Izvor: Večernje novosti, 18.Jul.2014, 16:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Drevni jezik našeg predanja

KAKVA je to gorka, tamna i teška melodija - i kako lekovita. Kao da je odiskona boravila u nekoj tami, zapečaćena, pa sad, eto, probila. Ja sam to mesto iz kog njena tama veje - rekao je jednom prilikom Alek Vukadinović, opisujući svoje pesme iz knjige “Kuća i gost”. Jedinstveno i značajno delo ovog pesnika sada je protumačeno iz svih uglova u Zborniku naučnih radova “Predačka melodija Aleka Vukadinovića”, koji su uredili Aleksandar Jovanović i Svetlana Šeatović Dimitrijević, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i juče predstavili u prostorijama Instituta za književnost i umetnost, koji je knjigu objavio u saradnji sa “Dučićevim večerima poezije” iz Trebinja. - Zbornik daje i nacionalnu i evropsku dimenziju poezije Aleka Vukadinovića i to se posebno vidi u inovativnom, četvrtom poglavlju, koje se bavi nasleđem usmenog stvaralaštva i folklornih elemenata u njegovoj poeziji, ali i vezama sa Vinaverom, Nastasijevićem, Tagorom. Rad Jelene Novaković je o dubokim vezama Vukadinovića i Valerija i upravo on daje tu evropsku dimenziju, jer je često Vukadinović tumačen kao hermetičan, zatvoren u nešto što je arhetipsko ili folklorno nasleđe naše poezije - kaže Svetlana Šeatović Dimitrijević za “Novosti”.POETIČKA ISTRAŽIVANjA ZBORNIK je 18. po redu u ediciji “Poetičkih istraživanja” i peti koji se bavi savremenim pesnikom. Podeljen je na pet poglavlja i sadrži radove 20 autora, među kojima su Aleksandar Jovanović, Jovan Delić, Petar Pijanović, Svetlana Šeatović Dimitrijević, Goran Radonjić, Aleksandar Jerkov, Marko Nedić, Saša Radojčić... U petom poglavlju sabrani su poetički tekstovi samog pesnika kao prilog budućim tumačenjima. Tako u svom tekstu Jelena Novaković zaključuje da se Vukadinovićeva poezija vezuje za iskustvo evropskog simbolizma, ali i da ovaj pesnik sledi vlastitu vokaciju koja je tesno vezana za srpsku narodnu tradiciju. - Umesto da aktualizuje valerijevsku verziju antičkih mitova o Narcisu ili Orfeju, on razvija sopstvene mitove, kao što je mit o kući i gostu, lovcu i plenu, čoveku i Bogu, stvara sopstvenu priču o Gostu-lovcu koji traga za Kućom, priču koje nema ni kod Valerija ni kod drugih pesnika - kaže Jelena Novaković. Za naziv zbornika, po rečima Aleksandra Jovanovića, urednici su uzeli sintagmu “predačka melodija”, ne samo da bi se napravio blagi terminološki iskorak u odnosu na Nastasijevićevu maternju melodiju, nego da bi se pokazala i priroda modernog pesnika prema nacionalnoj tradiciji. - U pesničku vertikalu na koju se naslonio Vukadinović, već su ugrađena poetička iskustva naših pesnika, od Đorđa Markovića Kodera do Desimira Blagojevića, od Momčila Nastasijevića do Vaska Pope, od Stanislava Vinavera do Branka Miljkovića. Kroz ove pesnike, ali i neposredno iz naše velike narodne književnosti, u Vukadinovićevim stihovima čujemo drevni jezik našega predanja, njihov bruj u basmama, vradžbinama, brojanicama, poslovicama - kaže Jovanović.

Nastavak na Večernje novosti...