Izvor: Politika, 19.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dositej, naš prvi evropski pisac
Međunarodni naučni skup povodom dvesta godina od Dositejevog dolaska u Srbiju (1807–2007) u organizaciji Dositejeve zadužbine i grupe naučnika, održan je u Beogradu 14. i 15. decembra, pod pokroviteljstvom i u prostorijama Narodne banke Srbije, kao i u prostoru Dositejeve zadužbine. Organizacioni odbor skupa činili su Dušan Ivanić, predsednik, Mirjana Stefanović, Miodrag Maticki, Vojislav Jelić i Aleksandar Milanović. Lep prateći gest ove manifestacije načinila je Narodna banka Srbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << puštajući u promet kovanicu od 20 dinara, sa Dositejevim likom. Podsetimo da je Vlada Republike Srbije ovu godinu proglasila godinom Dositeja.
– Po broju učesnika ovo je jedan od najvećih simpozijuma o Dositeju Obradoviću, koji je okupio blizu 40 naučnika, uglavnom iz zemlje, i jednim delom iz inostranstva. Postojala je težnja da zahvati Dositejevo delo u celini – kaže za "Politiku" Dušan Ivanić, i dodaje da će referati sa ovog skupa biti objavljeni u zborniku radova sledeće godine.
– Nesumnjivo je da su se pojavili novi metodološki i teorijski okviri u proučavanju Dositejevog dela. Bilo je nekoliko zanimljivih referata koji su govorili o "Životu i priključenijima", a to je svakako još uvek najizazovnije i najuticajnije Dositejevo delo. Jedan krug referata bio je posvećen problemima žanra. Na primer, izlaganje profesora Vase Milinčevića o aforizmu u Dositejevom delu, zatim referat o Dositejevom uticaju na formiranje čitavih struja u našoj književnosti, ili razmatranje profesora Slobodana Ž. Markovića o Dositejevom značaju za konstituisanje dečije književnosti – objasnio je profesor Ivanić, dodajući da je pomenuti skup uključio i različita specijalizovana istraživanja. Tako je akademik Vladeta Jerotić svojim izlaganjem nastojao da iz savremene perspektive sagleda značaj Dositejevog dela za srpsku tradiciju u najširem smislu reči, a prilozi grupe profesora – Vojislava Jelića, Nenada Ristovića i Miroslava Vukelića sa klasičnih studija Filozofskog fakulteta pokazali su pomeranja u odnosu na naše predstave o Dositejevom obrazovanju, i na veze naše kulture toga vremena sa drugim balkanskim kulturama i klasičnom tradicijom.
Ove godine pojavio se prevod "Života i priključenija" na italijanski, što je, po mišljenju našeg sagovornika, jedan od značajnih događaja u recepciji dela Dositeja Obradovića u Evropi.
– U našim naučnim izlaganjima moglo se čuti da je Dositej naš prvi evropski pisac, ličnost koja je svojim delom zračila na širokom prostoru. Već u svoje vreme prikazivan je u nemačkoj literaturi, imao je prijem i bio prevođen u balkanskoj sredini, a uticajan je i u hrvatskoj tradiciji – kaže Ivanić.
Prema njegovim rečima veliku pažnju naučnika privukao je i problem Dositejevog jezika, jer se on stvarao u vreme kada je postojalo samo nekoliko jezičkih normi. Zapažena su bila izlaganja profesorke Ljiljane Subotić iz Novog Sada, kao i Aleksandra Milanovića i Brankice Čigoja, i referati Gojka Tešića o Dositeju Obradoviću u međuratnoj književnosti, i Aleksandra Jerkova o modernoj perspektivi tumačenja Dositejevog dela.
– Dositej je bio vrlo otvoren prema jezičkim normama, jer je pisao onako kako je znao i gledao je da piše tako kako će biti razumljivo širim čitalačkim slojevima. Računao je podjednako na seljane, pastire, učene ljude i trgovce, obraćao se čitavom srpskom narodu – dodao je naš sagovornik.
Prema rečima profesora Dušana Ivanića, ovaj naučni skup povezan je sa objavljivanjem do sada najpotpunijeg izdanja Sabranih dela Dositeja Obradovića, čija je treća knjiga u pripremi, a sledeće godine predstoji objavljivanje još tri.
--------------------------------------------------------------------------
Otkrivanje Mediterana
Juče je u beogradskoj "Prosveti" predstavljena knjiga "Otkrivanje Mediterana, Dositej Obradović na Sredozemlju 1761-1771" novinara "Politike" Radovana Kovačevića, nekadašnjeg dopisnika našeg lista iz Dalmacije. Reč je o knjizi koja predstavlja esejističku rekonstrukciju biografije mladog Dositeja koji je, prema objašnjenju autora, "neumorno i neustrašivo putovao, najviše brodio, a Mediteran mu se otkrivao sa divotnim obiljem raznolikosti, izazova i civilizacijskih prožimanja".
– Dvadesetogodišnji Dositej se posle Fruške gore i zime u Zagrebu, sticajem okolnosti 1761. godine našao u severnoj Dalmaciji, otkada počinje blistava decenija njegovog intelektualnog sazrevanja u radu, učenju i putovanjima u Kninsku krajinu, Crnu Goru, na Krf, Peloponez, Atos, u Tursku, Albaniju. Na Mediteranu Dositej počinje da oblikuje još jedan od svojih glavnih principa: sveta nauka – rekao je Radovan Kovačević.
--------------------------------------------------------------------------
Osporavanje Dositeja
Dositeja su pisci njegovog vremena nazivali spasiteljem, a njegovi spisi bili su neka vrsta srpskog jevanđelja. Sa druge strane, otpor se javio sa nekom drugom generacijom, koja je došla sa Vukom Karadžićem ili Njegošem, kojoj je smetao Dositejev racionalizam i oštar obračun sa klerikalnom tradicijom. Tokom 19. i 20. veka Dositejevo delo bilo je napadano, a pogotovo u ovo naše vreme. Kao da je Dositej postao sporna ličnost, zbog otpora srednjovekovnom tipu mišljenja. Čini se ipak da Jovan Skerlić ima pravo kada kaže da je Sveti Sava temelj starijeg dela naše istorije, a da je Dositej Obradović temelj njenog novijeg dela i utemeljivač modernog doba u srpskoj kulturnoj istoriji. Čini se da tome nema prigovora ni danas, kaže prof. dr Dušan Ivanić.
[objavljeno: ]
