Izvor: B92, 07.Okt.2014, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dnevnik jednog filharmoničara #3
Tamara Marinković i Slavica Perić iz Beogradske filharmonije za portal B92 govore o američkoj turneji i ispisuju nove stranice Dnevnika jednog filharmoničara.
Jutro kada se dešava prva proba ikada u Americi. Uzbuđeno pričaju u isti glas:
„Nama je ovaj dan počeo kao i svaki drugi od kada smo ovde, dakle u 4.30 jutros, kada se bude svi filharmoničari nenaviknuti na vremensku razliku. Još tada me je uhvatila neka nervoza i veliko uzbuđenje od same pomisli da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sviram u dvorani Čikaškog simfonijskog orkestra, koju sam do sada imala priliku samo na kratko da posetim. Bila sam iznenađena uslovima koje muzičari imaju u toj sali – recimo ‘quiet room’, soba sa malim krevetom u kojoj muzičari mogu da se odmore i opuste. Ima ih ukupno desetak, između muške i ženske garderobe. Dalje, činjenica da imaju fizioteraperuta je apsolutno fascinatna, i više nego potrebna za nas koji se bavimo sviranjem. Jedva sam čekala da počne proba i da čujem kako naš orkestar zvuči u toj sali. Mislim da je to uzbuđenje imao svaki moj kolega“, priča violistkinja Tamara Marinković.
-- Pročitajte i Dnevnik jednog filharmoničara #2 --
Violinistkinja Slavica Perić dodaje: „Da, Tamara je uspela da mi prenese nervozu izlaskom iz sobe čak sat i po vremena pre početka probe! Lično nisam imala nikakvu tremu već samo uzbuđenje, sa nestrpljenjem sam čekala da uđemo unutra. Ali čim smo stigli ispred zgrade, taj osećaj se promenio kada sam videla kako nas ‘Čika Muti’ (Rikardo Muti, muzički direktor Čikaškog Simfonijskog orkestra) ‘gleda’ sa fasade zgrade Čikaškog simfonijskog orkestra... Morala sam da se uštinem da poverujem da se sve ovo zaista dešava! Pomisao na to ko je svirao pre nas u toj dvorani i činjenica da se nalazimo baš tu. Taj osećaj nije trema nego adrenalin. Poseban utisak na mene ostavila je sitnica koja mi u Beogradu nedostaje - česma na kojoj možeš da piješ vodu pred nastup, a da ne pokvasiš ruke. I to tik pored garderobe!“
„Ustvari, adrenalin je osećaj koji imamo celog dana! Takav da smo promenile rituale koje inače imamo kada je koncertni dan. Iako mi je san u principu neophodan posle probe zbog skupljanja snage pred koncert, danas uopšte nismo uspele da spustimo adrenalin na normalni nivo“, kaže Tamara.
-- Pročitajte i Dnevnik jednog filharmoničara - dan 1 -
„Nije bilo gladi između generalne probe i koncerta, niti drugih misli, ma ničega. Samo energija koja te tera da hodaš. Kao san. Ustvari osećam se kao u snu od trenutka kad smo stigli ovde“, dodaje Slavica.
„Ovu američku turneju doživljavam kao lepo zapakovani poklon, sa četiri prelepa paketića unutra. Večeras smo razvezali prvu mašnu i srećni smo zbog onog što smo tu pronašli. Kao i posle svakog koncerta, aplauz publike koji nas nagrađuje je najvažniji. Doživeli smo ovacije u dvorani Simfonijskog centra i dok smo gledali kako oduševljeno ustaju jedan po jedan iz publike, osećali smo veliku čast.“
Posebno me je obradovala moja drugarica koja je došla da sluša Beogradsku filharmoniju u Čikagu iako je u osmom mesecu trudnoće. Čini joj se da se i njenoj ćerkici Filharmonija neobično dopala.
-- Pročitajte i Američki dnevnik jednog filharmoničara --
Koncertom u Simfonijskom centru u Čikagu počela je prva američka turneja Beogradske filharmonije u istoriji dugoj 91 godinu. Predstavljanje našeg orkestra na američkoj kulturnoj sceni je kruna dosadašnjeg razvoja ove institucije i otvara novu stranicu istorije Beogradske filharmonije.
Mogućnost da prikaže svoj realni umetnički potencijal u elitnim dvoranama sveta otvara Filharmoniji put ka novim muzičkim pobedama. Turneja nosi istorijski značaj i predstavlja najsnažniju promociju Srbije i srpske kulture u svetu.
Beogradska filharmonija se u Čikagu predstavila uz Željka Lučića, proslavljenog srpskog baritona i zvezdu Metropoliten opere. Izveli su odlomke iz Verdijevih opera Magbet i Rigoleto. Koncert je otvoren moćnim zvukom Slovenskog marša Čajkovskog, a u drugom delu Sibelijusova simfonija br.2, pokazala je tehničko umeće i širinu muzičkog izraza našeg orkestra.
Nakon koncerta u Čikagu, Filharmonija nastavlja turneju u Severans holu u Klivlendu, Muzičkom centru Stratmor u Vašingtonu i Karnegi holu u Njujorku.
