Izvor: Blic, 28.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đavolska rabota
Đavolska rabota
'Šejtanov ratnik' reditelja i pisca scenarija Stevana Filipovića
Mimo svih zvanih i odabranih, iznenada nam stiže 'Šejtanov ratnik' (god.proizvodnje 2006. trajanje: 95 min) reditelja i pisca scenarija Stevana Filipovića, koji je uz pomoć svojih sadrugova sa filmskih studija načinio delo sa mnogo sineastičkog umeća i vrcavog humora. Zamišljen u okviru žanra tinejdžerske komedije i uz diskretnu i neobaveznu upotrebu horora, ovaj film >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se hotimično razmeće filmofilskim pozajmicama iz mnogih popularnih filmova, od Krejvenovog 'Vriska' do Sonenfeldove 'Porodice Adams', da ne pominjemo male omaže 'Hariju Poteru' i
'Devetoj kapiji' Romana Polanskog. Sveukupno bi se to moglo shvatiti kao studentska vežba i priprema za nešto ozbiljnije, ali pošto se u domaćem filmu stalno roje neki radovi koji pršte od natmurene palanačke ozbiljnosti i krupnih poruka, ovaj studentski rad sada ima snagu putokaza.
Iz grupe gimnazijskih đaka opsednutih seksualnim otkrićima i uspesima, rutinskim pričama o sponzorušama i radodajkama, izdvaja se smušeni naočarac Stanslav, na kojem se, kao u De Palminom filmu 'Keri', iskaljuju poruge i surov generacijski humor. Ali Stanislav na jednom skrovitom mestu nalazi prašnjavu, starostavnu knjigu iz koje će, kao ovaploćenje njegovih osvetničkih žudnji, iskočiti šejtanski ratnik. I tu sada počinju velika iskušenja i borbe
do istrage. Sve će se to, kao u pravoj komediji sa parodijskim natruhama, dogoditi sa gubicima koje nećemo shvatiti previše ozbiljno.
Uprkos nekim dramaturškim neravninama koje su razumljive u debitantskom filmu, 'Šejtanov ratnik' se najpre izdvaja celokupnim produkcijskim dizajnom (prilično redak slučaj u našoj kulturi), spretnom upotrebom digitalnih efekata i dobrim ritmom smenjivanja akcionih scena. Usklađenost sa muzičkom podlogom i znalačkom fotografijom potpomognuta je velikim glumačkim ansamblom, a u njemu se kriju neke buduće glumačke zvezde našeg filma. Zasad ih ne prepoznajemo, ali pred njima je široko polje.
Laku noć i srećno
Život u Srbiji zbilja jeste bizarna rabota: dođe čovek u situaciju da brani tajkuna lošeg ukusa i sumnjivog kapitala od nekad hrabrog uličnog reportera. Na utrnuloj tajkunskoj televiziji bio sam samo jednom, u svojstvu predstavnika neke institucije, ne kao privatna osoba, i nemam nikakvih emocionalnih upliva povodom njenog nestanka. Ali, ja, kao i sve ono što je ostalo od demokratske opcije u ovoj tužnoj zemlji, imam problem sa mediokritetima na odgovornim funkcijama koji imaju moć da šalju policiju u sitne noćne sate.
To nije civilno društvo.
Tačka, nema dalje.
Pa, kada se, dakle, sneno jogunimo zbog toga što je jedna televizijska stanica ukinuta na način najgore tradicije crveno-crne koalicije, onda se, zapravo, brani jedno načelo, najpre etičko, a verovatno i pravno. To što je ta odbrana mlaka, nedostatna i ovlašna, to je stvar tajkuna-vlasnika i njegove klike. Ni on se nije nešto štrecao kad su ukidane neke zbilja demokratski orijentisane medijske kuće. Ali se nije ni bacao kamenjem.
I kada gledate nekadašnjeg novinara ratnohuškačke mašinerije kako patetično i glupavo brani svoju kuću, vi, u isti mah, vidite i jednu školu novinarstva koja je uvek ista, samo što vremena više nisu ratna, ali – što je važnije – vidite i zornu demonstraciju viška državne moći upregnute u sitnopolitikantske, a verovatno i materijalne, interese.
U prezrenom Holivudu, nedavno je snimljen jedan lep film na temu odbrane demokratskih principa. Naslov je u naslovu ovog teksta.
A crno-crvena koalicija na vlasti, dobila je i nešto plave boje u ove, postpraznične, dane.
