Izvor: Politika, 24.Jun.2011, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Digitalni doping za Holivud
Filmska industrija će ove godine obrnuti 40 milijardi dolara
Od našeg stalnog dopisnika iz Vašingtona
Drugde su kriza i nezaposlenost, ali holivudska industrija snova je, hvala na pitanju, nikad bolje. Protivnici koji su u jednom momentu zapretili da je sahrane – televizija i Internet – postali su njeni saveznici, pa i spasioci. Samo kod kuće, filmski biznis će ove godine imati promet od 40,8 milijardi dolara, sa prognozom da će 2015. prihodi dostići >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svotu od 50,3 milijarde. Kad se tome doda i ono što se ubere globalno, iznosi su 88,8 milijardi za ovu i 113,1 za 2015.
Ovo objavljuje „Holivudski reporter” pozivajući se na godišnji izveštaj druge po veličini na svetu (posle „Dilojta”) konsultantske i revizorske kuće „Prajsvoterhaus kupers” (PVK) posvećen globalnoj medijskoj i industriji zabave. Izveštaj raščlanjuje svaki od ovih biznisa po strukturi prohoda, pri čemu, kad je reč o filmu, brojke ukazuju na zanimljive trendove prilagođavanja novoj tehnologiji i novim ukusima publike.
PVK tako procenjuje da će u Americi (uključujući tu i Kanadu) na bioskopskim blagajnama dok kraja ove godine biti ubrano 12,2 milijarde i više nego dvostruko (27,9 milijardi) od „kućnih bioskopa”. Apetiti za ovom vrstom zabave će rasti, ali prihodi još brže, pre svega zbog skupljih ulaznica za trodimenzionalne (3D) projekcije, ali i takođe skuplje „blu-rej” ploče u odnosu na DVD, kao i prihoda koje donose novi kanali za iznajmljivanje poput „Netfliksa” i „Red boksa”.
Po ovom izveštaju „3D” – tehnologija trodimenzionalne projekcije, koja je svoje mogućnosti najbolje pokazala u „Avataru”, donevši novi doživljaj u bioskopskoj dvorani, još ima dejstvo privlačnog noviteta, sudeći po tome što je samo sedam filmova ove vrste generisalo čak petinu bioskopskih prihoda. Pored pomenute priče Dejvida Kameruna sastavljene u celini od „specijalnih efekata” o plavim vanzemaljcima, u ovoj grupi komercijalno veoma uspešnih su još i treća inkarnacija „Priče o igračkama”, „Alisa u Zemlji čuda”, vampirska bajka „Sumrak”, „Šrejk zauvek”, „Prezreni ja” i „Kako trenirati svog zmaja”.
Sledi međutim i upozorenje da samo oznaka „3D” ubuduće neće biti dovoljna, ako studiji budu nastavili da eksploatišu samo tehnologiju, a zapostave priče kao takve – publika bi mogla da bude selektivnija i opredeljuje se za klasične, ali po sadržaju kvalitetnije filmove. To ipak ne znači da je „3D” samo prolazna moda: njegova glavna funkcija je da doživljaj u „multipleksu” učini drugačijim nego kod kuće, mada se i to, sa sve većom ponudom televizora sa trodimenzionalnom slikom, donekle menja.
O tom, kućnom video-tržištu, PVK kaže da se usvajanje novije tehnologije, „blu-rej” ploča koje donose kvalitetniju sliku i zvuk, približava onoj kritičnoj granici na kojoj prethodna, DVD, postaje istorija.
U usponu je digitalna dostava, takozvani striming, kada se film gleda „onlajn”, preko internet veze. Glavni igrač tu je „Netfliks” (čiji je servis dostave filmova poštom, u već legendarnim crvenim kovertama, u opadanju u odnosu na onlajn servis), ali je u ovaj biznis ušao u „Epl”, najavio se i „Amazon”, a priprema se „Gugl”. Ovo je inače najbrže rastući segment koji Holivudu pruža istinski „digitalni doping”.
Svi ovi brojevi i trendovi bez sumnje donose olakšanje, posle nekih neprijatnih iskustava iz prve decenije ovog veka: drastičnog pada prodaje filmova na DVD pločama i eksplozije piraterije, pre svega one preko Interneta. To je bio povod da učestaju prognoze da će film snaći sudbina muzičke industrije, što se, srećom po Holivud, nije obistinilo.
Naučena je glavna lekcija: cene treba da budu pažljivo odmerene, kako bi piraterija bila manje privlačna. Na ovom tržištu to praktično izgleda ovako: za 10 dolara (oko 700 dinara) mesečno, „Netfliks“ nudi dostavu onoliko DVD ili „blu-rej“ ploča koliko to fizički može da se obavi preko pošte i neograničen broj projekcija „onlajn“. Nije zbog svega ovoga iznenađenje to što „Netfliks“ ima 24 miliona pretplatnika i što je interesovanja za „crvene koverte“ u opadanju, u odnosu na digitalno „dovlačenje“ zabave, za šta su inače ovde opremljeni svi novi modeli televizora i „blu-rej“ plejera, dok ima i posebnih uređaja za ovu svrhu, kao što je „epl TV“.
Onima manje veštim u snalaženju sa tehnologijom i „gedžetima“, a u to kategoriju spadaju američke domaćice, namenjen je „Red boks“ („Crvena kutija“), servis automata za iznajmljivanje filmova po ceni od dolar dnevno, koji se nalaze u velikim samoposlugama širom Amerike, a gde novi hitovi, posle svog bioskopskog života, stižu brže nego kod „Netfliksa“. Tehnologija i preduzetništvo i u ovom slučaju pokazuju da je uvek moguće napraviti neku dobitnu kombinaciju.
Što se globalne ekspanzije tiče, najperspektivnije tržište je Kina, gde se, kako je Rupertu Mardoku, globalnim medijskom mogulu u čijem vlasništvu je i „Foks“ studio, u Šangaju pre neki dan predočio kineski ministar za radio, film i televiziju, dnevno otvaraju po četiri nove filmske dvorane. Na kineskim bioskopskim blagajnama je prošle godine ostavljeno 1,5 milijardi dolara, prema samo 150 miliona 2005. Otuda smele prognoze da bi kinesko tržište u dogledno vreme – za oko pet godina – po prometu moglo da nadmaši američko.
Ostaje da se reši problem cenzure – holivudska produkcija se tamo po pravilu redovno čisti od prizora otvorenog seksa, a i političke teme nisu dobrodošle. Ministar koji je bio Mardokov sagovornik obećao je međutim da će se stvari i u tom pogledu „kretati više prema kapitalizmu“.
PVK je snimio i globalnu potražnju za medijima i zabavom, sa zaključkom da će takođe postojano rasti. Prognoza glasi da će se ovogodišnji promet od 1.400 milijardi dolara u 2015. uvećati za 500 milijardi. Dovoljno dakle za spokoj holivudskih mogula, ali ne samo njihov.
Podsetimo se: iako je je najuticajniji proizvođač filmske zabave, Amerika, kad je reč o broju filmova snimljenih godišnje, nije i najveći. Ovde se godišnje snimi između 500 i 600 novih priča, dok se u Indiji, koja je u ovom pogledu svetski šampion, za to vreme liferuje oko 1.300 novih naslova.
Zanimljivo je da je od Holivuda produktivniji i „Nilivud“: u Nigeriji, koji u ovom pogledu servisira celu Afriku, godišnje se snimi oko 800 filmova.
Milan Mišić
objavljeno: 25.06.2011.
