Izvor: Politika, 16.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drama je kao ledeni breg
INTERVJU
Na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta večeras u 20.30 časova biće izvedena premijera crnohumorne komedije "Razred" slovenačkog dramskog pisca i reditelja Matjaža Zupančiča. Komad je režirala Milica Kralj. Na istoj sceni pomenuta rediteljka postavila je i Zupančičevo delo "Igra parova". Za komad "Razred" Zupančič je dobio, već četvrtu, Grumovu nagradu. Visoko slovenačko priznanje osvojio je i za drame "Vladimir" (1998), "Goli pijanista" (2000) i "Hodnik" (2003), >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dok je za knjigu drama "Isterivači đavola" 1993. dobio nagradu Društva slovenačkih pisaca i sajma knjiga. Njegov roman "Senke u očima" 2000. nominovan je za nagradu Kresnik.
Matjaž Zupančič radi kao profesor režije na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju u Ljubljani. Posle školovanja u Ljubljani i Londonu, neko vreme je vodio Eksperimentalno pozorište "Glej" i bavio se alternativnim oblicima teatra. Umetnički opus Matjaža Zupančiča broji oko četrdeset režija, sa svojim tekstovima gostovao je na čuvenim evropskim festivalima u Avinjonu i u Bonu.
U iščekivanju smo premijere Vašeg komada "Razred" u BDP-u, kojoj će te, kako je najavljeno, prisustvovati. Da li se radujete susretu sa beogradskom publikom?
Radujem se tom susretu. Ne prisustvujem često evropskim premijerama svojih drama, ali u Beograd redovno dolazim, i to sa posebnom radošću i zadovoljstvom.
Vaše poslednje drame na izvestan način bavile su se krizom intime. Šta Vas je podstaklo da napišete komad "Razred"?
Komadom "Razred" želeo sam da predstavim neku istinu o današnjem vremenu i društvu. To je smešna igra o ozbiljnim stvarima. Pokušao sam da povežem političku dimenziju drame sa formom koja je bliska teatru apsurda. Tu vezu osećam kao nešto autentično, nešto vrlo lično. "Naučni diskurs" učesnika seminara, u okviru kojeg teče radnja komada, komičan je, apsurdan, ali i zastrašujući. Njihova pozicija je cinična, ali i tragična. Svesni su da su svi izbori koje nudi sistem, kome i sami služe, u suštini lažni. Šta se krije iza vrata "Razreda"? Napolju ih čeka nezaposlenost. Nasilje. Očaj. Lične tragedije. Problem je svet koji je ostao pred vratima učionice. Nije slučajno što na temu nezaposlenosti često nailazimo u novim ostvarenjima angažovanog pozorišta. Nezaposlenost je nevidljivi Berlinski zid između onih koji su dobili ulaznicu, koji su "unutra", i onih koji su ostali "napolju". To je ključni problem savremene Evrope.
Predstava "Razred" već je izvedena u Sloveniji. Kako je primljena kod tamošnje publike?
Kada su u sali studenti, atmosfera je kao na fudbalskoj utakmici. Nekad u sali vlada muk, ali koji takođe nešto govori. U svakom slučaju, ova predstava nailazi na snažan odjek.
Beogradsku postavku "Razreda" radi gotovo ista ekipa koje je postavila i Vaš komad "Igra parova". U čemu je ključ uspešne saradnje?
Jednostavno: verujem toj ekipi, a oni moje tekstove ozbiljno shvataju. Moje drame nisu jednostavne. Komad "Igra parova" realizovala je veoma inteligentna glumačka ekipa, a čini mi se i da je mlada rediteljka Milica Kralj veliki potencijal.
Svoje komade uglavnom i režirate. Ipak, mišljenja ste da je zabluda da kao dramatičar imate odgovor na sva rediteljska pitanja?
Pozorište je autonomna umetnost, kad režiraš svoj komad stojiš pred istim problemima kao kad režiraš bilo koji drugi tekst. Ali je istina da sam zahvaljujući režiji razvio i poseban pogled na pisanje dramskog teksta. Dramski pisac dolazi iz širokog referentnog prostora, drama je kao ledeni breg. Ali ono što na kraju viri iz vode mora da bude vrlo promišljeno i prečišćeno. Literatura priča priče, opisuje, objašnjava... Drama sve to objedinjuje na sceni. Drama je događaj. Situacija. Dijalog. A pre svega drama mora da ima kontekst. Reči u pozorišnoj igri nisu zaključak, već početak, one su put do onoga šta se iza njih krije.
Posle poglavlja političke drame došlo je do velike krize dramskog teksta u Sloveniji. Da li ima nekog pomaka u tom domenu?
Kako se stanje duha odražava u teatru, jasno je da danas najbolje cvetaju komercijalne predstave i provereni pozorišni sadržaji. Politička drama je izgubila svoju oštrinu jer je postala samo jedan od proizvoda u globalnom umetničkom supermarketu. U takvoj situaciji neophodno je iznova preispitati neka ishodišta. Pozorište koje želi da bude predvodnik savremenih društvenih i filozofskih problema zbog toga je ponekad potisnuto na marginu. To je, sa stanovišta inovativnosti, ponekad više nego neophodno. Kako su moje drame stigle najpre u slovenačka, a potom i evropska pozorišta, uticale su i na slovenačku pozorišnu scenu. U poslednje vreme piše sve više novih mladih autora i autorki. U svakom slučaju, slovenačko dramsko stvaralaštvo je u usponu.
Svrstavaju Vas u najproduktivnije autore. Kako uspevate da održite kontinuitet?
Da budem iskren, posle komada "Razred" nisam napisao ništa novo. Čini mi se da sam sa tim komadom stigao do kraja nekog svog dramskog i pozorišnog istraživanja, a kuda dalje još ne znam. Nije šala, već istina da trenutno režiram savremenu plesnu predstavu.
Da li će se u skorijoj budućnosti desiti da neki svoj komad i režirate u Beogradu?
Postoji mogućnost. Nebojša Bradić, moj prijatelj i upravnik BDP, već mi je nudio i takvu saradnju ali, na žalost, za sada nismo uspeli da uskladimo termine.
[objavljeno: ]
.jpg)
