Izvor: Politika, 29.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drame za intelektualnu elitu
Ako želite da shvatite šta je kanadski film morate da razmišljate na kanadski način – kaže Džordž Melnik
Gost 51. sajma knjiga bio je i Džordž Melnik, kanadski pisac, esejista i istoričar filma koji je u Beogradu promovisao važno delo u filmskoj publicistici – "Vek kanadskog filma" (izdavač beogradski "Clio"), prva istorija kanadskog filma u poslednjih 20 godina.
Ova knjiga temeljna je studija o istoriji kanadske kinematografija koja je nastala višegodišnjim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << studioznim istraživanjem ovog kanadskog docenta na Fakultetu za komunikacije i kulturu Univerziteta u Kalgariju.
Melnik je autor osamnaest knjiga o kanadskoj kulturi i društvu (najtraženija je "Kanada i 11. septembar", a "Istorija književnosti Alberte" koristi se kao udžbenik na studijima kulture u Kanadi), a na beogradskom Sajmu knjiga, u Muzeju kinoteke i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu govorio je o filmu i kanadskoj produkciji.
INTERVJU
• Iščitavanje udžbenika iz istorije filma pokazuje da je Kanada pre jednog veka imala veliki potencijal, ali da on nije iskorišćen u potpunosti?
– Počeci filma u Kanadi vezuju se za 1895. godinu. Već 1894. godine dve filmske struje posećivale su Kanadu, prvo su došla francuske braća Limijer, a zatim i Tomas Edison iz Amerike. Od tada pa do danas, kanadski film je bio i ostao mešavina francuskog i američkog filma. Do posle Prvog svetskog rata kanadski film je bio pod uticajem Holivuda. Godine 1938. naša vlada je pozvala Džordža Grišona da proceni situaciju i on je napisao da ne treba da pravimo igrane filmove jer imamo holivudske koji su bolji. Zato se počelo sa proizvodnjom dokumentaraca i do 1945. smo imali najbrojniju produkciju najčešće propagandnih dokumentarnih filmova. U Kanadi postoji Nacionalni filmski fond koji je povodom obeležavanja stogodišnjice Kanade 1967. godine konstatovao da bi trebalo da se snimi igrani film. Tada je uloženo današnjih 7,5 miliona, a danas naša vlada izdvaja 150 miliona dolara za igrani film. Odnos snaga i sredstava se promenio i poslednjih 35 godina imamo produkciju koja broji oko 30 igranih filmova godišnje, što i nije mnogo, jer, koliko čujem, toliko se snima i u Srbiji.
• Lepo je čuti da država toliko pomaže kinematografiju. Ima li publike u bioskopima, ili je kriza zahvatila i Kanadu?
– Interesovanje za igrane filmove postoji tek od sedamdesetih, kada se smanjuje produkcija dokumentaraca. Pored engleske ili američke i francuske produkcije, odnedavno postoji i eskimska. Većina naših igranih filmova su iz francuskog dela Kanade. Kanadska produkcija na engleskom jeziku čini svega jedan odsto ponude, a kvebečka čak 25 odsto filmova. Frankofoni idu u bioskop i gledaju svoje filmove, a engleska publika ne, na severu Kanade čak nema ni bioskopa. Kvebek ima publiku koja posećuje bioskope, jer postoji žanrovska raznolikost, dok su filmovi na engleskom jeziku umetnički filmovi za visoku inteligenciju, što prosečan gledalac "ne razume". Intelektualna elita u Kanadi voli drame, to ih uzbuđuje. Sveopšti utisak je da kanadska publika retko posećuje bioskope.
• Želite li da kažete da Kanađani ne razumeju film ili ne žele da ga razumeju. Ostale umetnosti su vrlo dobro propraćene?
– Film kao umetnost u Kanadi se ne prati dovoljno. Međutim, godišnje se prodaju milioni knjiga, na Sajmu knjiga u Beogradu se promovišu romani kanadskih književnika, a planova za retrospektivu kanadske produkcije još uvek nema. Drugi kanadski umetnici su vrlo popularni, a film je zaboravljen. Evidentan je problem odsustva publike u bioskopima, koja ne razume sopstvenu kinematografiju. Konkretno, na univerziteta u Kalgariju ima 25.000 studenata, a na mom kursu o filmu godišnje se prijavi samo njih 40, od kojih skoro 90 odsto nikada nije gledalo kanadski film. Njihove oči su uprte u Holivud i skoro svi su amerikanizovani.
• To vas, međutim, ne sprečava da radite na novoj knjizi o najznačajnijim kanadskim rediteljima, među kojima će biti redova i o Dejvidu Kronenbergu? Koliko je on amerikanizovan?
– Moram da priznam da je kao stvaralac Kronenberg kanadski genije. Kada to kažem mislim na prvu polovinu njegove filmografije, do 1982. godine. "Videodrom" je njegov poslednji dobar kanadski film. Posle njega je u Holivudu radio na čudnim temama i stvarao je pomerenije filmove. Smatram da je i on uvideo šta je uradio sa svojim delom, pa se odlučio za film "Istorija nasilja" kojim je pokazao da i dalje poseduje onaj potencijal s početka karijere. Međutim, i taj film je produciran u Holivudu, rađen je prema stripu i dešava se u Americi, što mu umanjuje kvalitet. Ako želite da shvatite šta je kanadski film morate da razmišljate na kanadski način, što Kronenberg odavno ne radi.
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 29.10.2006.]
