Izvor: B92, 30.Jun.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devojka iz Jukona
Boni, "devojka iz Jukona", nalazi se pred svojom budućnošću. Rođena u snežnim bespućima kanadskog severa, odrasla među kopačima zlata i starosedeocima, zaljubljuje se u Indijanca Taimu.
Pokušavajući da mu pomogne u njegovim plemenskim obavezama, ona će prvo poći za njim u planine, a kasnije i u belgijske rovove I svetskog rata.
"Eldorador" (Dipi), treći i poslednji album belog vesterna "Devojka iz Jukona", francuskog scenariste Filipa Tiroa i srpskog crtača >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Siniše Radovića, nastavlja priču dve decenije po događanjima iz prošlog nastavka. Za razliku od prethodna dva, ovaj album nema pravog junaka, nego više nalikuje na epopeje u kojima je glavni junak priroda koja okružuje protagoniste.
"Istinski junak vesterna je zemlja - tvrdio je poznati američki filmski reditelj Džon Ford. Uprkos postavci akcije u ledena bespuća Kanade, scenarista je zadržao sve elemente klasičnog fordovskog vesterna i mita koji je ovaj žanr doveo do popularnosti.
U osnovi ideje Filipa Tiroa nalazi se prostor, bespuće, zemlja u kojoj je sve moguće i dozvoljeno. Borba za sticanje zemaljskih dobara u sebi nosi nadu u bolji život, ali i prokletstvo greške, pada i gubitka duše. U prva dva nastavka, klima i konfiguracija zemlje odredile su zaplet i akciju, a Tiro je tome dodao klasične elemente prisutne u osvajanju netaknute prirode - pionire, kopače, avanturiste, beznadežnike, kriminalce... Prva dva albuma tako su imali protagoniste, dok je poslednji nastavak napustio razvijani pravac i stvorio nezavisnu epizodu, koja je na veštački način zatvorila puteve začete u prethodnim albumima. Uprkos promeni tona, i ovaj nastavak je u pristupu očuvao konvencionalnost.
Akademizam grafizma Siniše Radovića odlično se uklapa u opštu klasičnost ovog vesterna. Krajolici, inače srž priče, i dalje su besprekorni, dok su likovi postali življi i manje statični nego u prethodnom albumu. Nedostatak je, i dalje, nedovoljna vizuelna karakterizacija likova, te se povremeno stvara zabuna prilikom prepoznavanja protagonista.
Već samim klasicizmom u scenariju i crtežu, serijal "Devojka iz Jukona" izašao je sa uobičajenih komercijalnih staza.
Nadodavanje melodramatične priče i moralizacije na zamišljenu epopeju, odvelo je autore na ivicu nadvesterna, jedne od podvarijanti žanra.
Čuvajući tradicionalnu retoriku i dramatiku, oni su pokušali da dodaju još jedno opravdanje postojanju čitave priče.
"Srameći se da bude samo ono što jeste, nadvestern je tražio opravdanja za svoje postojanje u estetici, sociologiji, moralu, psihologiji, politici, erotici... ukratko, vanžanrovskim vrednostima koje bi trebale da ga obogate - pisao je pre pola veka francuski filmski teoretičar Andre Bazen.
Uprkos tvrdnjama da vestern ne zanima publiku, da se žanr gasi ili da evoluira ka pitanjima današnje civilizacije, serijal "Devojka iz Jukona" pokazuje da klasičan vestern u sebi sadrži element koji zanima sve ljude - čovek spram nedostupnog i nepoznatog.
