u svakom čoveku vidi ruskog ili američkog špijuna. Enver Hodža je urmo prirodnom smrću, nikakvih revolucija nije bilo. Njegov naslednik, videvši da narod izmiče kontroli, dopustio je relativno slobodne izbore. Albanska radnička partija je izgubila i zemlja je stala na put koji ne mogu da nazovem demokratskim.
Jurij Arabov je izrekao svoj pogled na zajedničke probleme Balkana posle raspada Varšavskog ugovora i SSSR.
- Ne zna se šta će biti. Čitav Balkan se nalazi u užasnom položaju, što Bugarska, što Rumunija, što Albanija. Takav je osećaj da sve zemlje bivšeg sovjetskog bloka koje su se lišile Rusije, SSSR, ne znaju kuda da idu. Njima nije potrebna Amerika. U Bugarskoj se na svakom koraku suočavaš sa obožavanjem Nemaca. Gledaš i misliš zašto smo ih oslobađali. Zašto je Aleksandar Drugi žrtvovao toliko ruskih vojnika u rusko-turskom ratu 1877-78?
Srbi su nesrećni, prosto sagnuti od konflikta sa Amerikom, kraha Miloševića, kraha Jugoslavije. Crnogorci prave od sebe evropljane, opslužuju Evropu. U celini imam čudan osećaj sa Balkana. Nešto proput predgrađa Evrope, a narod u Albaniji je ipak divan.
To je geopolitički problem, krah SSSR i to što smo napustili Varšavski ugovor. A NATO nam ničim nije za to platio. Problem Balkana treba da reše političari. I ako su političari takvi nekompetentni, narod se nađe kao talac nekompetentnosti političke linije. I na Balkanu je to vrlo primetno.
Julija Delicijeva,
Izvor: Glas Rusije, foto: ru.wikipedia.org
