Izvor: Blic, 22.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Digitalni prostori Nine Todorović
Digitalni prostori Nine Todorović
Pre nekoliko meseci, kad je sa višeg mesta procenjeno da je opšte očajanje dostiglo kritičan nivo – ili možda potpuno bezveze, svejedno - u neobično agresivnu TV distribuciju pušten je, na umirućem Trećem kanalu, začetak nove medijske forme. Reč je o konceptu kviza znatno bližem smislu i načinu funkcionisanja Interneta nego televizije jer se komunikacija oštro fokusira isključivo na direktno zainteresovane gledaoce - potencijalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << učesnike. U smislu televizijske zabave ti kvizovi, koji su se u međuvremenu abnormalno namnožili pa ih sada u raznim oblicima ima na gotovo svim kanalima, ne pružaju savršeno ništa. Voditelji, među kojima ima mnoštvo očigledno zbunjenih amatera, stotinama puta ponavljaju iste rečenice, pokušavajući da ispune nepreglednu provaliju vremena do uključenja sledećeg učesnika. U vremenu, kao što je poznato, i jeste ključ, jer gledaoci dok se voditelj preznojava disciplinovano zovu, uredno plaćajući svaki promašeni poziv - to je cena nade i, u osnovi potpuno normalne, želje da se što više novca zaradi na što lakši način. Gledaocima nezainteresovanim za direktno učešće kviz može da bude zanimljiv samo ako je koncipiran tako da se u njemu može i indirektno učestvovati, rešavanjem problema 'iz fotelje', očekivanjem tačnih odgovora od strane onih koji se uključuju, ili praćenjem vešto vođene linije napetosti. U srpskim TV kvizovima – koji, naravno, uopšte nisu srpski ni po čemu osim po totalnoj banalizaciji preuzete ideje – tako nešto nije moguće jer su odgovori brutalno očigledni, ali smisao i nije u tome da se odgovor dobije, nego da linije budu zagušene. Zato je kvizija u mnogo čemu slika savremene Srbije: svi znaju odgovor, mnogi zovu, ali samo retki, nasumice odabrani, dobijaju vezu.
Oslobodilac
(Peter Handke, 'Don Huan', 'Clio', 2006)
U Handkeovom Don Huanu je oličen savremeni umetnik kao progonjeno i neželjeno biće; on je Odisej koji ne zna da je dospeo do cilja svoje čežnje i ukleti Ahasver, koji odgoneta vreme ne bi li njime ovladao. Gonjen neutešnošću (zbog smrti nekog najbliskijeg, deteta ili žene), on prihvata patnju kao iskonsku silu obnove i nalazi mir u nedaćama; zato on nije (pre svega) ljubavnik, već čovekoljubac, 'očinski muškarac' i mudrac u harmoniji sa (još) nedirnutom prirodom. U partnerstvu sa mračnim slugom (telom), čija latentna homoseksualnost naglašava njihovu nerazdvojivost, Don Huan (duh) se nada nečemu što bi se otelo utvrđenom (pro)toku zbivanja (ka propasti i smrti). Zahvaljujući 'mirnoj začuđenosti', on ima moć da kao čudo doživi ono što je civilizacija ponizila do 'jeftine ponude': iskusivši pored njega 'neopisivu lepotu' (svog bića), žena počinje da shvata neophodnost promene situacije (u kojoj je nepodnošljivo usamljena a polnost je 'najbolje, ako ne i jedino što je ona imala da ponudi svetu ili svejedno kome'); zato je trenutak susreta sa Don Huanom, koji nema veze ni sa požudom ni sa ljubavlju, već sa samospoznajom, prazničan i oslobađajući, ma koliko bio gorak.
Apstrahujući predele, događaje i ličnosti, autor je nove avanture ovog 'starovremenskog junaka', pretvorio u mit o današnjem dobu ('nevolja i pobrkanosti') i kulturi: za Don Huana - pripovedača, koji je, poput Handkea, prezren kao jeretik, umetnost je jedino pribežište (metaforično predstavljeno kao rajska bašta opkoljena vojnim bazama), a bila bi nemoguća da nije (njegovog) 'pronađenog slušaoca' (čitaoca), kome pripada uloga modernog Robinzona i otpadnika od 'potrošačke' religije. 'Don Huan' je remek-delo savremene evropske književnosti.
|
